Jung: "Istraživanje psihologije nesvesnog suočilo me je sa činjenicama koje zahtevaju formulisanje novih koncepata. Jedan od tih koncepata je sopstvo. Entitet koji je tako označen nije namenjen da zauzme mesto onog koji je oduvek bio poznat kao ego, već ga uključuje u nadredjeni koncept. Ego shvatamo kao kompleksni faktor kojim se povezuju svi svesni sadržaji. On formira, takoreći, centar polja svesti; i, u meri u kojoj oni obuhvataju empirijsku ličnost, ego je subjekt svih ličnih činova svesti. Odnos psihičkog sadržaja prema egu čini kriterijum njegove svesti, jer nijedan sadržaj ne može biti svestan ako nije predstavljen subjektu.
Tom definicijom smo opisali i razgraničili obim predmeta. Teoretski, polju svesti se ne mogu postaviti nikakva ograničenja, pošto je ono sposobno da se bezgranično produžava. Empirijski, međutim, uvek nađe svoju granicu kada se suoči sa nepoznatim. Ono se sastoji od svega što ne znamo, što, dakle, nije u vezi sa egom kao centrom polja svesti. Nepoznato spada u dve grupe objekata: one koji su spolja i mogu se doživeti čulima, i one koji su unutra i doživljavaju se odmah. Prva grupa obuhvata nepoznato u spoljašnjem svetu; druga nepoznato u unutrašnjem svetu. Ovu drugu teritoriju nazivamo nesvesnim."
- Jung je pod egom podrazumevao svesni deo ličnosti ili subjekt koji spoznaje, misli, oseća, opaža, sredjuje podatke i donosi odluke o tome šta će reći, šta prećutati, kako će se ponašati, šta će raditi itd. Ego je neophodan. Bez njega nema nikakvog razumevanja. Svesni smo samo onoga što ego, kao subjekt, opazi.
Medjutim, ego nije jedini element svesti niti je nezavistan. Pored njega postoji nepoznati, nesvesni deo ličnosti i psihe, odnosno sopstvo. Sopstvo je celokupna ličnost, dok je ego samo "pojavni" deo ličnosti koji se uvek razvija interakcijom kroz nepoznati spoljašnji i unutrašnji svet. Različiti dogadjaji i nove informacije, dobijene iz spoljašnjeg sveta, aktiviraju nesvesne slojeve psihe/ličnosti i time omogućavaju egu da ih opazi i da ih postane svestan.
Od njegove sposobnosti da ih pravilno protumači zavisi i njegovo osvešćivanje, tj. proces samospoznaje ili individuacije. Cilj individuacije je celovita ličnost. Takva ličnost shvata destruktivan uticaj i spoljašnjih i unutrašnjih faktora, pa je u mogućnosti da ih prevazilazi i da se opredeli za slobodan, konstruktivan razvoj.
Mislim da su novija duhovna učenja o egu, koja propagiraju njegovu eliminaciju kao uslov duhovnog budjenja, neosnovana i mogu imati neželjene posledice ukoliko se bezrezervo prihvate. Stvaraju iluziju konačnog, savršenog razumevanja i doprinose najsuptilnijoj arogantnosti i zatvaranju umu. Svestan ego shvata da nikad nema potpun i permanentan uvid u psihu, već da se njegovo shvatanje stalno produbljuje i da uvek uči. To govori u prilog činjenici da bitak svesti prevazilazi fizičku dimenziju i da se ne može spoznati u telu, što i Jung napominje:
"Somatsku osnovu ega čine, dakle, svesni i nesvesni faktori. Isto važi i za psihičku osnovu: s jedne strane ego počiva na ukupnom polju svesti, a s druge, na zbiru nesvesnih sadržaja. Oni spadaju u tri grupe: prvo, privremeno subliminalni sadržaji koji se mogu dobrovoljno reprodukovati (sećanje); drugo, nesvesni sadržaji koji se ne mogu dobrovoljno reprodukovati; treće, sadržaji koji uopšte nisu sposobni da postanu svesni. Grupa dva se može zaključiti iz spontanog prodora subliminalnih sadržaja u svest. Grupa tri je hipotetička; to je logičan zaključak iz činjenica koje su u osnovi grupe dva. Sadrži sadržaje koji još nisu prodrli u svest, ili nikada neće."
Tom definicijom smo opisali i razgraničili obim predmeta. Teoretski, polju svesti se ne mogu postaviti nikakva ograničenja, pošto je ono sposobno da se bezgranično produžava. Empirijski, međutim, uvek nađe svoju granicu kada se suoči sa nepoznatim. Ono se sastoji od svega što ne znamo, što, dakle, nije u vezi sa egom kao centrom polja svesti. Nepoznato spada u dve grupe objekata: one koji su spolja i mogu se doživeti čulima, i one koji su unutra i doživljavaju se odmah. Prva grupa obuhvata nepoznato u spoljašnjem svetu; druga nepoznato u unutrašnjem svetu. Ovu drugu teritoriju nazivamo nesvesnim."
- Jung je pod egom podrazumevao svesni deo ličnosti ili subjekt koji spoznaje, misli, oseća, opaža, sredjuje podatke i donosi odluke o tome šta će reći, šta prećutati, kako će se ponašati, šta će raditi itd. Ego je neophodan. Bez njega nema nikakvog razumevanja. Svesni smo samo onoga što ego, kao subjekt, opazi.
Medjutim, ego nije jedini element svesti niti je nezavistan. Pored njega postoji nepoznati, nesvesni deo ličnosti i psihe, odnosno sopstvo. Sopstvo je celokupna ličnost, dok je ego samo "pojavni" deo ličnosti koji se uvek razvija interakcijom kroz nepoznati spoljašnji i unutrašnji svet. Različiti dogadjaji i nove informacije, dobijene iz spoljašnjeg sveta, aktiviraju nesvesne slojeve psihe/ličnosti i time omogućavaju egu da ih opazi i da ih postane svestan.
Od njegove sposobnosti da ih pravilno protumači zavisi i njegovo osvešćivanje, tj. proces samospoznaje ili individuacije. Cilj individuacije je celovita ličnost. Takva ličnost shvata destruktivan uticaj i spoljašnjih i unutrašnjih faktora, pa je u mogućnosti da ih prevazilazi i da se opredeli za slobodan, konstruktivan razvoj.
Mislim da su novija duhovna učenja o egu, koja propagiraju njegovu eliminaciju kao uslov duhovnog budjenja, neosnovana i mogu imati neželjene posledice ukoliko se bezrezervo prihvate. Stvaraju iluziju konačnog, savršenog razumevanja i doprinose najsuptilnijoj arogantnosti i zatvaranju umu. Svestan ego shvata da nikad nema potpun i permanentan uvid u psihu, već da se njegovo shvatanje stalno produbljuje i da uvek uči. To govori u prilog činjenici da bitak svesti prevazilazi fizičku dimenziju i da se ne može spoznati u telu, što i Jung napominje:
"Somatsku osnovu ega čine, dakle, svesni i nesvesni faktori. Isto važi i za psihičku osnovu: s jedne strane ego počiva na ukupnom polju svesti, a s druge, na zbiru nesvesnih sadržaja. Oni spadaju u tri grupe: prvo, privremeno subliminalni sadržaji koji se mogu dobrovoljno reprodukovati (sećanje); drugo, nesvesni sadržaji koji se ne mogu dobrovoljno reprodukovati; treće, sadržaji koji uopšte nisu sposobni da postanu svesni. Grupa dva se može zaključiti iz spontanog prodora subliminalnih sadržaja u svest. Grupa tri je hipotetička; to je logičan zaključak iz činjenica koje su u osnovi grupe dva. Sadrži sadržaje koji još nisu prodrli u svest, ili nikada neće."
Poslednja izmena: