2.06.2006. год.
ДВА ЈУНАКА
Два јунака, врло јака
запевала, заиграла,
ил'' од среће ил'' од страха?
Наишао мачак бели,
све се шуња, трагом цуња,
и није му тешко било:
провирио у рупу
и сео на клупу.
Чекао је бели мачак
два јунака из буџака;
тек увече ил'' пред зору,
спазио их на прозору.
Залете се бели мачак:
,,Ех да ми је један зрачак,
да их шчепам и поједем сад,
и утолим глад.'''
Скаче мачак на прозоре
и мијауче гласно,
вија, лети и прашину диже,
ал'' на крају, успео је
да им реп полиже.
Побегоше два јунака,
два јунака из буџака,
оста мачак бесан.
А мишићи запевали,
срећни што су живи,
мачак седи, тужан,
сад су му сви криви.
ЗЕКА 28.07.2008.год.
Имам сивог зеку,
ево тек пет дана,
много ми се свиђа,
купила га мама.
Ставили смо зеку
у неку кућицу,
пружио ми данас
његову шапицу.
Наћулио уши
да ме добро чује,
ја му причам вицеве
а он се радује.
Тако целог дана
репић је вртео,
тек сам касно схватила
да је јести хтео.
Онда сам му донела
малу шаргарепу,
и главицу купуса,
малену и лепу.
Док је јео, ја сам
гледала га мило,
а кад је завршио
ставим га у крило.
Мазила сам зеку
као бебу милу,
а он ми је тада
заспао у крилу.
Тако дан за даном
јео је све више,
у недељу стомак пун,
не може да дише.
А онда сам зеку
на дијету дала,
смањила сам храну,
како сам то знала.
А онда сам почела
тренирати зеку,
трчали смо заједно
на оближњу реку.
Када смо се враћали
почела је киша,
зека је појурио
да ухвати миша.
Грдила сам зеку
што мишића јури,
да не би покис''о
боље да пожури.
Рекла сам му кући:
,,Каква је то игра,
немој да ти сутра
доведем и тигра.''
Он се онда уплаши,
као да разуме,
тад ми је показао
да се плашит'' уме.
Волим мога зеку,
на свету највише,
сваки дан се тркамо,
ако нема кише. ИРИНА И ДРАГАНА
ДВА ЈУНАКА
Два јунака, врло јака
запевала, заиграла,
ил'' од среће ил'' од страха?
Наишао мачак бели,
све се шуња, трагом цуња,
и није му тешко било:
провирио у рупу
и сео на клупу.
Чекао је бели мачак
два јунака из буџака;
тек увече ил'' пред зору,
спазио их на прозору.
Залете се бели мачак:
,,Ех да ми је један зрачак,
да их шчепам и поједем сад,
и утолим глад.'''
Скаче мачак на прозоре
и мијауче гласно,
вија, лети и прашину диже,
ал'' на крају, успео је
да им реп полиже.
Побегоше два јунака,
два јунака из буџака,
оста мачак бесан.
А мишићи запевали,
срећни што су живи,
мачак седи, тужан,
сад су му сви криви.

ЗЕКА 28.07.2008.год.
Имам сивог зеку,
ево тек пет дана,
много ми се свиђа,
купила га мама.
Ставили смо зеку
у неку кућицу,
пружио ми данас
његову шапицу.
Наћулио уши
да ме добро чује,
ја му причам вицеве
а он се радује.
Тако целог дана
репић је вртео,
тек сам касно схватила
да је јести хтео.
Онда сам му донела
малу шаргарепу,
и главицу купуса,
малену и лепу.
Док је јео, ја сам
гледала га мило,
а кад је завршио
ставим га у крило.
Мазила сам зеку
као бебу милу,
а он ми је тада
заспао у крилу.
Тако дан за даном
јео је све више,
у недељу стомак пун,
не може да дише.
А онда сам зеку
на дијету дала,
смањила сам храну,
како сам то знала.
А онда сам почела
тренирати зеку,
трчали смо заједно
на оближњу реку.
Када смо се враћали
почела је киша,
зека је појурио
да ухвати миша.
Грдила сам зеку
што мишића јури,
да не би покис''о
боље да пожури.
Рекла сам му кући:
,,Каква је то игра,
немој да ти сутра
доведем и тигра.''
Он се онда уплаши,
као да разуме,
тад ми је показао
да се плашит'' уме.
Волим мога зеку,
на свету највише,
сваки дан се тркамо,
ако нема кише. ИРИНА И ДРАГАНА
