Jos jedan prodje dan potrosen tek tako...A ko zna koliko mi ih je jos Zivot namenio za trosenje,ne treba nijedan da procerdam,vec da ga odzivim kako treba...
Radujem se sto je praznik i sto necu raditi...Sto cu se odmoriti...Ali necu ga ni na sta pametno iskoristiti,evo ovaj danas je utrosen na boravak u kuci,spremanje dorucka,rucka,vecere,pranje sudova...prelistavanje novih recepata za kolace jer uskoro ce i moja slava,Djurdjevdan...I vec je pala noc...sama u kuci,deca su izasla sa svojim drustvom...i ja bih sa drugaricama,ali ne mogu sebi to priustiti,deca imaju prednost...Zato sam opet ovde u virtuelnom svetu,slusam muziku,napisem ponesto...Dok me san ne ophrva...Kad god je tesko,tesimo se da ce proci,ali tako i zivot prodje,zar je stvar u tome da sve prodje kao san?Ili da ga odzivimo kako treba?
Kako bih volela da utrosim ovo vece?Ako ne u nekom lokalu sa lepom muzikom ,u drustvu prijatelja,onda sa NJIM,srodnom dusom o kojoj stalno pisem...Da se naslonim na njegovo rame,da pricamo,gledamo tv,ili cutimo...Da se ljubimo,mazimo,dodirujemo,zadirkujemo....Da slusamo muziku,ili da slusam njega kako mi svira...Da pijemo vino i kikocemo se,dok pricamo o svemu i svacemu...Da spustim glavu u njegovo krilo,a on da me mazi po kosi,da me izmasira krecuci od bolnih stopala,da se ususkam u njegovom zagrljaju i zaspim blazenim snom...Eh..ko o cemu,ja o ljubavi i nedostiznom....I tako,u istim zeljama i na isti nacin ja potrosih jos jedan dan ostatka svoga zivota...Jos jedan prodje dan...i sve sam starija...
Radujem se sto je praznik i sto necu raditi...Sto cu se odmoriti...Ali necu ga ni na sta pametno iskoristiti,evo ovaj danas je utrosen na boravak u kuci,spremanje dorucka,rucka,vecere,pranje sudova...prelistavanje novih recepata za kolace jer uskoro ce i moja slava,Djurdjevdan...I vec je pala noc...sama u kuci,deca su izasla sa svojim drustvom...i ja bih sa drugaricama,ali ne mogu sebi to priustiti,deca imaju prednost...Zato sam opet ovde u virtuelnom svetu,slusam muziku,napisem ponesto...Dok me san ne ophrva...Kad god je tesko,tesimo se da ce proci,ali tako i zivot prodje,zar je stvar u tome da sve prodje kao san?Ili da ga odzivimo kako treba?
Kako bih volela da utrosim ovo vece?Ako ne u nekom lokalu sa lepom muzikom ,u drustvu prijatelja,onda sa NJIM,srodnom dusom o kojoj stalno pisem...Da se naslonim na njegovo rame,da pricamo,gledamo tv,ili cutimo...Da se ljubimo,mazimo,dodirujemo,zadirkujemo....Da slusamo muziku,ili da slusam njega kako mi svira...Da pijemo vino i kikocemo se,dok pricamo o svemu i svacemu...Da spustim glavu u njegovo krilo,a on da me mazi po kosi,da me izmasira krecuci od bolnih stopala,da se ususkam u njegovom zagrljaju i zaspim blazenim snom...Eh..ko o cemu,ja o ljubavi i nedostiznom....I tako,u istim zeljama i na isti nacin ja potrosih jos jedan dan ostatka svoga zivota...Jos jedan prodje dan...i sve sam starija...
