Jednom sam se sa drugaricom raspravljala u toaletu Cairo Jazz Cluba. Jedna mala, kovrdzava stade na vrata i slusa i onda rece:
"A odakle ste vi cure?".
"Iz Srbije!"
"A cujem ja neko spika meni poznatim jezikom..Ja sam iz Hrvatske!"
Pojurismo obe da je zagrlimo, a i ona nas, izljubismo se ko da se znamo 100 godina. Eto!
A jedan od mojih prijatelja ovde gde sam je Bosanac, redovno se srecemo da pijemu tursku kafu, smejemo i zezamo "po naski", a najvise volimo da pricamo viceve o Muji i Hasi, Srbinu, Crnogorcu i Bosancu i ostale.
Kada smo van nasih granica i dalje smo braca, jednostavno, to je tako prirodno, jer smo isti, pricamo istim jezikom, istog mentaliteta, niko ko nas posmatra sa strane ne moze da napravi razliku medju nama...A religija nije nesto sto bi etnicki trebalo da nas razdvaja, kao sto je to bio slucaj u Jugoslaviji gde smo se deklarisali kao Srbin, Hrvat i Musliman i pritom mesali babe i zabe. Religija je samo nacin zivota, filozofija o Bogu i svako ima pravo da odabere ono sto mu najvise odgovara po licnosti i shvatanjima.
Nije svaki Arapin musliman (ima ih i pravoslavnih i katolika) ili svaki Indus Hindu (ima ih i (raznih) hriscana i muslimana), zasto religija mora da se veze za naciju?
Kada u zivotu sretnete ljude iz razlicitih zemalja, razlicitih religija, onda shvatite da je svaka vrsta rata za religiju totalna budalastina i manipulacija i nacin da se ljudi podele i mrze medju sobom....Nema potrebe za tim....Svako moze da zivi sa svakim dokle god ima makar malo generalne obavestenosti i postovanja prvo prema sebi, a onda i prema drugima....
