Julie Heffernan-svet u meni

[Poli46]

Julie Heffernan (rođena 1956. u Peoria, Illinois) je američka slikarka čije je delo književnica Rebecca Solnit opisala kao "novu vrstu istorijskog slikarstva"

Heffernan je odgajana kao katolik, što je uticalo na temu figurativnih slika u njenim delima. Njeni maštoviti pejzaži odlikuju se elementima poput eksplodirajućih gradova, odbacivanja bogova i smeća i padajućih bujica životinja, meteora i dragog kamenja. Ovi elementi odražavaju njen pogled na svet nakon što su „katastrofe“poput uragana Katrina i izlivanja nafte BP pretile da ga učine neživim. Njena umetnička dela imaju fantazijski osećaj, ali iza sebe imaju metaforičko značenje govoreći o problemima koji se dešavaju širom sveta tokom njenog stvaranja umetničkog dela.

 

[Poli46]

Courtney Tailor:
Može li se reći da je oko 2008–2010 vaša vizija postala ekspanzivnija? Radili ste sa onim autoportretima "u sredini" u unutrašnjosti, a zatim ste prešli na veći, globalniji pogled.

Julie Heffernan:
Apsolutno. Mislim da je feminizam očigledno važan pokret sam po sebi, ali mislim da je to i način da žena proveri osnovni odnos između sebe i svoje politike. Dakle, sav taj rani rad proizašao je iz pokušaja da shvatim svoj odnos prema feminizmu i feminizmu kao pokretu, to je o većoj ideji negovanja, negovanje zemlje, a ne samo dece i partnera. Odgajala sam decu, tako da se mnogo radilo o blagodatima povećanja porodice u mom životu i svim njihovim igračkama i stvarima, i
samo o veličini - znate da je porodica na neki način velika. A onda su moji sinovi postali stariji i
otišli su na koledž.

 

[Poli46]

Kada su otišli na koledž desili su se Tender Trapper i Scout Leader i Boy in Flight i to me je nekako izvuklo iz sebe i u iskustvo sledeće generacije. Naravno, iskustvo sledeće generacije ima sve veze sa tim kako će svet izgledati kada budu naših godina, ne da me nije oduvek zanimala zaštita i sve te stvari, već politika životne sredine kretanje, bukvalno u kakav svet oni odlaze postalo je veoma, veoma hitno. Dakle, mislim da sam uvek bila zainteresovana, ali hitnost mi je postala jasna.

 

[Poli46]

Self Portrait As Standing My Ground- Kad voda poraste

CT: Vaši autoportreti sada izgledaju veoma aktivni u poređenju sa vašim ranijim autoportretima
i angažovani na globalniji način, možda modelirajući ponašanje.

JH: Definitivno sam htela da uključim ideju aktivnog angažovanja sa okruženjem, bilo da se radi
o preuređivanju drveta za stanište ili gašenju požara na drvetu. Ne bih rekla model ponašanja
jer svakako ne pokušavam da budem grdnja, ali uopšte ne bih porekla da mi je to važno.

 

[Poli46]

CT: U smislu ove putujuće izložbe, izjavili ste da „slika može mnogo da uradi i da može da promeni mišljenje“. Koja bi bila vaša najveća nada za odziv na ova dela? Šta se dešava ako to uspe i ljudi prepoznaju klimatske promene ili prepoznaju da moraju da promene ponašanje? Šta onda?

JH: Zato čitamo romane. Umetnost postoji kao produžetak mozga i nedostaci mozga. Čitamo romane, ne da bismo se informisali, već da bismo stekli empatiju, i ako je dobar roman da uđemo
u tuđe iskustvo.

 

[Poli46]

Bilo je prijatelja koji su znali da je to užasna stvar, ali nisu primetili da su se stvari promenile na
neki značajan način. A onda su se pojavili prijatelji koji su odmah skupili komplete za hitne
slučajeve jer ćemo možda morati da evakuišemo grad. Ponekad mašta postaje previše divlja,
ali ponekad nam mašta pomaže da se pripremimo za drugačiju vrstu sveta. Mislim da ima
mnogo ljudi koji jednostavno nisu skloni… Mislim da ih njihova mašta ne vodi na mesta gde
mogu da zamisle kako će biti kada više nemamo slonova. Kako će biti ako nestanu svi polarni medvedi..

 

[Poli46]

Heffernan-Self Portrait With Stones

Ovo mora da je razlog zašto ne reaguju jer ako bi mogli to zamisliti, zaista, ako bi mogli zamisliti
sve ljude koji će patiti od stvari poput dezertifikacije, onda samo znam da bi nešto učinili!
Nadam se da ove slike pružaju senzorno iskustvo teške situacije - znate, gore smo na drvetu i nekako smo zaglavljene jer je dole opustošen svet ... kako bi bilo biti zaglavljen u drvo?
Da biste pokrenuli maštovite organe drugih ljudi, ili podelili neku vrstu odgovora „ovo je ono što vidim, recite mi šta vidite“ sa nekim drugim. Uključiti se u razgovor sa strancem kroz jednu od
mojih slika je svakako nešto do čega mi je jako stalo.

 

[Poli46]

JH: Mislim da je to odlično zapažanje. Upravo o tome sam pričala na slikama s početka 2000 -ih. Vraća se na to. Znate da sam svoju decu školovala na fakultetu sa tim slikama, ali nakon što su napustili dom i više nisam imala finansijske obaveze počela sam da razmišljam, šta radim?
Da li želim da nastavim da pravim istu sliku iznova i iznova? Pravim li potrošačke artikle?
Ne želim da pravim potrošačke artikle; Želim da pravim stvari koje su od vitalnog značaja za
sve u šta verujem. Sa pričama na ovim slikama, u suštini stvaram potrošačku stvar koju niko
neće želeti da konzumira na uobičajen način kao oblačenje vašeg kauča ili šta god.

 

[Poli46]

Julie Heffernan-Self Portrait as Big World

Toliko stvari koje sam videla nastavilo je sa stvaranjem luksuzne robe kojom bi ljudi mogli da ukrašavaju svoje gradske kuće. Htela sam da napravim slike koje će se ljudima gaditi da ih
stave u svoju gradsku kuću jer bi i to bilo, znate, ne biste želeli da živite s tim. Zaista mi je
zanimljiva razlika između onoga sa čim ljudi žele da žive u svom domu i o čemu žele da
razmišljaju u muzeju. Jednostavno više nisam mogla.
Nisam mogla biti proizvođač luksuzne robe.

 

[Poli46]

Julie Heffernan

 

[Neprilagođena]

Stil umetnice Džuli Hefernan se može opisati kao savremena mešavina rokokoa, nadrealizma i baroka,
sa daškom holandskih majstora mrtve prirode iz sedamnaestog veka.
Poznata po svojoj simboličnoj upotrebi nagog autoportreta,
Hefernan je nedavno zamenila svoju raniju zemljanu paletu za zasićenije boje.



".. Trebale su mi agresivna boja i eksplozivna boja da oživim te... katastrofe“.

COURTESY OF THE ARTIST
Julie Heffernan, Self-Portrait as Infanta Maria Theresa Playing Coriolanus, 1995. Oil on canvas.


Umetnica je prvi put upotrebila termin „autoportret“ kada je izmišljala scenarije podsvesnih slika prekrivenih voćem kako bi stvorila „portret unutrašnjosti“. Ona sa intimnom iskrenošću govori o onome što bi se moglo smatrati njenim prvim pravim autoportretom, vođena iskustvom vanmaterične trudnoće dve godine ranije.
Inspirisana portretom Dijega Velaskeza, u Autoportretu kao infanta Marija Terezija koja igra Koriolana (1995),
Hefernan je kombinovala svoje telo, zajedno sa trbušnim zavojem, sa infantinom glavom.
Spajanjem sa kraljicom, koja je i sama izgubila petoro od šestoro dece,


„Odjednom sam postao svestan svih žena u istoriji koje su umrle na porođaju.

Autoportret je tada postao način direktnog obraćanja njenoj publici: „...
predstavljajući se kao ... domaćin, pozivajući posmatrače da uđu u svetove koje stvara.

COURTESY OF THE ARTIST
Julie Heffernan, Self-Portrait in the Bedroom, 2003. Oil on canvas.

COURTESY OF THE ARTIST
Julie Heffernan, Self-Portrait as Netherworld, 2004.

Hefernan je koristila alegorijski autoportret u nekim ranijim radovima gde su plamen ili životinje služile kao zamena za njenu formu na slikama bez figura: vatreni trag uzdiže se sa baroknog unutrašnjeg poda; njena crvena kosa se stapa sa dimom; plamen doseže luster i plafon..

 

[Neprilagođena]

”

COURTESY OF THE ARTIST AND CATHARINE CLARK GALLERY
Julie Heffernan, Self-Portrait as Redhead, 2019. Oil on panel.

COURTESY THE ARTIST AND CATHARINE CLARK GALLERY
Julie Heffernan, Self-Portrait with Sanctuary, 2014. Oil on canvas.

 

[Poli46]

Julie Heffernan

 

[Poli46]

Julie Heffernan Self portrait as Swamp Queen

 

[Neprilagođena]

Selfportrait
Julie Heffernan

Selfportrait
Julie Heffernan

 

[Neprilagođena]

Julie Heffernan

 

[Neprilagođena]

Julie Heffernan