Josip Broz Tito i umetnost

[Poli46]

Josip Broz Tito se aktivno bavio fotografijom i podržavao je apstraktni likovni izraz posle pada
Gvozdene zavese. Međutim, izbor slika koje su krasile zidove njegove rezidencije, pokazuje da
je Broz bio skloniji klasičnom slikarstvu.

Banjaluka-Izložba Titove privatne kolekcije

Nekada privatna kolekcija predsednika obuhvata dela vrhunskih nacionalnih umetnika XX veka,
ali i primerke holandskog slikarstva iz XVII i XVIII veka. Bez obzira na to da li su nekada bile
smeštene u salonima ili spavaćim sobama rezidencijalnog kompleksa u Užičkoj ulici br. 11-17,
slike koje se ovom prilikom mogu videti imaju specifičnu istorijsku i umetničku vrednost.

Vlaho Bukovac-Atinjanka pred ogledalom

 

[Ројалиста]

Ето, као и с неким форумашима с којима се ни у чему не могу сложити, можемо стајати занесени пред једном сликом.

@dlugomir

 

[Poli46]

Nekada privatna kolekcija predsednika obuhvata dela vrhunskih nacionalnih umetnika XX veka,
ali i primere holandskog slikarstva iz XVII i XVIII veka. Bez obzira na to da li su nekada bile
smeštene u salonima ili spavaćim sobama rezidencijalnog kompleksa u Užičkoj ulici br. 11-17,
. Mada Tito nije imao dela Miodraga Miće Popovića ili Vladimira Veličkovića, slike koje je posedovao nisu od manjeg značaja za savremenu publiku. Među njima se mogu videti primeri rumunskog imresionizma, italijanskog slikarstva na bakru iz 1700. godine, ali i slika koja je
poklon od Pape.

Omer Mujadžić-Portret drugarice Jovanke

 

[Poli46]

Vlaho Bukovac

Među slikama se izdvaja Mladost – kraljica života iz 1915, umetnika Vlaha Bukovca. Tito je ovaj
rad, impresioniran njegovom lepotom i zadovoljstvom koje izaziva kod gledalaca, za života
poklonio Muzeju „25. maja” da bi što veći broj ljudi mogao da ga vidi. U ciklus slika koje
prikazuju žene, spada i Lukrecija nepoznatog autora, koju je Tito uvek nosio sa sobom,
čak i na odmor. Osim toga, izložen je i Portret drugarice Jovanke koji je Omer Mujadžić
uradio 1951. godine. Ova slika je bila postavljena u zlatnom salonu i jedna je od šest dela
koja su na ovoj izložbi premijerno prikazana javnosti. Jedna od njih je slika Usamljeni vuk
Alfreda Vijeruža Kovalskog sa početka XX veka za koju se smatra da simbolično predstavlja
Josipa Broza Tita.

Portret Tita-Moša Pijade

 

[Poli46]

Davanje desetine, Gebranta van den Ekhuta, učenika Rembranta, najskuplja je i najvrednija slika u kolekciji. Od 1650. godine kad je završena, ova slika je pretrpela velika oštećenja i prošla je kroz proces restauracije od strane konzervatora Galerije Matice srpske. Jedini primerak naivnog slikarstva je Praznik u selu Krsta Hegedušića, dok su Fazani Mila Milunovića deo brojnih prikaza scena iz lova koji su bili smešteni u trpezariji rezidencije. Od životinjskih motiva, izdvaja se odeven pas slikara Žozefa Stivensa iz sredine XIX veka. Ova slika je inspirisala Bodlera da napiše tekst „Dobri psi”, dok ju je Broz držao u svom kabinetu.

 

[Poli46]

Krsto Hegedušić, Pruga Brčko–Banovići, 1956. Ulјe na platnu,
Poklon Hegedušića Titu, 1962. Vl. Muzeja istorije Jugoslavije

Neodvojiv deo priče o pejzažima iz Titove kolekcije čine i pejzaži koji su planski
prezentovali pažlјivo selektovane momente iz rane Brozove biografije i time
učestvovali u građenju njegovog kulta koji je bio jedan od legitimacijskih osnova režima.

Vremenski okvir u kojem su nastali pejzaži koji su poklanjani Titu obuhvata osam decenija
XX veka, počev od Groharevog “Proleća” iz 1903. godine, pa do poslednjih poklonjenih
dela Peđe Milosavlјevića i Vasilija Jordana iz 70-ih i 80-ih godina, koja su zaklјučila
muzejsku umetničku kolekciju.

 

[Poli46]

Sava Šumanović, Most na Šidini (Bagremovi kraj potoka), 1939. Ulјe na platnu, .
Poklon Perside Šumanović Titu prilikom posete Galeriji slika "Sava Šumanović"
u Šidu, mart 1965. Vlasništvo Muzeja istorije Jugoslavije

 

[Cosmopolite]

Da , bravar je imao ukusa.

 

[Black_star]

Realno, Bukovac pokido.

 

[Poli46]

Zašto Tito nije imao ni jednu sliku Miće Popovića?
Miodrag Mića Popović (1923–1996) njegova kontroverzna, nikad izlagana slika „Ričard Titovog lika/ Životinjsko carstvo”. Iako nikada nije bilo pomenuto, niti reprodukovano ni u jednoj od Popovićevih monografija i kataloga, ispostavilo se da je „Ričard Titovog lika/ Životinjsko carstvo” delo koje je, zajedno sa „Svečanom slikom”, bilo povod da se njegova izložba 1974. godine u Kulturnom centru Beograda zabrani. Stavljajući ovo delo ogromnog formata nasuprot prikazu socijalne bede,
Popović je kritikovao Titov kult i izrazio ozbiljnu provokaciju, što je tada bilo problematično.
Naime, prva slika, na kojoj je prikazan Tito koji u šetnji pokazuje svoj zoološki vrt na Brionima
glumcu Ričardu Bartonu, i druga, na kojoj su Tito i Jovanka Broz okruženi članovima holandske kraljevske porodice, bile su smeštene u društvu prizora radnika sa nesrećnim i umornim izrazima
lica, mrtve prirode sa ustajalim hlebom i jedne porodice majmuna.

Cenzurisana slika Miće Popovića

 

[vučji čopor]

Треба разликовати његов однос према уметности уопште и његове личне склоности ка фотографији и филму
Колекција слика која је овде предмет разговора није никакав показатељ његовог односа према ликовној уметности јер се сатоји делом од онога што је затечено када се уселио у Краљевски дом ( као и намештај посуђе, есцајзи, све до марамица и салвета са монограмом куће Карађорђевића), затим опљчканим делима из музеја Кнеза Павла и највећим делом од поклона.
Његов однос према ликовној уметности је идеолошке - комунистичке природе. Са соц-реализма се прелази са невероватном лакоћом на апстрактно сликарство како се дешавају мене у идеолошкој сфери.

 

[Poli46]

Malo je podataka o delima likovne umetnosti..tako da je tema prilično oskudna.

 

[vučji čopor]

Malo je podataka o delima likovne umetnosti..tako da je tema prilično oskudna.

То је сасвим нормално, с обзиром на порекло дела, а тема и није о делима, него односу ЈБТ према уместности генерално !

 

[Poli46]

Da,voleo je lepe stvari,luksuz i skupa odela,i lepe žene..
Što se umetnosti voleo je da je poseduje,a da li je voleo
to ostaje da se istraži. Imao je jednu sliku koju je svuda nosio sa sobom.

 

[vučji čopor]

Његов однос и став се мање види кроз сликарство, а много више кроз споменичку скулптуру и архитектонске захвате, јер без њега и његовог аминовања и онако ништа није могло да прође у то време.

 

[Poli46]

Његов однос и став се мање види кроз сликарство, а много више кроз споменичку скулптуру и архитектонске захвате, јер без њега и његовог аминовања и онако ништа није могло да прође у то време.

Da,ali tema nije privukla pažnju onih koji su zaintrigirani ili ih nema na umetnosti.
Pokušaćemo malo sa monumentalnom skulpturom.

 

[vučji čopor]

Da,ali tema nije privukla pažnju onih koji su zaintrigirani ili ih nema na umetnosti.
Pokušaćemo malo sa monumentalnom skulpturom.

Добра идеја! Монументална скулптура и спомен комплекси

 

[Poli46]

Rad vajara Frana Kršinića, postavljenna Dan borca 1961. godine u UŽICU

U septembru 1991. godine sa užičkog Trga partizana je posle 30 godina uklonjen
spomenik Josipa Broza Tita, po odluci gradskih vlasti kako više ne bi iritirao građane
bivše Užičke republike.
Ovom odlukom, međutim, bili su pogođeni borci Užica, koji su se energično suprotstavili, ocenjujući je nezakonitom i ishitrenom. Većina njih je protestovala u svojim prostranim stanovima sa pogledom na Trg partizana; drugi su se oglasili preko sredstava javnog informisanja, a bilo je i onih spremnih da bronzanu figuru, tešku više od tri i po tone,
brane svojim prsima, kao što su 1941. branili odstupnicu Vrhovnom štabu.
U trenutku kada se teška bista odvojila od svog postolja, poletelo je nekoliko pokvarenih
jaja i otvorena flaša ruskog šampanjca za koju je odmah potekla priča da je poslata
direktno iz kabineta Borisa Jeljcina, kao "pelcer" demokratskih promena iz prve zemlje socijalizma.

 

[Poli46]

Spomenici-Jugoslavija-Jonk-Podgarić, Hrvatska

Ovi spomenici masivne betonske konstrukcije, pred kojima ne možete ostati ravnodušni, podignuti su tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka za vreme Josipa Broza Tita, a simbolisali
su borbu naroda protiv nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu. Iako su ih napravili različiti vajari i arhitekte, poput Vojina Bakića, Ranka Radovića, Bogdana Bogdanovića ili Dušana Džamonje, svi oni podignuti kako su bi odali počast žrtvama stradalim u poznatim bitkama ili u logorima smrti. Iako su svojevremeno bili veoma posećivani, tokom devedesetih godina padaju
u zaborav, a zub vremena uzeo je svoje pa je stanje ovih fantastičnih struktura znatno narušeno. Iako ima onih o kojima se vodi računa, na većini spomenika ima vidnih oštećenja.
Neki su ogoljeni do armature, drugi su upropašteni grafitima ili im je otpada fasada.

Spomenici-Jugoslavija-Jonk-Jasenovac

Francuski fotograf Jonk je kroz svoje fotografije želeo da dočara sjaj i bedu ovih monumentalnih spomenika, a potom je, nadahnut onim što je video i zabeležio, izdao knjigu pod nazivom „Spomeniks„. Pogledajte kako izgledaju neke od njegovih fotografija.

 

[Poli46]

Spomenici-Jugoslavija-Jonk-Vogošća, Bosna i Hercegovina

Spomenici-Jugoslavija-Jonk-Kosmaj, Srbija

 

[vučji čopor]

Већ пословична небрига, вандализам и недостатак пара за одржавање ових монументални комплекса је једна страна медаље.
Друга страна медаље је упитаност с ким та дела комуницирају уопште. То се питање није смесло да постави деценијама.
Како заправо и којим ликовним средствима та дела симболишу "борбу народа против Немачке окупације у Другом светском рату"?
Ко ће то да види и осети без објашњења ?
И не ради се о појединачној уметничкој визији, него о обездушеном маниру који може да функционише само уз присуство власти која стоји иза њега.

 

[Poli46]

To što kažeš da ti naši monumentalni spomenici ne simbolišu borbu naroda,
podsetilo me na potresnu skulpturu Ogista Rodena..Građani Kalea.

I zaista,pred ovom skulpturom čovek stane i može zamisliti i osetiti strahote rata.

 

[vučji čopor]

Наравно Поли и утоме је сва мудрост приступа споменичкој и меморијалној скулптури и архитектури.
Поредимо твој пример са мегаломаским спомен парком на Кадињачи ,какве емоције и размишљања он побуђује .

Шта стоји иза партијског и државног инсистирања на апстракцији ?
.

 

[Poli46]

Može se reći da je estetski ukus Josipa Broza Tita bio malo klasičniji, nije imao sluha za
avangardu i savremenu umetnost tog trenutka, više je birao neke proverene vrednosti.
Poznat je govor iz 1963, u kom Tito kritikuje apstraktnu umetnost koja nije odgovarala
tadašnjoj Jugoslaviji, koja se bavila nekim drugim pitanjima i samom formom. Tito
očito nije voleo apstraktnu umetnost i nije imao nijednu sliku apstraktnog slikara.
Zato mi nije jasno zašto su spomenici uglavnom u apstraktnoj formi.

 

[vučji čopor]

Može se reći da je estetski ukus Josipa Broza Tita bio malo klasičniji, nije imao sluha za
avangardu i savremenu umetnost tog trenutka, više je birao neke proverene vrednosti.
Poznat je govor iz 1963, u kom Tito kritikuje apstraktnu umetnost koja nije odgovarala
tadašnjoj Jugoslaviji, koja se bavila nekim drugim pitanjima i samom formom. Tito
očito nije voleo apstraktnu umetnost i nije imao nijednu sliku apstraktnog slikara.
Zato mi nije jasno zašto su spomenici uglavnom u apstraktnoj formi.

Врло добро запажање Поли!
То нам говори да се у читавој причи на ову тему не ради ни о естетици нити о ликовним преференцама него искључиво о партијским =државним захтевима и циљевима.
После разлаза са СССР -ом и избацивања Југословенских комуниста из комунистичке Интернационале требало је избрисати сваки траг да се њима икада припадало, па и на пољу уметности. Соц-реализам је требало заменити хитро нечим другим и то је постигнуто окретањем ка апстракцији као партијско = државној уметности.
У архитектури и скулпторству се форсира монументалност до мегаломаније али без људске копоненте под изговором да је то "модерно" и савремено.
Човек у белом оделу са великим златним прстеном је узор.