Љубинка Милинчић: Како је срушен највећи православни храм на свету
Пре 90 година, 5. децембра 1931. године, по налогу Јосифа Стаљина у Москви је дигнут у ваздух главни храм Руске православне цркве – Храм Христа Спаситеља. Он је изграђен као споменик храбрости руског народа у борби против Наполеонове инвазије. Свечано освећење Храма одржано је 26. маја 1883. године, на дан Вознесења Господњег. Након Октобарске револуције 1917. године, нова власт је кренула у идеолошку борбу против цркве. Уредбом совјетских власти „О одвајању цркве од државе и школе од цркве“ двадесетих година прошлог века, стотине цркава и манастира у Русији је или срушено или претворено у домове културе, затворе, складишта и објекте за разне намене. Слична судбина задесила је и Храм Христа Спаситеља, када је донета одлука о изградњи Палате Совјета. Палата је истовремено требало да буде споменик Лењину, Коминтерни и СССР-у, и зато је било важно да се налази на узвишењу, како би се могла видети издалека. Стаљин је 1931. године нашао решење – одлучио је да главни храм у земљи буде срушен, а да на његовом месту буде подигнута „главна“ зграда. Према пројекту архитекте Бориса Јофана, требало је изградити џиновски торањ, крунисан огромном статуом Лењина који руком показује на пут ка светлој будућности. Палата, чија је пројектована висина била 415 метара, требало је да буде највиша зграда не само у Москви, већ и у целом свету. Године 1932. сто двадесета годишњица рата с Наполеоном поклапала се с петнаестогодишњицом Октобарске револуције и десетогодишњицом оснивања СССР-а. Совјетско руководство је желело да обележи та два догађаја почетком изградње великог споменика. Формирана је комисија која је проценила уметничку вредност предмета, фресака, барељефа и скулптура у Храму. На невероватно кратком списку уметничких дела које треба сачувати нашли су се фрагменти фресака, део црквеног прибора и неколико барељефа, који су пребачени у музеје, а све остало је уништено. Половином 1931. године почело је рушење Храма. У августу је подручје око храма ограђено, а у јесен је демонтажа зграде већ била у пуном замаху. Радови су извођени у великој журби: позлаћене плоче са крова и купола су бацане одозго, разбијане су скулптуре. Са куполе Храма пао је крст, али сама купола је остала заглављена у арматури. Када су схватили да није могуће раставити зграду до темеља, донета је одлука да храм буде дигнут у ваздух. Прва детонација није срушила храм, па је додато још експлозива. Храм Христа Спаситеља коначно је пао 5. децембра 1931. године у 12 сати. Мермером из храма обложене су станице метроа Кропоткинска и Охотни рјад, а клупе су украсиле станицу Новокузњецка. Део плоча са именима хероја из Домовинског рата 1812. године уситњен је и посут по стазама московских паркова, а део је искоришћен за завршну обраду градских зграда.
