Југославија и право на хрватску Круну

[Statler and Waldorf]

да ли су (кад и како) Краљ Петар I Карађорђевић и његови наследници на престолу стекли право на хрватску Круну (самим тим и на грб Хрватске)?

да ли је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца уопште била истинска Монархија, ако је уједињена на републиканском принципу народног суверенитета (тзв. права народа на самоопредељење)?

шта је Југославија (као међуратна држава и као одређење у титули њеног Краља), ако је почивала само на српској Круни? ако једна Круна не може да твори два различита regnuma, да ли југословенска одредница, поред српске, има места (основа) да се и даље налази у титули Карађорђевића?

 

[Pumpaj Dinstanović]

да ли су (кад и како) Краљ Петар I Карађорђевић и његови наследници на престолу стекли право на хрватску Круну (самим тим и на грб Хрватске)?

Brakom sa rumunskom princezom Marijom Hoencolern, stekli su nasleđe prava na hrvatsku krunu (deca kralja Aleksandra).

 

[Statler and Waldorf]

Brakom sa rumunskom princezom Marijom Hoencolern, stekli su nasleđe prava na hrvatsku krunu (deca kralja Aleksandra).

а одакле Хоенцолернима право на хрватску Круну поред живих Хабзбурга?

 

[Pumpaj Dinstanović]

а одакле Хоенцолернима право на хрватску Круну поред живих Хабзбурга?

Marija Rumunska je potomak kralja Dragutina, odnosno njegovog poroda, koji je prvi u liniji nasleđa Arpadove dinastije; zakoniti naslednik kralja Andrije Mlečanina.

 

[Scott Isle]

Karadjoredjevici nemaju pravo na Krunu bilo cega u Lici, Istri, i Zagorju. To su njemacke teritorije. Nemaju pravo zakonski otimati njemacke austrijske zemlje. Nemaju pravo na austrijsku Krunu i zemlje. A nisu ih ni vojno osvojili. Samo Rusi i Tito su to osvojili, kao i Sloveniju.

Karadjordjevici kao srpski Carevi imaju pravo na Split i crkvene zupe splitske nadbiskupije od Splita do Senja jer je to srpska carska zemlja, kao i Slavonija koja je bila oteta od Ugara. Naravno citabo primorje od Splita do Albanije takodje. Splitska nadbiskupija po carskom pravu pripada Karadjordjevicima kao nasljednicima vlasnika, srpskim Careva Dalmacije.

Dakle ta linija Karlobag Virovitica je krunska granica. Izmedju Becke i srpske krune!!

 

[Nenad1331]

Karađorđevići nemaju pravo ni na srpsku krunu. Krvave ubice legitimne srpske kraljevske dinastije.

 

[Statler and Waldorf]

Marija Rumunska je potomak kralja Dragutina, odnosno njegovog poroda, koji je prvi u liniji nasleđa Arpadove dinastije; zakoniti naslednik kralja Andrije Mlečanina.

лепо си сетио тих давних догађаја
ипак, на крају је однело превагу право Анжујаца на угарски престо, што су прихватили и подржали Драгутин и Владислав, па је ту мираз Марије Хоенцолерн врло танак.

 

[Pumpaj Dinstanović]

да ли је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца уопште била истинска Монархија, ако је уједињена на републиканском принципу народног суверенитета (тзв. права народа на самоопредељење)?

A da li je bila ujedinjena tako?

 

[Statler and Waldorf]

A da li je bila ujedinjena tako?

нажалост, јесте иначе би Престолонаследник оне лупеже, који су допутовали из Загреба и представљали се као изасланици некакве републике, дао да се ухапсе и баце у ланце, што је и требало да учини, да је било памети. тако је Краљевина СХС саграђена на француским републиканским темељима. ексери у здраву ногу. Круна преговара са Круном, а не бандитима. тако је у монархијама.

 

[Nikita Kulganov]

Hrvatskom kralju

Dodji, o dodji Hrvatski kralju
Dodji u selo banova slavnih
Hrvat sad tuzan zivot zivi
Sjecaju se samo vremena davna
Hrvatski narod nema zlata
tebe da kralju opsipa njime
Uz nas je samo ljubav i vernost
Hrvatsko nase posteno ime
Gde god je nas hrvatski barjak
sa slikom tvojom barjak sad vije
Hrabar ko lav je hrvatski vojnik
Za te i dom krvcu svu lije
Mnoga su gnezda ostala prazna
Mnogi se soko vrati bez krila
Samrt je mnogu hrvatsku majku
u crno ruhu i tugu sad svila
Malen nas narod je dao tebi
Nadu svu svoje, sinove svoje
ostala samo su sirocad bjedna
Sve drugo kralju, tvoje je , tvoje je

Ovo narodnu hrvatsku pesmu je otkrio Mladen Szwartz koja je nastala u srednjom veku, a komunisticke vlasti su pokusali da je ''zabrane i sakriju'' ?

 

[Pumpaj Dinstanović]

нажалост, јесте иначе би Престолонаследник оне лупеже, који су допутовали из Загреба и представљали се као изасланици некакве републике, дао да се ухапсе и баце у ланце, што је и требало да учини, да је било памети. тако је Краљевина СХС саграђена на француским републиканским темељима. ексери у здраву ногу. Круна преговара са Круном, а не бандитима. тако је у монархијама.

Njihove instrukcije; zahtevi Države SHS, nisu bili uvaženi. Nigde na teritoriji bivše Austrougarske uopšte nije bio održan plebiscit, koji se podrazumevao pod tim pravom na samoopredeljenje. Održan je bio samo u južnoj Austriji, gde se stanovništvo izjasnilo da se ne želi priključiti Kraljevini SHS. I nigde više; nikakav plebiscit, kakvi su bili održani u Gornjoj Šleskoj, Holštajnu, Istočnoj Pruskoj i drugde.

Tako da ne bih rekao baš da se zasnivala na tim principima. Ona počiva na mirovnim sporazumima sa Ugarskom i Austrijom i teritoriji na koju se proširila Kraljevina Srbija.

 

[Лички гусар]

нека се гоне у пм, нека траже од њих "круну"

 

[Pumpaj Dinstanović]

лепо си сетио тих давних догађаја
ипак, на крају је однело превагу право Анжујаца на угарски престо, што су прихватили и подржали Драгутин и Владислав, па је ту мираз Марије Хоенцолерн врло танак.

To je tačno, ali kao zanimljivost napomenuh, zato što deca kraljice Marije zaista jesu potomci kralja Andrije III.

Inače, verovatno je do neke mere povezano sa tim što se početkom XIV stoleća dva puta Hrvatska uključuje u srpsku kraljevsku titulu. Primera radi, u statutu grada Kotora:

Drugi primer je Milutinov ugovor iz 1308. godine.

 

[Statler and Waldorf]

Njihove instrukcije; zahtevi Države SHS, nisu bili uvaženi. Nigde na teritoriji bivše Austrougarske uopšte nije bio održan plebiscit, koji se podrazumevao pod tim pravom na samoopredeljenje. Održan je bio samo u južnoj Austriji, gde se stanovništvo izjasnilo da se ne želi priključiti Kraljevini SHS. I nigde više; nikakav plebiscit, kakvi su bili održani u Gornjoj Šleskoj, Holštajnu, Istočnoj Pruskoj i drugde.

Tako da ne bih rekao baš da se zasnivala na tim principima. Ona počiva na mirovnim sporazumima sa Ugarskom i Austrijom i teritoriji na koju se proširila Kraljevina Srbija.

ти мислиш на међународноправне акте (уговоре о миру) на којим је Краљевина СХС заснивала свој интегритет у односу на суседне државе. а ја мислим на унутрашњи легитимитет новостворене Краљевине, који је почивао искључиво на одлукама некаквих скупштина, дакле на врло спорним декларацијама народне воље. а Краљевина не може да почива на принципима народног суверенитета. то је неприхватљиво.

 

[Pumpaj Dinstanović]

ти мислиш на међународноправне акте (уговоре о миру) на којим је Краљевина СХС заснивала свој интегритет у односу на суседне државе. а ја мислим на унутрашњи легитимитет новостворене Краљевине, који је почивао искључиво на одлукама некаквих скупштина, дакле на врло спорним декларацијама народне воље. а Краљевина не може да почива на принципима народног суверенитета. то је неприхватљиво.

Da li je počivao na tome? Šta su te skupštinice i deklaracije, uopšte, uradile?

Ni ustav nije donelo to nekakvo Privremeno narodno predstavništvo (PNP) već tek ustavotvorna skupština.

 

[Statler and Waldorf]

Da li je počivao na tome? Šta su te skupštinice i deklaracije, uopšte, uradile?

Ni ustav nije donelo to nekakvo Privremeno narodno predstavništvo (PNP) već tek ustavotvorna skupština.

сама чињеница да је Престолонаследник примио неке самозване изасланике некакве бандитске републике са седиштем у Загребу, и тиме их признао као легитимне представнике политичког ентитета, саслушао их и удовољио њиховој молби прогласивши уједињење, скандалозан је догађај. како Круна може да се уједињује са републиком?!

 

[Pumpaj Dinstanović]

сама чињеница да је Престолонаследник примио неке самозване изасланике некакве бандитске републике са седиштем у Загребу, и тиме их признао као легитимне представнике политичког ентитета, саслушао их и удовољио њиховој молби прогласивши уједињење, скандалозан је догађај. како Круна може да се уједињује са републиком?!

Pa nije i molba bila uslišena. Nije u principu ispoštovano ono što je bilo dogovoreno u Zagrebu; kralj je proklamovao nešto što su ciljevi Krune.

Oni su došli u Beograd da im bude jedan oktroisani dokument pročitan, koji su dobili da ga ponesu i kao kraljevi izaslanici predstave u Zagrebu kraljevim (novim) podanicima.

 

[Pumpaj Dinstanović]

како Круна може да се уједињује са републиком?!

Za ovo poslednje si definitivno u pravu; Srbija je priznala nezavisnost Države SHS i u tome bila, mislim, jedina država na planeti zemlji.

Posle su mnogi napadali u smislu da je bilo i licemerno; priznaješ, a onda ne uvažavaš u potpunosti. Dakle, samo se deklarativno nekome ulizuješ i činjenično slabiš sopstveni položaj. To priznanje je bilo potpuno bespotrebno.

Ne znam kakva je filozofija bila iza toga. Možda su želeli sad osiguraju da Italija i drugi susedi ne bi (nastavili da) otimaju teritorije od tzv. DSHS. Pa onda, izvesna poruka, čisto da se zna, da Kraljevina Srbija priznaje taj entitet, što bi značilo da je upad stranih tela po viđenju Srbije čin agresije.

 

[Statler and Waldorf]

Pa nije i molba bila uslišena. Nije u principu ispoštovano ono što je bilo dogovoreno u Zagrebu; kralj je proklamovao nešto što su ciljevi Krune.

Oni su došli u Beograd da im bude jedan oktroisani dokument pročitan, koji su dobili da ga ponesu i kao kraljevi izaslanici predstave u Zagrebu kraljevim (novim) podanicima.

знам да нису уважени захтеви представника те некакве републике, али Круна не може уопште да прима било какве захтеве изасланика некаквих самопроглашених политичких ентитета. може да прима само заклетве на верност својих нових поданика. а и заклетве може да прими само кад претходни суверен новом суверену уговором уступи те области. Престолонаследник Александар је у том смислу морао да преговара са Краљем Карлом Хабзбуршким. кад с њим сврши посао, онда могу поданици из Загреба да се заклињу свом новом Краљу, јер је на ваљан начин стекао право на хрватску Круну.

 

[Pumpaj Dinstanović]

знам да нису уважени захтеви представника те некакве републике, али Круна не може уопште да прима било какве захтеве изасланика некаквих самопроглашених политичких ентитета. може да прима само заклетве на верност својих нових поданика. а и заклетве може да прими само кад претходни суверен новом суверену уговором уступи те области. Престолонаследник Александар је у том смислу морао да преговара са Краљем Карлом Хабзбуршким. кад с њим сврши посао, онда могу поданици из Загреба да се заклињу свом новом Краљу, јер је на ваљан начин стекао право на хрватску Круну.

Zar se nije kralj Karlo IV zvanično sebe lišio svih svojih regalnih prava; odrekao bilo kakve zakonodavne, sudske i izvršne vlasti i oslobodio sve svoje podanike zakletve odanosti sebi?

Kako možeš pregovarati išta sa takvim (razvlašćenim) monarhom?

 

[Statler and Waldorf]

Za ovo poslednje si definitivno u pravu; Srbija je priznala nezavisnost Države SHS i u tome bila, mislim, jedina država na planeti zemlji.

Posle su mnogi napadali u smislu da je bilo i licemerno; priznaješ, a onda ne uvažavaš u potpunosti. Dakle, samo se deklarativno nekome ulizuješ i činjenično slabiš sopstveni položaj. To priznanje je bilo potpuno bespotrebno.

Ne znam kakva je filozofija bila iza toga. Možda su želeli sad osiguraju da Italija i drugi susedi ne bi (nastavili da) otimaju teritorije od tzv. DSHS. Pa onda, izvesna poruka, čisto da se zna, da Kraljevina Srbija priznaje taj entitet, što bi značilo da je upad stranih tela po viđenju Srbije čin agresije.

Круна не може да игнорише постојање друге Круне и њеног законитог имаоца. Круна не може да прави договоре са републиканским одметницима, ни својим ни туђим. Круна разговара са Круном. ако на другој страни не постоји Круна, јер никад није установљена, онда победничка Круна шири област своје суверене власти, не преговарајући, већ запоседајући.

 

[Statler and Waldorf]

Zar se nije kralj Karlo IV zvanično sebe lišio svih svojih regalnih prava; odrekao bilo kakve zakonodavne, sudske i izvršne vlasti i oslobodio sve svoje podanike zakletve odanosti sebi?

Kako možeš pregovarati išta sa takvim (razvlašćenim) monarhom?

абдикацијом се не укида Круна, већ само смењује њен законити ималац. требало је да Карла приволимо (натерамо, платимо, шта год..) да уговором пренесе своје право на хрватску Круну на Петра Карађорђевића, па нека се после одриче чега хоће.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Круна не може да игнорише постојање друге Круне и њеног законитог имаоца. Круна не може да прави договоре са републиканским одметницима, ни својим ни туђим. Круна разговара са Круном. ако на другој страни не постоји Круна, јер никад није установљена, онда победничка Круна шири област своје суверене власти, не преговарајући, већ запоседајући.

Zašto ne može? Pa kako je ruski car prodao Aljasku jednoj republici 1897. godine?

 

[Pumpaj Dinstanović]

абдикацијом се не укида Круна, већ само смењује њен законити ималац. требало је да Карла приволимо (натерамо, платимо, шта год..) да уговором пренесе своје право на хрватску Круну на Петра Карађорђевића, па нека се после одриче чега хоће.

Ne, kralj Karlo IV (tj. car Karlo I) nije abdicirao. Abdikacija je silazak sa prestola, u kojoj situaciji on ostaje ili upražnjen, ili njegov zakoniti naslednik dolazi na tu poziciju. On je ostao car i kralj; nije abdicirao. Samo je derogirao prava krune, tj. prestola habzburško-lorenske dinastije.

Konvencijom u Ekarcau je 13. novembra 1918. godine učinio to sa svojim kraljevskim pravima (dva dana ranije, 11. novembra, sa carskim). Tim dokumentima on nije abdicirao sa svojih prestola, već su se kraljevska i carska Kruna odrekle svojih prava i lišile zakletve odanosti sve svoje subjekte. Od momenta kada su bili proklamovani, on više nije imao nijednog jedinog podanika i nikakve političke privilegije. Kruna je bila razvlašćena, a ne on kao njen trenutni nosilac.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Круна не може да игнорише постојање друге Круне и њеног законитог имаоца. Круна не може да прави договоре са републиканским одметницима, ни својим ни туђим. Круна разговара са Круном. ако на другој страни не постоји Круна, јер никад није установљена, онда победничка Круна шири област своје суверене власти, не преговарајући, већ запоседајући.

Evo jednog konlretnijeg primera, koji je više u skladu sa onim što si naveo: Minsterski mir iz 1648. godine.

Španska kruna je pregovarala sa republikanskim odmetnicima iz Holandije.