"Kad bih ponovo mogla proživeti život"

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Nina

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
384.220
"Kad bih ponovo mogla proživeti život" napisala je Erma Bombeck kada je otkrila da umire od raka.
Na žalost, Erma je izgubila bitku s bolešću, ali njene mudre reči su ostale kao inspiracija hiljadama ljudi.

Kad bih ponovo mogla proživeti život ....

Otišla bih u krevet kad sam bila bolesna, umesto pretvaranja da će se svet prestati okretati ako ne budem prisutna.
Zapalila bih ružičastu sveću napravljenu poput ruže pre nego što se otopi u skladištu.
Manje bih pričala i više slušala.
Pozvala bih prijatelje na večeru čak i ako je tepih umrljan ili je kauč izbledio.
Pojela bih kokice u dnevnoj sobi i manje bih brinula o nečistoći ako moji požele zapaliti vatru u kaminu.
Odvojila bih vreme za slušanje mog deda i lutanju kroz njegovu mladost.
Preuzela bih više odgovornosti koje je nosio moj muž.
Ne bih nikad insistirala da prozori automobila budu zatvoreni usred letnog dana jer je moja kosa taman isfrizirana i uređena.
Sela bih na travnjak (bez obzira na mrlje od trave).
Manje bih plakala i smala se ispred televizora, a više posmatrajući život.
Ne bih nikad kupila nešto samo zato što je to praktično, što se neće videti mrlje ili zato što ima doživotnu garanciju.
Umesto što sam želela da što pre prođe devet meseci trudnoće, cenila bih svaki trenutak i shvatila da je čarolija koja raste u meni
jedina prilika da pomognem Bogu u stvaranju čuda života.
Kad bi me deca naglo poljubila, ne bih nikad rekla: "Kasnije. Sada operi ruke pre ručka." Bilo bi puno više Volim te umesto Žao mi je.
Najviše bih, kad bih imala drugu priliku za život, cenila svaku minutu, gledala je i zaista videla i nikad se ne bih osvrtala.
Prestanimo se znojiti zbog malih stvari. Prestanimo brinuti o tome ko nas ne voli, ko ima više ili ko šta radi. Umesto toga, počnimo ceniti odnose koje imamo s onima koji nas vole.

Razmišljajmo o tome čime nas je Bog blagoslovio. I šta činimo svaki dan da poboljšamo sebe umno, fizički i emocionalno.
Nadam se da svi imate blagoslovljen dan.
 
Kada bih imao jedan komadić života, dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.

Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta i podario mi komadić života, moguće je da ne bih kazao sve što mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem. Stvari bih cenio, ne po onome što vrede, već po onome što znače. Spavao bih manje , sanjao više, shvatio sam da svaki minut koji provedem zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svetlosti.

Hodao bih kad drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge kada govore i kako bih uživao u sladoledu od čokolade.

Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otkrivenim ne samo telo već i dušu.

Bože moj, kad bih imao sreće, ispisivao bih svoju mržnju na ledu i čekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja.

Bože moj, kad bih ja imao jedan komadić života... ne bih pustio da prođe ni jedan jedini dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim. Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.

Deci bih darivao krila ali bih prepustio da sama nauče da lete, stare bih podučavao da smrt ne dolazi sa starošću već sa zaboravom. Toliko sam stvari naučio od vas ljudi...

Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica. Shvatio sam da kada tek rodjeno dete stegne svojom malom šakom, po prvi put, prst svoga oca, da ga je zauvek uhvatilo. Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugog odozgo, jedino kada treba da mu pomogne da ustane da se uspravi. Toliko toga sam mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kad me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću nažalost početi da umirem. (G. G. Markes)
 
Trenuci 🎶

Kada bih svoj život mogao ponovo da proživim,
pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen,
opustio bih se više.
Bio bih gluplji nego što bejah zaista,
vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima,
više putovao, na više planina se popeo,
više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta na koja
nikada nisam otišao, jeo bih manje boba, a više sladoleda,
imao više stvarnih a manje izmišljenih problema.
Ja sam bio od onih što razumno
i plodno prožive svaki minut života:
imao sam, jasno, i časaka radosti
Ali, kad bih mogao nazad da se vratim,
težio bih samo dobrim trenucima.
Jer, sada, kada imam 85 god. i umirem
shvatam da je život od toga sačinjen, od trenova samo.

Kada bih ponovo mogao da živim,
s proleća bih počeo bosonog da hodam
i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao,
više sutona posmatrao i sa više dece igrao,
kada bih život ponovo pred sobom imao...

HORHE LUIS BORHES​
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top