Jugoslav Petrušić Dominik u Biserima

[ranjena hiljadu puta]

Petrusic je tokom devedesetih po Srbiji skupljao momke koji ce da idu i ratuju za njega u zemlje zahvacene ratom, a najcesce su to bile zemlje Afrike. To naravno, nece reci pred kamerama, ali ima momaka koji su pristali da krenu sa njim koji im je obecavao dobru zaradu. Momci su sada ostali i bez para, najlepsi deo zivota su proveli na ratistu i naravno, neki su sada i psihicki osakaceni. Na tu saradnju sam mislila.
Mnogo stosta sto je rekao u emisiji nema veze sa realnoscu.. Pa gledano realno, da zaista zna sve to sto zna, pa ne bi gostovao u Biserima, vec u ozbiljnim politickim emisijama.
Tokom devedesetih mozda i jeste jedno vreme bio strah i trepet, jer taj covek samim svojim pristupom i nastupom budi strah, ali sada nije nista..

 

[goxy]

Mislim da je to još jedan baron Minhauzen.Previše toga je stugao da uradi za jedan ljudski život.

Tako nešto...Da su hteli da smaknu Cobija i Šešeljavu aždaju oni bi to uradili za 24 sata

 

[Dragan_srbcg]

Čudesni svet špijunaže

Afera "Pauk"

Šta se valja iza optužbi za pripremanje atentata na Miloševića i rada za francusku obaveštajnu službu

"Naši organi bezbednosti uhapsili su članove špijunsko-terorističke grupe, pripadnike francuske obaveštajne službe, koji su posle niza počinjenih zločina na teritoriji prethodne Jugoslavije, za koje je okrivljen srpski narod, planirali i atentat na predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića", izjavio je u četvrtak 25. novembra savezni sekretar za informisanje Goran Matić. "Za sve to postoje jasne šeme i skice napada. Članovi ove grupacije, poznate pod imenom 'Pauk', obučavani su i trenirani u vojnim kampovima SFOR-a u BiH", rekao je Matić.

Matić je na konferenciji za novinare rekao da su uhapšeni pripadnici francuske obaveštajne službe već desetak godina izvodili terorističke akcije, likvidacije i atentate na prostoru prethodne Jugoslavije, u Srebrenici, na Kosmetu, kao i u Alžiru, Belgiji, Španiji, Zairu.

Uhapšeni su Jugoslav Petrušić, Milorad Pelemiš, Branko Vlačo, Rade Petrović i Slobodan Orašanin.

Prvi scenario atentata je, prema Matićevim rečima, predviđao snajperski napad unutar rezidencije predsednika Miloševića, sa mogućnošću upotrebe ručnog bacača, drugi - postavljanje eksploziva u šaht, ali se zbog nemogućnosti kamuflaže od tog scenarija odustalo, treći - postavljanje eksploziva u ukradenom vozilu na liniji očekivanog kretanja predsednika, slično atentatu na makedonskog predsednika Kiru Gligorova, i četvrti - pokušaj upada u rezidenciju deset dobro uvežbanih i naoružanih ljudi, rekao je Matić.

Goran Matić je rekao da su uhapšeni tokom sukoba SRJ sa NATO-om bili na Kosovu i tamo počinili nekoliko zločina. U grupi je bilo oko 30 ljudi koji su ušli na teritoriju Kosova početkom sukoba.

Svi uhapšeni su po nacionalnosti Srbi, a Matić kaže da je Pelemiša, Petrovića i Vlača Haški tribunal optužio za zločine tokom rata u bivšoj Jugoslaviji.

U stvari, zbog špijunaže u korist Francuske tokom boravka na Kosovu i ubistva dvojice Albanaca, istražni sudija Okružnog suda u Beogradu Miodrag Paunović vodi istragu još od 17. novembra. Za sada, koliko je poznato advokatima okrivljenih, istraga ne obuhvata eventualno pripremanje atentata na jugoslovenskog predsednika. Njihovi branjenici su okrivljeni za špijunažu po članu 128 KZ Jugoslavije i dvostruko ubistvo po clanu 47 stav 2 KZ Srbije.

DIVERZANTI: Prema rečima Matića, uhapšeni su bili članovi "10. diverzantskog odreda RS, koji je počinio zločine u Srebrenici". "To je bila paravojna formacija koja je bila izvan sastava Vojske RS i rukovodstva RS. Taj odred je bio multietnički i u njemu su bili Srbi, Hrvati i Muslimani", rekao je Matić. Matić je rekao da je dogovor francuskog generala Filipa Morijona i određenih američkih generala obezbedio ono što se desilo u Srebrenici.

Narednih dana će, kako je rekao Matić, sve to biti objavljeno svetskoj javnosti da bi se videlo ko je bio pravi zločinac u akcijama oko Srebrenice i kako su paravojne formacije kontrolisane upravo od francuske obaveštajne službe, a ne vlasti u Republici Srpskoj ili Bosni.

Deseti diverzantski odred Vojske Republike Srpske (VRS) postao je poznat kada je jedan od njegovih pripadnika, Dražen Erdemović, 1996. odlučio da novinarima američke televizije Ej-Bi-Si i francuskog lista "Figaro" ispriča sve o svom učešću u masakru civila u Srebrenici u julu 1995. Erdemović je imao nameru da se ponudi kao svedok Haškom tribunalu, u zamenu za imunitet, ali ga je srpska služba državne bezbednosti uhapsila samo nekoliko sati posle intervjua, da bi ga jugoslovenske vlasti predale Tribunalu. Erdemović je pred Tribunalom opisao egzekuciju oko hiljadu nenaoružanih Muslimana na farmi u Pilicama kod Zvornika 16. jula 1995. godine. Sam je, kaže, ubio 70 ljudi. Erdemović kaže da nije znao na kakav zadatak ga je poslao tadašnji komandir njegove jedinice poručnik Milorad Pelemiš. Jedan od motiva, zbog koga se odlučio da se ponudi Tribunalu, bio je taj što ga je, nakon neuspele likvidacije u jednoj kafani upravo Pelemiš izbacio iz stana u Bijeljini. Iako dobro obavešteni izvori "Vremena" u Republici Srpskoj kažu da su svi "pauci" prošli kroz 10. diverzantski odred, imena ostale četvorice se tek Matićevom izjavom prvi put dovode u vezu sa ovom jedinicom.

Milorad Pelemiš je u leto 1996. rekao novinaru "Boston glouba" da nije učestvovao u operaciji zauzimanja Srebrenice. On kaže da je na samom početku operacije 11. jula doživeo saobraćajnu nesreću i da je sledećih nedelju dana proveo na lečenju.

Deseti diverzantski odred, za koji Matić tvrdi da nije bio pod kontrolom VRS-a, već francuske obaveštajne službe, formacijski je bio pod neposrednom komandom obaveštajnog sektora Glavnog štaba VRS-a. Iako je u masakru u Pilicama učestvovalo osam njegovih pripadnika, ceo odred, čija je jačina tokom dvogodišnjeg postojanja varirala između 100 i 300 ljudi, učestvovao je u borbama oko Srebrenice od samog početka. Srebrenica je pala 11. jula, da bi hajka na izbegle Muslimane trajala sledećih desetak dana. Erdemovićevoj grupi su ljudi dovođeni na egzekuciju autobusima, organizovano, a čitavu akciju je koordinirao potpukovnik za koga Erdemović kaže da je verovatno bio iz Petog korpusa VRS-a, u čijoj se zoni odgovornosti sve ovo događalo. Kada je strašni posao u Pilicama završen, pomenuti potpukovnik je Erdemovićevu grupu hteo da pošalje na drugo mesto, da nastave sa egzekucijama, ali su ovi to odbili. Onda je, kaže Erdemović, potpukovnik rekao da će umesto njih poslati dobrovoljce iz Bratunca. Iako Pelemiš i ljudi pod njegovom komandom po svemu do sada poznatom snose veliki deo odgovornosti za srebreničku tragediju, oni su bili samo izvršioci, i to ne jedini. Matićeve tvrdnje možda mogu da optuže Francuze, ali nikako da VRS oslobode odgovornosti.

JUKA I PILOTI: Matić je rekao da je Jugoslav Petrušić kao pripadnik francuske obaveštajne službe do sada ubio oko 50 ljudi, uglavnom Muslimana koje je Francuska smatrala za svoje neprijatelje. Matić tvrdi da je Jugoslav Petrušić, prema sopstvenom priznanju, prvu likvidaciju obavio 1994. godine u Švajcarskoj. Žrtva je bio Hamid, Musliman iz Zenice, koga je Petrušić ubio po naredbi visokog službenika u francuskoj obaveštajnoj službi Patrika Fora. "Petrušić je učestvovao i u likvidaciji šefa paravojnih formacija u Sarajevu Juke Prazine i to tako što mu je bio zadatak da dokaže da je on mrtav", rekao je Matić i dodao da je u likvidaciju bio direktno umešan (opet?) francuski general Filip Morijon. Po konkretnim instrukcijama Fora, Petrušić je telefonom namamio Prazinu, kojeg je zatim francuska obaveštajna služba likvidirala kao osvetu za smrt dva francuska oficira u Sarajevu. Onda je Petrušić snimio mrtvog Juku. Prazina je ubijen poslednjih dana 1993. Inače, bio je poznati sarajevski kriminalac, paravojni komandant, čovek koji je nakon sukoba sa bosanskim vlastima prešao na stranu HVO-a i tokom čitavog tog perioda održavao kontakte sa sličnim kolegama na srpskoj strani.

Da razjasnimo: služba DST (Direction de la Sécurité du Territoire), o kojoj govori Matić, nije obaveštajna služba već francuski ekvivalent našeg Resora državne bezbednosti. Što se tiče tvrdnje da je Petrušić učestvovao u pregovorima o oslobađanju dvojice francuskih pilota koje su bosanski Srbi zarobili u jesen 1995, "Mond" se u utorak setio da je u to vreme u Bosni boravio Žan Šarl Maršijani, visoki funkcioner DST-a. Petrušićeva uloga se svodila na pribavljanje informacija o mestu na kojem su piloti zatočeni. Pregovori su vođeni na mnogo višem nivou. Načelnici generalštabova VRS-a (Ratko Mladić), VJ-a (Momčilo Perišić) i francuske armije (Žan Filip Duen) o tome su se dogovorili u Zvorniku. Mladić je popustio tek na telefonsku intervenciju Slobodana Miloševića.

 

[Dragan_srbcg]

PLAĆENICI: Savezni sekretar za informisanje je rekao i to da su uhapšeni bili organizatori odlaska grupe od 180 osoba koja se u Zairu borila na strani Mobutua protiv Kabile. Mobutua je podržavala Francuska, Kabilu Amerika. Uz prikazane fotografije na kojima se vide uhapšeni u maskirnim uniformama sa zairskim vojnicima, Matić je rekao da je francuska obaveštajna služba, preko dobrovoljaca i terorista, htela da od Mobutua izvuče deo para koje je on sklonio u Švajcarsku. On je dodao da je njihovo angažovanje finansirala francuska kompanija "Geolink" preko jednog od direktora - Filipa Pereta. Matić kaže da jugoslovenske vlasti za to imaju dokaze.

Pariski "Figaro" u tekstu od subote 27. novembra piše da je Jugoslav Petrušić, alias "Dominik", bio "obrađen" od strane DST-a i da je posredstvom kompanije "Geolink" 1996. bio angažovan u grupi plaćenika koji su upućeni u Zair da pomognu opstanak na vlasti tadašnjeg predsednika Mobutu Sese Sekoa. List "Liberasion" kaže da je "operacija Mobutu bez sumnje priređena uz blagoslov jedne francuske službe... ali i uz tesnu saradnju jedne jugoslovenske posestrime. Srpski plaćenici su odabrani u Bosni, uz saglasnost visokih rukovodilaca Republike Srpske, a svi su prošli kroz regrutacioni biro u hotelu "Turist" u Beogradu, gde su im uručeni pasoši, uzeti iz zaliha tajne policije Jovice Stanišića, Miloševićeve desne ruke, a na koje ambasada Zaira u Parizu već bila stavila vize", pisao je "Liberasion". Dnevnik iznosi i tvrdnju da je "pored ovih plaćenika, Jugoslavija isporučila Kinšasi uniforme i oružje", da je to "avionom prebačeno preko Egipta, gde su srpski vojnici uspostavili punkt pod okriljem jedne turističke agencije, na čijem je čelu bio jedan general, stručnjak za prodaju oružja". Visoki rukovodilac "Geolinka" Andre Martini rekao je u maju 1997. "Njujork tajmsu" da je Peret nekoliko puta u poslednja tri meseca 1996. posetio Beograd, ali da on nije znao ništa o njegovim skrivenim aktivnostima. Martini je dodao da je kompanija zaključila da je Peret zaista bio agent francuske obaveštajne službe i da je iskoristio poslovne veze "Geolinka" u Zairu kao pokriće.

Petrušić ne krije da je radio za DST. "Mond" je ovih dana objavio delove intervjua koji je sa Petrušićem vodio novinar ovog lista u maju 1997. godine, dok je pod imenom "pukovnik Dominik" komandovao jedinicom plaćenika u Zairu. "Pitajte na trgu Bovo (sedište francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova), oni tamo znaju ko sam. Ja sam pukovnik Dominik, Srbin sam ali i Francuz. Bio sam svuda: u Libanu, u Iraku, u Africi. Ali u Srbiju ću se vratiti samo kad Pariz sredi neke probleme koje imam tamo jer Srbi hoće da me ubiju." Nedeljnik "Žurnal d' dimanš" citira anonimne francuske zvaničnike, koji potvrđuju veze DST-a sa Petrušićem.

Petrušić, međutim, tvrdi da je u DST-u bio angažovan na borbi protiv muslimanskih ekstremista. On kaže da je na početku sukoba snabdevao vojsku informacijama iz francuskih izvora o metama vazdušnih napada. Kaže i da je protok informacija bio jednosmeran.

Nije sporno da su sva petorica okrivljenih bila u Zairu, i da je Petrušić bio organizator odlaska jugoslovenskih plaćenika tamo. Obavešteni izvori, medutim, tvrde da je Petrušic posredovao i u prodaji jugoslovenskog naoružanja i opreme (uniforme, AK-47, nekoliko komada G-4) Mobutuovom režimu i da je u taj aranžman bilo uključeno nekoliko visokih jugoslovenskih rukovodilaca, od kojih su neki još na položajima. Transakcije su obavljane preko francuskih i belgijskih posredničkih firmi (vidi "Vreme" 332).

Izvori "Vremena" iz RS, odakle je regrutovana većina branilaca Mobutua, tvrde da su Petrušić i Pelemiš tada u Jugoslaviji registrovali preduzeće za obezbeđenje objekata i lica po imenu "Pauk", preko kojega su plaćenici angažovani.


KOSOVO: Prema Matićevim rečima, na početku NATO agresije protiv naše zemlje Jugoslav Petrušić predlaže svojim "drugarima" u "Pauku" da formiraju paravojnu formaciju "Balkan ekspres". "Pošto su paravojne formacije u SRJ zabranjene, oni su tražili načine da svoju grupu od tridesetak ljudi uključe u različite aktivnosti, pa su se, kao dobrovoljci, infiltrirali u VJ", kaže Matić. Preko poznanstava sa nižim oficirima, oni su se kao pojedinci uključili u jedinice VJ na Kosmetu. Prema rečima Matića, oni su početkom intervencije NATO-a uspeli da se ubace na Kosovo gde su hteli da likvidiraju jednog od komandanata separatističkog UČK-a Rustema Mustafu znanog po imenu Remi. Francuska obaveštajna služba je, prema Matićevim tvrdnjama, želela Remijevu likvidaciju jer se "otrgao kontroli". U grupi je bilo oko 30 ljudi koji su ušli na teritoriju Kosova početkom sukoba sa NATO-om. Najveći deo grupe je bio stacioniran na području Dečana. Nije jasno šta su tamo tražili, kad je opštepoznato da je Remi bio komandant Operativne zone Lab, na suprotnom kraju Pokrajine. "Grupa je boravila oko 25 dana na Kosmetu, ali pošto je VJ organizovana formacija u kojoj nema pljačke na koju su navikli, a pri tom nisu pronašli ni Remija, oni su se povukli iz VJ", rekao je savezni sekretar za informisanje. Remija su u sred Prištine u petak 26. novembra udarila kola, od čega je on u subotu umro u bolnici.

Medutim, pripovedao je dalje Matić, uhapšeni su uspeli, "u noćnim pojedinačnim i grupnim aktivnostima", bez znanja VJ, da izvrše zločine nad i pljačke Albancima, o čemu se sada, prema Matićevim rečima, prikuplja dokumentacija.

"Politika" 1. decembra piše da se tokom istrage organa bezbednosti ispostavilo da su okrivljeni oteli petoricu Albanaca iz okoline Dečana, sa namerom da od njihovih porodica iznude otkup. Čak su, kaže "Politika", telefonom zvali sestru jednog od otetih koja živi u Austriji, omogućili joj da čuje brata, uz zahtev da na jugoslovensko-mađarsku granicu donese 20.000 nemačkih maraka, što je ova i učinila. Međutim, dvojicu otetih nisu pustili ni posle dobijanja otkupa. Jedan od osumnjičenih je, prema "Politici", rekao prilikom saslušanja da su ova dva čoveka likvidirana u jednoj šumi u okolini Dečana. Jednom od njih, pre nego što su ga ubili, pucali su kroz šaku a zatim i u nogu. Na kraju su tela ubijenih preobukli u uniforme UČK-a, uz njih stavili automatske puške i sve to snimali kamerom. Snimak je prikazan na jednoj televizijskoj stanici u Sarajevu, kaže izvor "Politike".

HAPŠENJE I PROCEDURA: Međutim, izvori "Vremena" podrobno upućeni u tok istrage tvrde da su svi okrivljeni uhapšeni istog dana i da su na Kosovu svi bili u sastavu iste jedinice. Prijavili su se dobrovoljno. Jugoslav Petrušić ima čin rezervnog kapetana I klase Vojske Jugoslavije, a i Slobodan Orašanin je rezervni oficir. Sve vreme su bili oko Dečana i uz granicu. Učestvovali su u borbama sa UČK-om oko karaule Košare.

U krivičnoj prijavi koju je podneo SDB grupa "Pauk" je bila okrivljena i za ratne zločine protiv civilnog stanovništva. U zahtevu za pokretanje istrage, koji je podnelo Okružno javno tužilaštvo, ta optužba je preinačena, pa se "pauci" terete za "obična" ubistva dvojice Albanaca, za koje naši izvori tvrde da su se nalazili u vojnom pritvoru pod sumnjom da su pripadnici UČK-a.

Dosad su pred istražnim sudijom saslušani okrivljeni, koji su krivicu poricali, i dva svedoka. Jedini iskaz do sada koji ima veze sa špijuniranjem odnosi se na telefonske razgovore koje je Petrušić obavljao satelitskim telefonom. Navodno je imao dva takva telefona. Petrušića je jedan kolega iz jedinice čuo kako preko tog telefona razgovara na francuskom. Od petorice uhapšenih samo Petrušić govori francuski. Prema podacima koje prenosi "Politika", Petrušić je bar jedan satelitski telefon doneo iz Francuske. Zanimljivo je da se "Geolink" zvanično bavi satelitskom telefonijom. Matić je rekao da je Pelemiš "pokušavao da navede NATO avijaciju na ciljeve na Kosovu".

Prema našim saznanjima, Petrović, Vlačo i Pelemiš su sa Kosova otišli pred kraj rata, posle mesec i po dana boravka tamo. Vojna policija je u maju uhapsila Petrušića i Orašanina pod istim ovim optužbama. Pušteni su posle dvadesetak dana, pošto je vojni tužilac odustao od postupka zbog nedostatka dokaza.

Svi ovi navodni zločini izvršeni su dok su okrivljeni bili u uniformama Vojske Jugoslavije i u njenim jedinicama. Po zakonu, to znači da je čitava stvar u nadležnosti vojnog a ne redovnog suda. Advokati okrivljenih zato traže pridruživanje spisa vojnog suda u postupku protiv Petrušića i Orašanina ovom predmetu. Predmet bi, ako je po zakonu, mogao ostati u nadležnosti Okružnog suda u Beogradu samo ukoliko istraga bude proširena na recimo "pokušaj planiranja atentata" na Slobodana Miloševića.

Ne zna se ko trenutno brani Pelemiša, Orašanina i Vlača. Na početku postupka oni su angažovali advokate, ali su ovi posle Matićeve konferencije za novinare odustali od posla. Nastavak istrage zakazan je za četvrtak i petak, kada će biti saslušano još svedoka.

 

[Dragan_srbcg]

REAKCIJE: Goran Matić tvrdi da se "deo grupe koja je bila na Kosovu sada nalazi u Crnoj Gori gde je formirala specijalne jedinice Crne Gore". "To su jedinice koje se nalaze u hotelima 'Zlatica', 'Mojkovac' i u blizini Kumbora", rekao je Matić. MUP Crne Gore je ovu tvrdnju demantovao. "To je zaprepašćujuća i neshvatljiva špekulacija sa jasno prepoznatljivim namerama i ciljevima, sračunata na uzbunjivanje i zastrašivanje građana, kao i na manipulaciju domaćom i inostranom javnošću", navodi se u saopštenju MUP-a.

Matić je rekao da je profesor Stiv Henke sa univerziteta "Džons Hopkins" iz Baltimora, sadašnji ekonomski savetnik Mila Đukanovića, 1996/97. savetovao Mobutua, bio u vezi sa Petrušićevom grupom, pa sada hoće da zairski scenario ponovi u Crnoj Gori. Henke tvrdi da ne samo što nije savetovao Mobutua, nego nikad nije bio ni u kakvom odnosu sa zairskom vladom i tamošnjim kompanijama i građanima. "Ne poznajem nijednog Zairca i nikad nisam putovao u Zair", kaže Henke.

U Republici Srpskoj nije bilo zvaničnih reakcija na Matićev nastup. U sedištu 5. korpusa VRS-a na Sokocu o ovoj temi nisu želeli da pričaju bez "instrukcija Generalštaba VRS". "Čuli smo za tog Pelemiša, i moguće je da je tokom rata pripadao nekoj našoj jedinici, ali to vam sa sigurnošću ne možemo potvrditi", rekao je Beti oficir 5. korpusa.

Upitan da li će uhapšeni eventualno biti predati Haškom tribunalu, Matić je odgovorio da je to "inkvizitorski sud" i da su "zakoni SRJ dovoljno oštri". Zamenik glavnog tužioca Haškog tribunala Grejem Bluit odbio je bilo da potvrdi bilo da demantuje tvrdnju da su Vlačo, Pelemiš i Petrović na Tribunalovom tajnom spisku optuženih, javlja agencija Sense. "Ministar, jednostavno, nema načina da zna ko jeste a ko nije na našim zapečaćenim optužnicama", rekao je Bluit.

Francuska vlada je odbacila optužbe da je njena obaveštajna služba imala plan zavere za ubistvo predsednika SRJ. "Veoma smo iznenađeni izjavama da su francuske službe imale projekat za atentat na predsednika Miloševića", rekao je zamenik portparola ministarstva inostranih poslova Fransoa Rivaso. "Takvi navodi su lišeni svakog osnova", dodao je Rivaso.

U Parizu traže odgovor na pitanje: zašto se Milošević okomio na Francusku baš sada, kad ona jedina traži ukidanje sankcija Jugoslaviji? Kao mogući razlozi pominju se podrška srpskoj opoziciji, Bernar Kušner i zaoštravanje situacije u francuskom sektoru na Kosovu. Pitanje: zašto Jugoslavija kopa po ranama američko-francuskih odnosa dve nedelje pred samit EU na kojem će se razmatrati prevashodno francuska inicijativa za stvaranje autonomnih (u odnosu na NATO) evropskih vojnih snaga - niko nije ni postavio.

U samoj Jugoslaviji ova je afera namenjena daljem zagađivanju srpsko-crnogorskih odnosa, ali i hajci na svakovrsnog unutrašnjeg neprijatelja. Pripadnici 10. multietničnog diverzantskog odreda VRS učestvovali su u takoreći svakoj nepodopštini koja se u proteklih deset godina desila na prostoru bivše Jugoslavije, a i šire. Svako ko je sa njima imao ili još uvek ima posla sada je postao sumnjiv. A po Matićevoj računici, čak 25 hiperaktivnih "paukova" još uvek je na slobodi.

Zoran B. Nikolić
Dragan Todorović
i Dokumentacioni centar "Vremena"

Karijere i priključenija

Jugoslav Petrušić, zvani pukovnik Dominik, Baladin, Jugo (rođen 1962. godine u Gajtanu kod Leskovca). Državljanin SRJ i Francuske. Rezervni kapetan I klase VJ. Po neproverenim informacijama bio oficir u 63. padobranskoj brigadi VJ. Bio u Legiji stranaca, oženjen Francuskinjom. Navodno je bio pripadnik obezbeđenja Fransoa Miterana.

Milorad Pelemiš, državljanin BiH. Rođen 1964, u selu Pelemiš kod Šekovića, BiH. Stariji vodnik JNA. Pripadnik antiterorističke jedinice Gradijske brigade. Borio se kod Vukovara. Vratio se u BiH 1992. Osnovao specijalnu jedinicu MUP-a RS. Od oktobra 1994. je komandir 10. diverzantskog odreda VRS-a u činu poručnika. Navodno je samo u jednoj akciji u Zairu ubio 12 američkih rendžera.

Slobodan Orašanin, državljanin SR Jugoslavije. Rođen 1956. u Sokocu, BiH. Inženjer mašinstva, magistrirao na prigušivačima za vatreno oružje, odličan stručnjak; radio u Projektnom i razvojnom pogonu FNP-a u Kragujevcu do 1987, radio na ugovor sa "Gorenjem" iz Velenja (Slovenija) na projektu slovenačkog automata MGV-180 i razvija veoma

uspešan prigušivač za njega; radi i još uspešniji prigušivač za M-84 Skorpion (proizvedeno je u "Gorenju" najmanje 20.000 komada i ima ih svuda). Bio je odbornik Socijalističke partije Srbije (SPS) u Skupštini opštine Čukarica do usvajanja "leks specijalisa" u februaru 1997. godine i predsednik mesnog odbora SPS-a za čukaričko naselje Cerak. Član Udruženja boraca poslednjeg rata, rezervni starešina Vojske Jugoslavije i dobrovoljac na Kosovu.

Rade Petrović, državljanin Republike Srpske. Rođen 1974. Ratuje od 1992. počeo kao maloletnik. Ranjavan pet puta. Nosilac zlatne medalje za hrabrost Republike Srpske.

Branko Vlačo iz Vogošće. Rođen 1953, mašinski inženjer. Za vreme rata u Bosni bio upravnik zatvora u Vogošći.

Zašto kažeš Morijon a misliš Žanvije

Čudna je Matićeva tvrdnja da je dogovor francuskog generala Filipa Morijona i "nekih američkih generala" omogućio ono što se desilo u Srebrenici. General Morijon, naime, u vreme ovih događaja više nije bio na dužnosti u Bosni. On je bio komandant UNPROFOR-a za Jugoslaviju 1993. kada je, u vreme napada VRS-a na Srebrenicu, stigao do ovog gradića i proglasio ga za zonu pod zaštitom UN-a. Dve godine kasnije, za srebreničke događaje je vezano ime jednog drugog francuskog generala Bernara Žanvijea, tadašnjeg komandanta UNPROFOR-a za Jugoslaviju. Polovinom 1996. je na britanskoj televiziji prikazan dokumentarni film, čiji autori, uz mnoštvo dokumenata, tvrde da su general Žanvije i tadašnji izaslanik generalnog sekretara UN-a Jasuši Akaši sprečili bombardovanje srpskih jedinica oko Srebrenice, iako su imali informacije o događajima na terenu (vidi "Vreme" br. 294). Bombardovanje je tražio britanski (ne američki, iako je razumljivo i da je to nekome svejedno) general Rupert Smit, komandant UNPROFOR-a za Bosnu. Njihov sastanak o ovom problemu završen je kada je Žanvije našao odgovarajuće opravdanje. "Ako neko kaže da nije bilo vazdušne podrške, možemo da kažemo da bi to bilo suviše opasno za holandsku jedinicu koja se nalazila u Srebrenici", rekao je, prema zapisniku kojeg su se autori dokumentarca dokopali general Žanvije. Autori tvrde da je Žanvije izbegavao vazdušne udare, jer je na pregovorima o oslobađanju 370 zarobljenih "unproforaca", ranije te godine, obećao da bombardovanja više neće biti. Da li je Matić mislio na ove događaje ili je prosto hteo da kaže kako ne bi bilo masakra da Filip Morijon nije na svoju ruku proglašavao zaštićene izbegličke zone?

 

[Dragan_srbcg]

Preživeo dve saobraćajke i jedno raketiranje

Život predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića do sada je više puta visio o tankom koncu.

Još kao predsednik Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije Milošević je bio "lakše povređen" u saobraćajnom udesu kod sela Šimanovci (3. januara 1988). Posle nesreće Republički sekretarijat za unutrašnje poslove Srbije "preduzeo je neophodne mere radi otkrivanja uzroka udesa" i izdao saopštenje u kome se kaže da je, "prema nalazima stručnjaka kao i ekspertizom pneumatika, do udesa došlo zbog starosti i pogrešne montaže zadnjih guma, usled čega je, prilikom povećane brzine, došlo da odvajanja gazećeg sloja, što je prouzrokovalo isklizavanje sa kolovoza i prevrtanje vozila". Za udes je, pored vulkanizera, okrivljen i tadašnji načelnik Državne bezbednosti Beograda Dušan Stupar, koji je prethodno bio ključni svedok u optužbama za autorstvo oko afere "Vojko i Savle". Stupar je sada privrednik u inostranstvu, ali je nedavno dao intervju "Nedeljnom telegrafu" u kome Dušana Mitevića, svog bivšeg partijskog druga, optužuje da je veleizdajnik i ključni američki igrač u jugoslaviji.

Drugu saobraćajku Milošević je preživeo 7. marta 1992. godine kada je bio lakše povređen. Tim povodom informativna služba MUP-a Srbije izdala je saopštenje: "Oko 23.45 časova u Beogradu u Ulici vojvode Putnika u oštroj levoj krivini, kod sijaličnog stuba broj 82, došlo je do izletanja vozila u kome se nalazio Milošević. Vozilom je upravljao Senta Milenković, viši inspektor Ministarstva unutrašnjih poslova." Na VMA je posle pregleda utvrđeno da je Milošević zadobio "kontuziju mekih tkiva glave, trzajne povrede vrata i lakši potres mozga, zbog čega je određeno kraće mirovanje, uz odgovarajuće medikamentno lečenje, i predsednik je poslat na kućni oporavak". Senta Milenković, tadašnji Miloševićev šofer koji je vozio "tojotu karina II", svedočio je da je do udesa došlo kod Topčiderske zvezde "kada im je u susret dolazio auto sa upaljenim dugim svetlima", a da bi izbegao direktni sudar Senta je skrenuo udesno i izleteo na trotoar. U vreme studentskog protesta pojavio se transparent sa komentarima tog sudara ispisan u porukama: "Bravo, Sento majstore" i "Miloševiću ne menjaj vozača".

Bivši britanski agent tajne službe MI 6 Ričard Tomlinson tvrdio je da su njegovi bivši poslodavci planirali atentat na predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića. Priču o Tomlinsonovom svedočenju avgusta 1998. godine objavila su dva britanska lista "Sandej pipl" i "Sandej tajms". Tomlinson je četiri godine radio za MI 6 i izbačen je iz službe 1996.

Nakon odslužene šestomesečne kazne zbog kršenja Zakona o državnim tajnama, Tomlinson je septembra 1998. godine za londonski "Independent" govorio o dokumentu pod nazivom "Potreba za atentatom na Miloševića" u kome se pominju tri varijante atentata: "obučavanje srpske paravojne opozicione grupe da ubije Miloševića u Srbiji, slanje specijalnih britanskih jedinica u Srbiju da izvrše atentat bombama ili snajperskom vatrom, i na kraju likvidacija Miloševića u saobraćajnoj nesreći".

Avioni NATO alijanse su 22. aprila 1999. u četri sata ujutru srušili rezidenciju predsednika Republike u Užičkoj 15. U trenutku napada državna televizija javila je da predsednik SRJ i njegova porodica nisu bili u rezidenciji. Na konferenciji za novinare jugoslovenski ministar bez portfelja Goran Matić istakao je da je to bio "atentat" na predsednika SRJ i napad NATO-a na Miloševićevu rezidenciju nazvao "organizovanim terorističkim kriminalnim činom po svim međunarodnim standardima". Matić je rekao da je rezidencija pogođena sa tri laserske bombe od kojih je jedna eksplodirala u spavaćoj sobi.

Dragoslav Grujić

http://www.vreme.com/arhiva_html/465/01.html