(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime.....)
JUTARNJE LJUBAVI
Zvoni alarm mobilnog u 4,45. Prekidam tu laganu muziku i vraća se tišina. Pogledah kroz prozor, kao i svakog jutra. Mrak grli goleme krošnje komšijskih borova svake noći kao da je poslednja. Osetih tren sreće zbog ove ljubavi koja traje ne zna se koliko decenija. Maca prvi silazi u susret još nekim ljubavima. Svi su već na nogama. Meš se samo ovlaš očeše o njegovu ruku gurajući vrata, Maza udara šapom u staklena vrata dok Maša skiči i vrti se u krug. Meš presreće Mašu u hodniku, ali žuri da se kao vihor popne na sprat i dočeka me. Ispred vrata čujem kako diše jer je njušku nabio uz sam dovratak i duva li duva. Izlazim u susret ljubavi. Maca stavlja kafu, ja izlazim da im spremim doručak. Devojke pritrčavaju da mi požele dobro jutro i normalno, sve tri prikolice idu zamnom gurajući se. Ako sam spora, ili ako samo malkice duže traje priprema hrane.....zna se ko gundja, Maza. Mir i mljackanje. Ulazim i sedam u moju fotelju. Maca je već zauzeo svoju poziciju. Pijemo ćutke kafu dok TV zvrnda. Dolazi Šaša da se pohvali kako je sve pojela, pa zatim Maza i na kraju u sobu uleće veliki mašući repom. Prvo dolazi do mene da kaže da je činija prazna, pomazim onu glavudžu sa koje me gledaju nežno dva oka, zatim odlazi do Mace da se i njemu pohvali. Taj trenutak koriste devojke da provere njegovu činiju.....možda je nešto ostalo, pa da se ne baci...sve domaćinska paščad. Izgovaram "pijem kafu" i svo troje poslušno ležu ostavljajući me na miru još koji minut.
Iskreno, ne ide mi se nikud.........najradje bih ostala tu, u svojoj fotelji koja je već odavno poprimila oblik mog tela, pored dve šoljice kafe, piksle i cigareta.........pored mog čoveka koji odsutno gleda u sliku na ekranu.....misli su mu već tamo, na poslu.......ali, samo da uzdahnem, on će okrenuti glavu ka meni, da vidi šta je uzdah izazvalo..........pored ove tri krznene gomile sa najljubavnijim pogledom svih vremena. Ne ide mi se iz mojih ljubavi.
Ipak, mora se.......krećem u kupatilo i Meš ustaje premeštajući gomilu sjajnog krzna ispred kupatila. Svakog jutra me tu čeka dok su devojke zauzele mesta u foteljama koje još mirišu na nas. Kažem curama da idem na posao, snene glavice se podignu i pogledaju me polupogledom dok veliki kreće napolje samnom. Još je mrak, dvorište je tiho, sve spava. Jutarnja svežina poji ruže, daje im mladost. Listovi su rosni, mokri cvetovi se presijavaju na treperavoj svetlosti sijalice na tremu..........ne čuju se ptice, spavaju još.......spava moje dvorište, sretno ušuškano u zagrljaju mraka.
I tako noć, najveći ljubavnik svih vremena, ljubi i list, i pticu, i travu i san, i ružin pupoljak i stepenik i kamen, poljupce dobije i srebrna jelka i bor i hrizantema, i kamena česma i izbušena lopta.......i ruke ove što me grle i oko što snagu daje...... Volim moje jutarnje ljubavi..
Krećemo u susret svitanju..........
, sta je ljubav! 
Zaista slatko, puno emocija u svakoj reci...
sakriše se negde reči moje.........ah, našla sam neke.....eto još vajde od mog slatkastog pisanija.....hvala
Predivno!