Ne gledam u zvezde da bih sanjala.
Gledam da ih pozovem.
Jer ako ne dođu —
ja ću otići njima.
Jupiter nije daleko.
Daleko je ono što ne smeš da pomisliš.
Daleko je ono što ti kažu da ne postoji.
Daleko je ono što čeka kad ti kažu:
"Sad je vreme"
Ja ne čekam.
Ja ne molim.
Ja ne pitam da li je moguće.
Ja pravim mesto za ono što svet još nije video.
Jer ja nisam odavde.
Ja sam od onud
gde se ljubav ne meri,
gde se svet ne kupuje,
gde se snovi ne objašnjavaju.
Jupiter nije daleko.
On je iza sledeće odluke da budem svoja...
u sledećem dahu koji ne traži dozvolu...
u sledećem “da” koje ne mora da se brani...
Tamo ću stvoriti univerzum.
Ne za ljude.
Ne za Boga.
Za sebe.
Za ono što me ne napušta.
Za ono što me ne izdaje.
Za ono što zna da sam JA
- i kad nemam ništa.
Jupiter nije daleko.
On je u meni.
I kad kažem “idemo” -
ne pitam ko ide sa mnom.
Jer ja sam svet.
Jer ja sam početak.
Jer ja sam ta koja ne traži mapu
- nego pravi pravac.
