Kad bih mogla

Kad bih samo mogla,smislila bih nove reci,
da opisem sve ono sto bih cesto htela reci.
Da opisem ovaj osecaj koji je u meni,
osecaj koji prija svakoj zeni...

Osecaj nezan kao kad kapi rose dodiruju travu,
kad prva pahulja snega padne detetu na glavu,
osecaj kada prvi put,u ruke uzmes svoje dete,
kad laste nakon vrelog leta,na jug odlete...

Da opisem taj osecaj koji je tako snazan,
Kada znas da si nekome u zivotu stvarno vazan,
Osecaj koji pored svega budi u meni neku srecu,
kao kad ptice odjednom ka nebu polecu...

Kad bih mogla,da opisem taj tajanstveni osmeh
koji nabacim svaki put kad pomislim na te,
Shvatili bi mnogi tada,zasto ne zelim kao svi,
stari dani da se vrate...

Kad bih mogla spojiti sva mora i reke,
prebaciti kopna preko zvezde neke,
skinuti Mesec i Sunce sa neba,
opet ne bih uspela da kazem,sve ono sto bih htela...

Kad bih mogla sve ladje na more da saljem,
i u svakoj od njih poruku da tebi sve dajem,
Znao bi mozda koliko te volim,i zauvek
da ostanes,ja andjele bih da molim...

Kad bih mogla,uradila bih mnogo vise,
zaustavila i hladne jesenje kise,
snegove sto veju i sunce sto sija-
samo da ti kazem,koliko mi tvoj osmeh prija!
Zvezdu sjajnu skinula bih s neba,
samo da ti kazem koliko mi tvoj pogled treba!