Mislim da je trebalo posle prvog filma da stanu. Cak i taj prvi je bio previse ishajpovan. Ono, kad na ulici pocnu ljakseji da se loze da su i oni mafija kao i likovi u filmu, to mi je najodvratniji deo izlaska nekog domaceg krimi-filma ili serije.
Pa koliko je samo trebalo vremena posle dokumentarca "Vidimo se u citulji" da prestanu da citiraju i loze se na te likove.
Замисли да имаш један предмет, није важно који.
Тај поредмет има леву и десну страну.
Ти хоћеш да елиминишеш леву страну !
И елиминишеш је !!!
А онда установиш да патрљак коме си елиминисао леву страну
и даље има леву страну, истина нову ...
Наравоученије:
Криминал не можеш елиминисати,
другу страну било чега, па и доброте (значи зло), не можеш елиминисати !
Зато пронађи други начин да ставиш под контролу те негативности (да ставиш у подношљив суживот),
а да би пронашао модус вивенди мораш да проучиш појаву која ти смета.
Болест, криминал, сиромаштво, рат, мржња,
све су то теме о којима треба озбиљно и паметно размишљати,
а да би то имало квалитет - морамо бити информисани.
Документарни, играни, образовни и сви други филмови,
имају и те како важност.
Каква је корист од једног кримића
где се поремећени типови уче како да поступају ?
Па рецимо у таквим филмовима могу да (неосетно) науче
да не пуцају у невине људе,
већ да се међусобно кокају.
Ха ?
Ломалије !?
Значи људи склони убијању нека се међусобно тепају,
а упраграмирати им да је колатерала лоша ствар.
