. Psihoanalitičari su nekada rekli da je u osnovi straha od smrti zapravo strah od odvajanja i to je po meni apsolutno istina. Mislim da se niko od nas ne plaši da će sutra jednog dana samo nestati, bez ikakvih posledica i traga, već se zapravo plašimo da će smrt biti bolna i duga...da se naši dragi neće oporaviti od našeg odlaska sa ovog sveta, da nismo stvarno živeli onako kako smo hteli itd. Malo je nerealno pričati o tome kako bismo reagovali da se nađemo u situaciji da nam je ostalo još nekoliko meseci jer kad su takve stvari u pitanju...ipak je jedno zamišljati, a drugo biti u takvoj situaciji. Ali ajde da govorim hipotetski. Sve zavisi od dijagnoze i šansi za preživljavanje. Ako su šanse zadovoljavajuće, trudio bih se da ostanem optimističan (u gomili istraživanja primećeno da su šanse za preživljavanje veće uz ovakav stav), obratio pažnju na zdrav život itd. Ako šanse ne postoje, osvrnuo bih se na to da pružim utehu bližnjima.
korisniku....
A ja htedoh da odgovorim na jedan post ali ga izgleda nema
Primetila sam da ljudi najcesce strepe da ce umreti od kancera. I meni to prvo padne napamet. Pitam se, pitam se zasto bas od kancera? Nije li veca verovatnoca da vas nesto pregazi....
Divim se ljudima koji izgledaju smireno pred smrt, koji mogu da je prihvate i kazu dosta je bilo. Meni bi zadnji trenuci predstavljali pravu agoniju, cini mi se da bih bas tada osetila slast zivota, a najbolje se ne cuva za kraj...
mada pre će biti ono prvo. E sad...kolike su šanse da vas zgazi auto ili dobijete rak mislim da je tu statistika apsolutno beskorisna ali radi se o jednom načinu razmišljanja...naime...moja cura puši i ona živi u ubeđenju da neće zapatiti rak pluća jer to se dešava tamo nekim ljudima...nepoznatim personama, to se njoj ne može desiti! Moj drug se opija svakog vikenda i ubeđen je da će mu jetra ostati čitava i ne misli mnogo o posledicama jer šanse su male da baš on oboli od neke bolesti jetre, to se uvek dešava nekome drugome. E pa ja sam svestan toga da se baš meni može desiti da dobijem neki od kancera jer i ja sam nekome ,,neki tamo drugi ljudi'', slučajnosti se dešavaju i to ne drugima, već i nama samima. Naravno, ne treba biti ni previše svestan te mogućnosti jer to je onda druga krajnost koja podrazumeva iracionalan strah od kancera. 
A ja htedoh da odgovorim na jedan post ali ga izgleda nema
Primetila sam da ljudi najcesce strepe da ce umreti od kancera. I meni to prvo padne napamet. Pitam se, pitam se zasto bas od kancera? Nije li veca verovatnoca da vas nesto pregazi....
Divim se ljudima koji izgledaju smireno pred smrt, koji mogu da je prihvate i kazu dosta je bilo. Meni bi zadnji trenuci predstavljali pravu agoniju, cini mi se da bih bas tada osetila slast zivota, a najbolje se ne cuva za kraj...
A ja htedoh da odgovorim na jedan post ali ga izgleda nema
Primetila sam da ljudi najcesce strepe da ce umreti od kancera. I meni to prvo padne napamet. Pitam se, pitam se zasto bas od kancera? Nije li veca verovatnoca da vas nesto pregazi....
Divim se ljudima koji izgledaju smireno pred smrt, koji mogu da je prihvate i kazu dosta je bilo. Meni bi zadnji trenuci predstavljali pravu agoniju, cini mi se da bih bas tada osetila slast zivota, a najbolje se ne cuva za kraj...
ajde da ponovim neke stvari koje sam tad rekao. Psihodinamski orijentisani stručnjaci veruju da se svi strahovi mogu svesti na 5 osnovnih životnih strahova. Strah od smrti se tako može svesti na strah od odvajanja i meni se to objašnjenje ponekad čini jako adekvatnim. Verujem da se niko od nas ne plaši da će sutra odjednom nestati, da ga odjednom više neće biti bez posledica i sećanja na njega. Strah od smrrti je zapravo strah da naši bližnji neće umeti da se nose sa našim odlaskom...strah da će smrt biti spora i bolna...strah da nećemo videti kako naša deca odrastaju...
. Zanimljiva vam je aktivnost
Boj se rogatog boj se ogledala
Zašto se uopšte plašiti nečega što ne postioji? Osim ako nisi svestan da ne postoji...
Suština većine odnosa... samo što niko ne sme to da prizna. Ali, ja sam tu da podsetim...
Vi ste vidim jako aktivni na temi i uvek puni predrasuda o svojoj snazi
Ja nemam taj vid straha.
E, zato si ti tu da mi razbiješ predrasude... 'el tako?
Statički proračun vaše armaturne mreže takav je da mi kaže da je isterivanje kod vas uzaludan proces.
Ja razbijam iskonsko zlo da bi probudio podsvesno dobro.
Ko još veruje statistikama...
Verujem samo onome šta vidim u ženskim očima. A često vidim neverovatnu laž, užasan strah, tešku bol ali sve zaboravim pred njinim šarmom
