Još jedna šansa - linija dobre volje

Belgradeboy:
Koliko vremena nekom dajete za povratak u ljubavi, u drugarstvu? Koliko vas drzi ta crvena linija dobre volje da možete dati još jednu šansu?
Kliknite za proširenje...
Sta ja znam ja to malo drugacije gledam u zadnje vreme ako me neko jednom zezne onda je on kriv, ako me drugi put zezne onda vise nije njegova krivica nego krivica prelazi na mene.Htedoh reci dati nekom drugu sansu se ne isplati posto taj neko moze biti samo gori posto je vezbao a ima i sigurnost da nece nista biti ako to ponovo uradi posto zna skim ima za posla.Veruj mi ne trebaju ti ni takve ljubavi ni takvi drugari.
 
Belgradeboy:
Koliko vremena nekom dajete za povratak u ljubavi, u drugarstvu? Koliko vas drzi ta crvena linija dobre volje da možete dati još jednu šansu?
Kliknite za proširenje...
Sve negde do pre sedam godina, imala sam neograničeno strpljenje i volju. Ili sam bar mislila da imam. Bila sam u stanju (?) opraštati šta god, u nadi kako će stvari ispasti dobre na kraju, što znači da se žrtva isplati.

Ne isplati se.

Postoje stvari koje se mogu (i trebaju, osim ako imamo nekih žešćih mentalnih problema i ličnih frustracija) tolerisati prijateljima i partnerima. Kako ćete znati koje su to stvari? One koje vas neće dovesti u situaciju da toj osobi više ne verujete, stvari koje vas neće zaista, dubinski i istinski povrediti, stvari koje vas nikad neće dovesti do toga da spram te osobe izgubite poštovanje. Ili spram sebe. Stvari koje vas neće naterati da tu osobu prezrete. Jer, kad jednom dođe do toga, onda povratka više nema. A i što bi? Ako je osoba učinila nešto zbog čega ste u nju izgubili poverenje i možda je čak i prezreli - onda vam nikakav povratak ne treba, štaviše, opasan je.

Donekle iritantne osobine se mogu zanemariti (DONEKLE iritantne), ako ih čovek ne radi svesno ni sa svrhom da vas povredi - šta znam, istiskuje pastu od gore a ne od dole (to ja radim, inače). Ili ako je muško, ne spušta uvek dasku. Neke žene doživljavaju nervni slom od toga ali meni ne smeta - uvek pogledam u wc šolju pre nego na nju sednem isto ko što pogledam i u stolicu, da ne bih pala. Meni to nije nikakav "životno presudan prekršaj". Sad će mi neko reći ali to su sitnice, gluposti. Ok. Mogu preći, bez ikakvih problema, preko toga da s partnerom praktički ne razgovaram nedelju dana ako je on preko glave u poslu i nema vremena ni da jede ni da spava. Mislim, koji kreten bih trebala biti da se vređam na TO? Ne marim ako mi se dobri prijatelj ne javi po par meseci - razumem da ima preča posla. Mogla bih još primera, ali pretpostavljam da razumeš u kojem pravcu razmišljam.


Ono u vezi čega ne treba imati strpljenja i dobre volje je očigledna, blatantna izdaja poverenja i poštovanja: švaleracija, bezočno laganje, manipulacija, emotivno i mentalno maltretiranje itd. Govorim iz svog iskustva, tokom kojeg sam POKUŠALA imati dobru volju i strpljenja ČAK i za sve maločas pobrojano (i više, oh, mnogo više), ali avaj, nije išlo. Naravno da nije išlo. Kad pokušavaš da istolerišeš takve stvari kao što je psihološka i emotivna manipulacija, uvek dođe momenat u kojem moraš da odlučiš čiij je život bitniji - tvoj, ili zajednički, s tom osobom. Ko god da je ta osoba: prijatelj, partner, roditelj...


Ja sam bila izabrala svoj, i verujem da je to jedini zdrav izbor.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top