Trust no one
U prolazu
- Poruka
- 23.681
Jutro,6:10,gasim alarm, protezem se I leskarim jos neki minut, ne zureci sa ustajanjem. Jos jedan radni dan koji se ne razlikuje od mnostva prethodnih je ispred mene. Zvuk poruke preseca tisinu..
Pise mi ona…Salje mi sliku slikanu u ogledalu, slikano prethodno vece. Znam da je ona, iako se lice ne vidi, prepoznajem taj oblik grudi, mladeze na desnoj ruci I na levom boku, malo ispod rebara. Prepoznajem taj fini prelaz izmedju struka I kukova, zaobljenih na najlepsi nacin, ni previse velikih, ni previse malih. Znam svaki milimetar njegog tela……
Vracaju mi se slike od pre 10 dana, lezimo jedno pored drugog, njena glava na mom ramenu, goli, znojavi, zadihani…Kaze mi-“Znas,nedelja iza nas je bila savrsena”, pa uz uzdah produzi “ali od sutra sa ovim moramo prestati!?” Znam,ali cutim. Previse mi je bila dobra ta nedelja, suvise sam se navikao na miris njene koze, na dodir njene ruke na svom telu, na njen glas. Uspela je ono sto ni jednoj nije pre nje uspelo, da se navucem na nju kao na heroin za samo jednu nedelju.
Vracam se u mislima na pocetak svega, sedimo, pijemo kafu, Razgovaramo o svemu i svacemu, zatvoreni protiv svoje volje, u iscekivanju da sto pre prodje. Naglo ustaje,odlazi,kaze da zuri…Posle nekoliko minuta mi stize poruka-morala sam da pobegnem, toliko te zelim da sam se plasila da cu te silovati.Na poziv da se vrati,nista ne odgovara, samo dodje I zakljuca vrata za sobom. Zagrlim je, krenem da je poljubim, ona drhti celim telom, gleda me prelepim plavim ocima, dubokim kao more. Usne nam se spajaju u poljubac, strast kipi iz nasih tela, ali ne zurimo, polako se priblizavamo krevetu, lezemo ne prekidajuci poljubac, lagano se oslobadjamo odece. Tela nam se dodiruju, vreme prestaje da postoji za oboje. Prestaje da postoji sve osim nje, tu, pored mene, usne nam se ne razdvajaju ni na sekund dok vodimo ljubav dugo, strasno a u isto vreme ne zureci ka vrhuncu.
Prvi nalet strasti je prosao, lezimo jedno pored drugog I cutimo…Prekida tisinu sapatom-“ Nikad do sada nisam pomislila da cu moci ovako da se predam nekome, lako i u isto vreme do poslednjeg atoma”. Pocinjem da je ljubim po vratu, osecam miris koze I blag miris parfema, trudim se da ni jedan milimetr ne preskocim, da zapamtim svaki delic nje… Spustam se na grudi, ona se trza u ponovnom naletu strasti, prepusta se potpuno mojim usnama, rukama koje gladno prelaze sa grudi na stomak, gladak, u isto vreme I cvrst I mekan, polako se spustam nize, jos nize…’Ne zaustavljaj se” procedila je kroz zube dok sam jezikom istrazivao njeno medjunozje a rukama je cvrsto drzao za bokove,kao da se bojim da ce pobeci…
Ponovni zvuk alarma me vraca u realnost, ustajem I polako pocinjem da se oblacim.
Celu jednu nedelju, dugih a u isto vreme prekrtakih 7 dana smo svaku noc upijali jedno drugo, znali smo da je to to, i da kad sve prodje, bicemo samo kolege koje se ponekad vide u prolazu. Osim nekoliko tragova noktiju i jednog blagog ugriza na grudima, ostala su samo lepa secanja, nada da ce sve to mozda nekad da se ponovi. I poneka fotografija,da mi da do znanja da se i sama nada istom…
Pise mi ona…Salje mi sliku slikanu u ogledalu, slikano prethodno vece. Znam da je ona, iako se lice ne vidi, prepoznajem taj oblik grudi, mladeze na desnoj ruci I na levom boku, malo ispod rebara. Prepoznajem taj fini prelaz izmedju struka I kukova, zaobljenih na najlepsi nacin, ni previse velikih, ni previse malih. Znam svaki milimetar njegog tela……
Vracaju mi se slike od pre 10 dana, lezimo jedno pored drugog, njena glava na mom ramenu, goli, znojavi, zadihani…Kaze mi-“Znas,nedelja iza nas je bila savrsena”, pa uz uzdah produzi “ali od sutra sa ovim moramo prestati!?” Znam,ali cutim. Previse mi je bila dobra ta nedelja, suvise sam se navikao na miris njene koze, na dodir njene ruke na svom telu, na njen glas. Uspela je ono sto ni jednoj nije pre nje uspelo, da se navucem na nju kao na heroin za samo jednu nedelju.
Vracam se u mislima na pocetak svega, sedimo, pijemo kafu, Razgovaramo o svemu i svacemu, zatvoreni protiv svoje volje, u iscekivanju da sto pre prodje. Naglo ustaje,odlazi,kaze da zuri…Posle nekoliko minuta mi stize poruka-morala sam da pobegnem, toliko te zelim da sam se plasila da cu te silovati.Na poziv da se vrati,nista ne odgovara, samo dodje I zakljuca vrata za sobom. Zagrlim je, krenem da je poljubim, ona drhti celim telom, gleda me prelepim plavim ocima, dubokim kao more. Usne nam se spajaju u poljubac, strast kipi iz nasih tela, ali ne zurimo, polako se priblizavamo krevetu, lezemo ne prekidajuci poljubac, lagano se oslobadjamo odece. Tela nam se dodiruju, vreme prestaje da postoji za oboje. Prestaje da postoji sve osim nje, tu, pored mene, usne nam se ne razdvajaju ni na sekund dok vodimo ljubav dugo, strasno a u isto vreme ne zureci ka vrhuncu.
Prvi nalet strasti je prosao, lezimo jedno pored drugog I cutimo…Prekida tisinu sapatom-“ Nikad do sada nisam pomislila da cu moci ovako da se predam nekome, lako i u isto vreme do poslednjeg atoma”. Pocinjem da je ljubim po vratu, osecam miris koze I blag miris parfema, trudim se da ni jedan milimetr ne preskocim, da zapamtim svaki delic nje… Spustam se na grudi, ona se trza u ponovnom naletu strasti, prepusta se potpuno mojim usnama, rukama koje gladno prelaze sa grudi na stomak, gladak, u isto vreme I cvrst I mekan, polako se spustam nize, jos nize…’Ne zaustavljaj se” procedila je kroz zube dok sam jezikom istrazivao njeno medjunozje a rukama je cvrsto drzao za bokove,kao da se bojim da ce pobeci…
Ponovni zvuk alarma me vraca u realnost, ustajem I polako pocinjem da se oblacim.
Celu jednu nedelju, dugih a u isto vreme prekrtakih 7 dana smo svaku noc upijali jedno drugo, znali smo da je to to, i da kad sve prodje, bicemo samo kolege koje se ponekad vide u prolazu. Osim nekoliko tragova noktiju i jednog blagog ugriza na grudima, ostala su samo lepa secanja, nada da ce sve to mozda nekad da se ponovi. I poneka fotografija,da mi da do znanja da se i sama nada istom…