JUTRO, PODNE, VEĆE

Grad se budi.
Migolji se trza.
Zastršen je,
pred najezdom
tek probuđene misli,
u autobusu.
Znoji se i drhti,
pod korakom
koji odjekuje
izlizanim krvotokom.
Grad posustaje,
gubi dah.
Isparava svoje želje.
Misli lutaju ulicama,
slepe jedna za drugu.
Grad je umoran.
Oseča tišinu,
diše kao pred oluju.
Prikuplja snagu,
za noč, koja osvaja
ulice, i bez borbe
uspavljuje grad.

 

[zxy]

Grad i meni katkad na živi stvor neki liči
koji je svom težinom nalego na ovu jadnu reku
i u nju izbacuje svoju rugobu i muku
tako da se ona jedva živa Dunava dokopa
a u gradu se svašta baš kao u tvojoj pesmi zbiva

 

[Tamišarka]

Grad i meni katkad na živi stvor neki liči
koji je svom težinom nalego na ovu jadnu reku
i u nju izbacuje svoju rugobu i muku
tako da se ona jedva živa Dunava dokopa
a u gradu se svašta baš kao u tvojoj pesmi zbiva