(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
KAD DIŠE...
Dodje mi često taj osećaj divan
Blagi mi mir dušu obuzme
Celu kao da je zauzme
Sreća neka mala....tiha u men’ spava
Spava, a opet sva treperi
Jedna srećica od mnogih sazdana
Kao......kao cvast,
Kao vatra što tinja
Ne bih da je budim
Pa eto.....samo ćutim
Ćutim i s osmehom slušam
U duši kako spokoj mi diše
PS što nikako ne znači da sam mirna...
....naprotiv 
PS Dobro jutro....vreo dan pred nama ....treba ga proći sa što manje opterećenja ....tinjajući raskomoćen
, ostavio si daljinski