(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
Čega ima najviše na svetu?
Reči......
U tom mnoštvu nije važno samo reći
Mnogo je važnije šta se kaže
A još ako se zna kako da se kaže
A da rečeno ne slaže
E, onda se kaže da taj ume da kaže.
Ali,
Ako taj što zna da kaže
Zna i da je njegova reč
samo njegov osećaj u rečenu misao pretočen
I da je onaj drugi čuje na svoj način
Da to čuje neki drugi osećaj,
Neka drugačija, tudja misao sluša
Onda govornik taj
Zaista zanat svoj zna
Da kaže šta ima da kaže
Vodeći računa da i onaj drugi pravilno čuje
A ne da mu reči govornikove u glavi bruje
Izazivajuć razne misli da struje.
Ja tebi ...ti meni....ali da se čujemo
Volimo i poštujemo
Eee, tek onda se oni čuju
I razgovor može da otpočne
Sigurni da reči jedna drugu neće da preskoče
Zaskoče i ukoče
Da pobegnu plašljivice u ćutanja neka
Što mogu često biti i preka i daleka.
Reči......
U tom mnoštvu nije važno samo reći
Mnogo je važnije šta se kaže
A još ako se zna kako da se kaže
A da rečeno ne slaže
E, onda se kaže da taj ume da kaže.
Ali,
Ako taj što zna da kaže
Zna i da je njegova reč
samo njegov osećaj u rečenu misao pretočen
I da je onaj drugi čuje na svoj način
Da to čuje neki drugi osećaj,
Neka drugačija, tudja misao sluša
Onda govornik taj
Zaista zanat svoj zna
Da kaže šta ima da kaže
Vodeći računa da i onaj drugi pravilno čuje
A ne da mu reči govornikove u glavi bruje
Izazivajuć razne misli da struje.
Ja tebi ...ti meni....ali da se čujemo
Volimo i poštujemo
Eee, tek onda se oni čuju
I razgovor može da otpočne
Sigurni da reči jedna drugu neće da preskoče
Zaskoče i ukoče
Da pobegnu plašljivice u ćutanja neka
Što mogu često biti i preka i daleka.
......
Pitah jedno saznah drugo
Želeh jedno dobih drugo
Molih za jedno dade mi se drugo
Videh jedno .....pa i drugo
O živote brate tugo
Ajde dodji vamo drugo
Ajd u borbu...nema drugo
Ubi sebe sestro slugo
Još si jedno a ne drugo.
......
Dan je kao kolač
Kakvim ga umesimo
Takvog ćemo ga jesti
Nekad će nam vala i presesti
A to se uglavnom dešava
Kad se oko nas kuvarica mnogo nadje
Pa dok te svaka sa savetom svojim snadje
Simpozijum bre odmah naprave
Od kolača ti splačinu sprave
........
razbijen san što sanja se budan
pa odnosi sa sobom elan i volju,
komadići budnog sna leže svud oko mene
liče na razmontiranu dečiju igračku
strast mi prema životu kao polupana vazna
osmeh u razbijenom ogledalu plaši me
kad samo setim se kakva sam bila
duša mi u suzu uskoči....da udavi se...
Pitah jedno saznah drugo
Želeh jedno dobih drugo
Molih za jedno dade mi se drugo
Videh jedno .....pa i drugo
O živote brate tugo
Ajde dodji vamo drugo
Ajd u borbu...nema drugo
Ubi sebe sestro slugo
Još si jedno a ne drugo.
......
Dan je kao kolač
Kakvim ga umesimo
Takvog ćemo ga jesti
Nekad će nam vala i presesti
A to se uglavnom dešava
Kad se oko nas kuvarica mnogo nadje
Pa dok te svaka sa savetom svojim snadje
Simpozijum bre odmah naprave
Od kolača ti splačinu sprave
........
razbijen san što sanja se budan
pa odnosi sa sobom elan i volju,
komadići budnog sna leže svud oko mene
liče na razmontiranu dečiju igračku
strast mi prema životu kao polupana vazna
osmeh u razbijenom ogledalu plaši me
kad samo setim se kakva sam bila
duša mi u suzu uskoči....da udavi se...
ŠTA JA TO RADIM?
Ponekad zaista mislim
Da prekinem ovo škrabanje.
Šta ja to radim?
U jutra rana I noći kasne
Šta ja to radim?
Ponekad zaista mislim
Da prekinem ovo škrabanje
Al’ nemam snage
Vuku me reči
Dosadne su k’o cigančići
Što hoće šoferku da operu
Reči mi ponekad kožu deru
Ponekad tugu speru
Ha….dok pišeš ti dišeš
Reče mi prijatelj
A kako bi bilo da uhvatim vazduh
I držim ga dugo
Dok pucaju pluća I ovo maleno
Srce ludo što pišući daje
Uredjuje, šalje
Svakog dana mali komad sebe
E, pa ….da pokušam
Da prestanem da dišem…..
I šta onda više reći.....moje reči…..volim vas …
Ponekad zaista mislim
Da prekinem ovo škrabanje.
Šta ja to radim?
U jutra rana I noći kasne
Šta ja to radim?
Ponekad zaista mislim
Da prekinem ovo škrabanje
Al’ nemam snage
Vuku me reči
Dosadne su k’o cigančići
Što hoće šoferku da operu
Reči mi ponekad kožu deru
Ponekad tugu speru
Ha….dok pišeš ti dišeš
Reče mi prijatelj
A kako bi bilo da uhvatim vazduh
I držim ga dugo
Dok pucaju pluća I ovo maleno
Srce ludo što pišući daje
Uredjuje, šalje
Svakog dana mali komad sebe
E, pa ….da pokušam
Da prestanem da dišem…..
I šta onda više reći.....moje reči…..volim vas …
ISPRAĆAJ
Šta ja to radim
U jutra rana dok nema nikog
Ni jednog skrivenog lika
Ni osmeha lažnog
I sebi samo važnog?
Ni prijatelja mojih
Za koje znam da iskreni jesu
Oni kojima dadoh duše moje besu
Oni koji me prate u svakom mom plesu
U ovom ludom urnebesu.
Šta ja to radim
Zorom i noću
Dok reči nižem
I misao krojim
O sebi, porodu
O svima nama
Hraneći znatiželju
Gladnih gledača
Životom pravim, osmehom,
I smehom,
Ljubavlju i pesmom
I tek suzom nekom
Što dodjoše u hram reči
I osećanja?
Dal’ reči moje
Mogu da se razbole?
Iskrenošću svojom još uvek lete
Da li će moći da izdrže
Kad neiskrenost krene
Da ih saplete?
Da li će poružneti
Od jada tudjeg
Da li će sejati
Misli zlobne
Sakrivene iza osmeha milog
Kao mnogi što rade?
Da li će početi da liče
Na šarene likove koji se keze
I rečima svojim ruše breze
Što jutrom ih sadim
Upornim osmehom svojim
I tek po nekim uzdahom obojim?
Da li će strast da izgube
Istinu i hitrost
I prirodu svoju promene
U beznadju tudjem
U ludoj igri na ekranu
Što igraju je šarene slike
I reči od zlata, srebra i žada
Reči od tuge, suza i jada
Dok moje reči ne isprate do pada
Konačnog......
Ne plašim se reči......plašim se pisača
Šta ja to radim
U jutra rana dok nema nikog
Ni jednog skrivenog lika
Ni osmeha lažnog
I sebi samo važnog?
Ni prijatelja mojih
Za koje znam da iskreni jesu
Oni kojima dadoh duše moje besu
Oni koji me prate u svakom mom plesu
U ovom ludom urnebesu.
Šta ja to radim
Zorom i noću
Dok reči nižem
I misao krojim
O sebi, porodu
O svima nama
Hraneći znatiželju
Gladnih gledača
Životom pravim, osmehom,
I smehom,
Ljubavlju i pesmom
I tek suzom nekom
Što dodjoše u hram reči
I osećanja?
Dal’ reči moje
Mogu da se razbole?
Iskrenošću svojom još uvek lete
Da li će moći da izdrže
Kad neiskrenost krene
Da ih saplete?
Da li će poružneti
Od jada tudjeg
Da li će sejati
Misli zlobne
Sakrivene iza osmeha milog
Kao mnogi što rade?
Da li će početi da liče
Na šarene likove koji se keze
I rečima svojim ruše breze
Što jutrom ih sadim
Upornim osmehom svojim
I tek po nekim uzdahom obojim?
Da li će strast da izgube
Istinu i hitrost
I prirodu svoju promene
U beznadju tudjem
U ludoj igri na ekranu
Što igraju je šarene slike
I reči od zlata, srebra i žada
Reči od tuge, suza i jada
Dok moje reči ne isprate do pada
Konačnog......
Ne plašim se reči......plašim se pisača
Skrivene.....
sakrivene
nevidljive
lažljive
besne
očajne
smrdljive
sebične
slabe
ludačke
vredjajuće
samožive
tihe
urlajuće
sramne
šaljive
dvosmislene
neme
sexi
tražeće
udarajuće
zavodničke
kikoću
se reči...
kao pijanac
što sakriva flaše
namera tajna
rečima obeležena
tek osećaj samo
spasiti te može
golgote i muke
srama i belaja
i ranjenog srca
polomljene misli
tek osećaj samo
instikt k'o u zveri
što ga nema svako
spasiti te može
a da je lako.....nije lako.
sakrivene
nevidljive
lažljive
besne
očajne
smrdljive
sebične
slabe
ludačke
vredjajuće
samožive
tihe
urlajuće
sramne
šaljive
dvosmislene
neme
sexi
tražeće
udarajuće
zavodničke
kikoću
se reči...
kao pijanac
što sakriva flaše
namera tajna
rečima obeležena
tek osećaj samo
spasiti te može
golgote i muke
srama i belaja
i ranjenog srca
polomljene misli
tek osećaj samo
instikt k'o u zveri
što ga nema svako
spasiti te može
a da je lako.....nije lako.
