Još jedno jutro....

Još jedno jutro.
Još jedna kafa i cigareta,
pogled kroz prozor
i u prazan dlan,
znam, još jedan običan,
sasvim običan
jesenji dan.
I ne očekujem ništa
od ovog dana
tek jednog u nizu,
znam, pokidaće mi snove
kao i do sada,
a bili su sasvim blizu.
Sedim mirno nesrećna,
što pesnik reče,
gledam list žuti
vetrom pred moje oči donesen,
pogledam bolje,kroz prozor zamagljen,
pa poželim
da se ovo meni smeši jesen ?!

 

[123loncar]

 

[mari47]

Divna muzika kume, o jeseni i Ani....To sigurno ona Ana
što voli Milovana tamo po tarabama naše mladosti, sigurno je ona

 

[123loncar]

Da !

 

[lejla.al.dbuni]

Za ovu antlogijsku pemu Parnog valjka me veže neka teška tuga,Mary....

Čini mi se da je to već prošlost sada....videću već da li me ovaj osećaj vara.

A jesen...slična osećanja tvojim i u meni uzaziva ( bez obzira na trenutni lični život).
Jesen mi je uvek bila asocijacija za "vreme smrti"...lagano umiranje prirode.
Zato ne volim jesen....a o zimi i da ne govorim!

Slikovito i setno napisano,Mary...po mom ukusu,kako ti već to znaš.

 

[mari47]

Za ovu antlogijsku pemu Parnog valjka me veže neka teška tuga,Mary....

Čini mi se da je to već prošlost sada....videću već da li me ovaj osećaj vara.

A jesen...slična osećanja tvojim i u meni uzaziva ( bez obzira na trenutni lični život).
Jesen mi je uvek bila asocijacija za "vreme smrti"...lagano umiranje prirode.
Zato ne volim jesen....a o zimi i da ne govorim!

Slikovito i setno napisano,Mary...po mom ukusu,kako ti već to znaš.

Da. Uvek se s jeseni neka tuga uvlači u mene....
Hvala Lejla za ovo slikovito i setno....

 

[mari47]

Vratila sam danas ovaj moj zapis--Bože, pa ja se nisam promenila od te 2011., i..opet jesen, opet ista ja.
Ali, nismo više svi na okupu...I fale mi lejla, Marija S, moja lepa sugradjanka Slutnja...A bilo ih je još....Plus preko 1000 čitanja.
Ako me čuju, neka se vrate, opet je jesen, svako će da je boji svojim bojama...Volim to šarenilo svakog od nas, lepši smo

 

[123loncar]

...ah , moram da lanem - a tako je lep današnji an u mom zaseoku...sunce , žagor - život sija na ranom jesenjem suncu....a htedoh da kažem , to što se ne menjam u predstavama o sebi samom , nije znek postojane večnosti....a nije znak i nekakve , sem za mene , velike vrednosti....to je samo bled i bezuspešan pokušaj da smuvam , prevarim ili bar usporim prolaznost - vremešnost ; sve izvesniju budućnost...zato nek traje dok traje , radovaću se svakom buđenju i njegovom danu....bar tu , u tome , u radosti buđenja , mogu biti nesalomivi , nepopravljivi entuzijasta !
...sećamse , velike đačke srednjoškolske ekskurzije .... Ohridsko jezero , opkruženo planinskim šumama , izcratanog lišća u svim bojama , koje na suncu ima čaroban sjaj....sećam se i ove pesme po makedonskim kafanama , dok se jezerska površina tiho mreškala na mesečevoj svetlosti :

 

[zxy]

Za mene ne brini ja sam tu i leti i zimi i s proleća i jeseni,nego ti budi tu pa ćemo se opet okupiti,menščini...
Tek kad pogledaš blogove od pre godinu dve vidiš koliko nam je lepo bilo ovde a moglo bi opet,što da ne

 

[mari47]

...ah , moram da lanem - a tako je lep današnji an u mom zaseoku...sunce , žagor - život sija na ranom jesenjem suncu....a htedoh da kažem , to što se ne menjam u predstavama o sebi samom , nije znek postojane večnosti....a nije znak i nekakve , sem za mene , velike vrednosti....to je samo bled i bezuspešan pokušaj da smuvam , prevarim ili bar usporim prolaznost - vremešnost ; sve izvesniju budućnost...zato nek traje dok traje , radovaću se svakom buđenju i njegovom danu....bar tu , u tome , u radosti buđenja , mogu biti nesalomivi , nepopravljivi entuzijasta !
...sećamse , velike đačke srednjoškolske ekskurzije .... Ohridsko jezero , opkruženo planinskim šumama , izcratanog lišća u svim bojama , koje na suncu ima čaroban sjaj....sećam se i ove pesme po makedonskim kafanama , dok se jezerska površina tiho mreškala na mesečevoj svetlosti :

Dragi moj Lončar, molim Boga da mi podari energiju kakvu ti imaš, ili bar da mi je ne uspori ( a pokušala je nekoliko puta)
I nisam nezahvalna sudbini, dočekala sam neke lepe godine, ostala koliko toliko normalna u nenormalnom vremenu
iza sebe.
I ja neću da usporim prolaznost - vremešnost ali nikada neću da osporim moju trajnu odanost tvom autentičnom
oglašavanju na blogu Krstarice.

 

[mari47]

Za mene ne brini ja sam tu i leti i zimi i s proleća i jeseni,nego ti budi tu pa ćemo se opet okupiti,menščini...
Tek kad pogledaš blogove od pre godinu dve vidiš koliko nam je lepo bilo ovde a moglo bi opet,što da ne

Moglo bi opet, što da ne, dobro kažeš.
Ali, gde nam je coviax, on je mene posebno inspirisao, izmislio onog Kovača a ja Veru.
Sirijus je pisao nežne stihove, sad smo drugari na FB, ali nije to to.
Sećam se Dijeneka, gde nestade taj dečak? Bracacco se vratio ali ne želi komentare, poštujem, zna on.
A tek Moranna i njene pokidane misli.
Hakim bej, moj Dalaj Lama, ne zamerite vi drugi, mi beskrajno nedostaje.
Opet ću nekoga da zaboravim