Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Ма то је будаласто на више нивоа.
Прво, нико ником не брани да било шта зове како год хоће. Па ко будали да забрани да прозор зове каучем, ако баш тако хоће? Али када се ради о науци, нема зивкања свега и свачега како се коме ћефне. Нико не брани људима ни да нпр. једну врсту риба зове морским псима, и многи те рибе баш тако и зову, али биологија као наука врло довро зна да је то ипак нису пси, та врста рибе има свој јединствен (латински) назив и око тога нема погађања. То може јер биологија није исполитизирана. Када би, замислимо, из неких разлога, било политички корисно да се исполитизира и биологија као што је исполитизирана лингвистика, зачас би се појавила некаква „социобиологија” као њена поддисциплина по којој би морски пси престали бити рибе и постали социобилошки пси. Час посла. И онда бисмо имали „мудре” изјаве „научника” да морски пси додуше јесу рибе строго биолошки гледано, али да то није пресудно јер, је л’ те, постоје заједнице које их називају псима па они са социобиолошког становишта спадају у псе, рецимо негдје између теријера и шнауцера.
Премда ово изгледа као спрдња, уопште није, то је потпуна аналогија са кроатистиком у огледалу социолингвистике. Иначе, ствар је сасвим једноставна и потпуно јасна – социолингвистика је поддисциплина лингвистике и мора јој бити подређена у смислу да није могуће да нешто лингвистички јесте, али социолингвистични није (или обратно). У супротном, то би било као кад би неки геније тврдио да нпр. 2 и 4/2 додуше јесу исто гледано математички, али геометријски нису исто.
Друга ствар, чак да се и претпостави да важи то чувено „право говорника на самоодређење” (које, успут буди речено, ни у каквим правним документима није записано нити као начело важи у било којој науци), опет ништа не штима јер г-ђа Пети то право љубоморно чува само за себе. Па ЈА сам говорник тог језика, изворни, од рођења, то ми је матерњи језик и по томе бих, кад би и за мене важило то „право говорника на самоодређење”, и ја имао право да га зовем по свом властитом самоодређењу – српским. Али, цврц! То не може. Шио им га Ђуро (Даничић).
Jos sam jos uvek na Azurnoj obali, jedem ribu na francuskom
, sa muzem diskutujem koja bi to riba bila, pokusavam da preko dalmatinskog udjem u sistem,kad ono tamo stoji da za jednu ribu ( zubatac, barbun) ima barem trideset lokalnih naziva.
Danas je inace Katalonija na tapetu po celoj Evropi i drndanje oko uskracivanja katalonskog jezika pa ima diskusija na tone
i od Kurte i od Murte. Katalonci imaju problem da se katalonski govori i u delovima Spanije ( Valensija, Baleari, ali i Rusijon
u Francuskoj) koji niti zele niti mogu niti hoce da budu Katalonija. Katalonci nisu narod, sam jezik i govorno podrucje nije dovoljan
da neko bude i narod.
