комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
https://naslovi.net/2019-08-07/slobodna-evropa/jos-jedan-osudjeni-skorpion-na-slobodi/23916123
Još jedan osuđeni 'Škorpion' na slobodi
08/08/2019
Miodrag Šolaja, bivši pripadnik jedinice "Škorpioni" osuđen za masakr nad albanskim civilima u Podujevu na Kosovu 1999. godine, pušten je na uslovnu slobodu nakon odsluženih dve trećine kazne. Ovo je druga sudska odluka kojom se bivši pripadnici "Škorpiona" puštaju na uslovni otpust doneta za nešto više od godinu dana.
Radiju Slobodna Evropa (RSE) dostavljeno je rešenje Apelacionog suda u Beogradu, doneto 31. jula, da se bivši pripadnik "Škorpiona" Miodrag Šolaja pušta na uslovnu slobodu tri godine pre isteka kazne, nakon što je proveo 12 godina u zatvoru.
Šolaja je služio zatvorsku kaznu zbog učešća u masakru u Podujevu u martu 1999. godine, kada su pripadnici "Škorpiona" streljali 14 albanskih civila – sedmoro dece uzrasta od dve do 15 godina i sedam žena.
Apelacioni sud potvrdio je prvostepeno rešenje Višeg suda u Beogradu koje je usvojilo Šolajinu molbu za uslovni otpust. Žalbu Tužilaštva za ratne zločine na rešenje o puštanju Šolaje Apelacioni sud odbio je kao neosnovanu.
Obrazlažući odluku, Apelacioni sud navodi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je cenio izveštaj Kazneno-popravnog zavoda (KPZ) u Sremskoj Mitrovici, gde je Šolaja služio kaznu.
U zatvorskom izveštaju se, između ostalog, navodi da Šolaji treba dati uslovni otpust jer se tokom izdržavanja kazne "korektno vladao i ponašao", kao i da je bio radno angažovan, nagrađivan sa nagradnim odsustvima kod kuće, a da mu je od maja 2016. godine "dodeljena i pogodnost vikend odsustva".
Kako stoji u obrazloženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno uzeo u obzir specifičnost, težinu i posledice krivičnog dela za koje je Šolaja osuđen, ali je istovremeno cenio i "činjenicu da je osuđeni u vreme izvršenja krivičnog dela bio mlađe punoletno lice", kao i da je "tokom izdržavanja kazne postigao maksimalan napredak", te da "sva prava i pogodnosti koristi bez zloupotrebe".
Navodi se i da je "postignuta svrha kažnjavanja sa aspekta specijalne prevencije", te da se "sa osnovom može očekivati da će se Šolaja na slobodi dobro vladati i da do isteka vremena za koje mu je izrečena kazna neće izvršiti novo krivično delo".
FHP: Pogrešna praksa
Pre Šolaje je u martu 2018. godine na uslovnu slobodu pušten i Saša Cvjetan, osuđen za isti zločin na 20 godina zatvora.
Kako navodi Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo (FHP), ta organizacija je još prošle godine ukazivala na "pogrešnu praksu" suda u Srbiji da osuđene za ratne zločine puštaju na prevremenu slobodu.
"Sud prilikom ocene da li neko zadovoljava kriterijume da bude pušten na uslovni otpust mora da uzme u obzir i druge okolnosti - za koje je delo osuđen, da li je priznao izvršenje krivičnog dela, kao i da li je na suđenju izrazio kajanje i saosećanje sa patnjom žrtava. U slučaju Miodraga Šolaje i Saše Cvjetana koji je ranije pušten na slobodu nije bilo ničega od ovih uslova. Šolaja je na suđenju tvrdio da nije kriv i da je za zločine u Podujevu čuo tek kasnije", kaže Žanić.
Priča o ličnoj tragediji
O svirepom ubistvu porodice Bogujevci Beograđani su mogli da se uvere u decembru 2013. godine, kada je organizovana izložba o tom zločinu. To je bio umetnički projekat Fatosa, Jehone i Sarande Bogujevci, koji su kao deca teško ranjeni u masakru u Podujevu.
Preživela deca iz porodice Bogujevci su svojevremeno svedočila na suđenju u Beogradu, a Jehone Bogujevci je, kako se navodi u presudi Šolaji, njega prepoznala kao jednog od učesnika zločina.
Saranda Bogujevci se ranije za RSE prisetila kako je izgledalo pojavljivanje na sudu.
"Bilo nam je veoma teško zato što smo morali da se vratimo u to vreme i da se suočimo sa ljudima koje smo videli u dvorištu. Bilo je veoma teško i to što niste mogli videti nikakve emocije kod ljudi koji su to učinili. Ali, kada smo počeli da razmišljamo o izložbi, osetili smo da je veoma važno da ispričamo našu priču i u Beogradu u nadi da se neće zaboraviti šta se dogodilo. Mi smo bili porodica, kao i svaka druga. Moja majka je imala snove za sve nas", rekla je Bogujevci.
Viši sud u Beogradu je u septembru prošle godine obavezao Republiku Srbiju da isplati naknadu nematerijalne štete od tri miliona i pedeset hiljada dinara sestrama Sarandi, Jehoni i Lirie Bogujevci.
Fond za humanitarno pravo tada je naveo da je sudski postupak trajao nedopustivo dugo, kao i da je dosuđeni iznos naknade štete neadekvatan u odnosu na teške povrede koje su sestre Bogujevci pretrpele u ovom zločinu.
Za ubistvo 19 albanskih civila, od toga 14 iz porodice Bogujevci i Durići, u Podujevu 1999. godine pred beogradskim sudom je osuđeno šest pripadnika Škorpiona na zatvorske kazne od 15 do 20 godina.
"Škorpioni" su zločin u Podujevu počinili kao jedinica koja se nalazila u sastavu Specijalne antiterorističke jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP).
"Škorpioni" su prvobitno nastali kao paravojna formacija na prostorima Hrvatske i Bosne i Hercegovine. U julu 1995. godine, u selu Trnovo u blizini Srebrenice,učestvovali su u streljanju šest bošnjačkih civila, među kojima i tri maloletnika, o čemu svedoče i snimci.
СРАМОТА!
Još jedan osuđeni 'Škorpion' na slobodi
08/08/2019
Miodrag Šolaja, bivši pripadnik jedinice "Škorpioni" osuđen za masakr nad albanskim civilima u Podujevu na Kosovu 1999. godine, pušten je na uslovnu slobodu nakon odsluženih dve trećine kazne. Ovo je druga sudska odluka kojom se bivši pripadnici "Škorpiona" puštaju na uslovni otpust doneta za nešto više od godinu dana.
Radiju Slobodna Evropa (RSE) dostavljeno je rešenje Apelacionog suda u Beogradu, doneto 31. jula, da se bivši pripadnik "Škorpiona" Miodrag Šolaja pušta na uslovnu slobodu tri godine pre isteka kazne, nakon što je proveo 12 godina u zatvoru.
Šolaja je služio zatvorsku kaznu zbog učešća u masakru u Podujevu u martu 1999. godine, kada su pripadnici "Škorpiona" streljali 14 albanskih civila – sedmoro dece uzrasta od dve do 15 godina i sedam žena.
Apelacioni sud potvrdio je prvostepeno rešenje Višeg suda u Beogradu koje je usvojilo Šolajinu molbu za uslovni otpust. Žalbu Tužilaštva za ratne zločine na rešenje o puštanju Šolaje Apelacioni sud odbio je kao neosnovanu.
Obrazlažući odluku, Apelacioni sud navodi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je cenio izveštaj Kazneno-popravnog zavoda (KPZ) u Sremskoj Mitrovici, gde je Šolaja služio kaznu.
U zatvorskom izveštaju se, između ostalog, navodi da Šolaji treba dati uslovni otpust jer se tokom izdržavanja kazne "korektno vladao i ponašao", kao i da je bio radno angažovan, nagrađivan sa nagradnim odsustvima kod kuće, a da mu je od maja 2016. godine "dodeljena i pogodnost vikend odsustva".
Kako stoji u obrazloženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno uzeo u obzir specifičnost, težinu i posledice krivičnog dela za koje je Šolaja osuđen, ali je istovremeno cenio i "činjenicu da je osuđeni u vreme izvršenja krivičnog dela bio mlađe punoletno lice", kao i da je "tokom izdržavanja kazne postigao maksimalan napredak", te da "sva prava i pogodnosti koristi bez zloupotrebe".
Navodi se i da je "postignuta svrha kažnjavanja sa aspekta specijalne prevencije", te da se "sa osnovom može očekivati da će se Šolaja na slobodi dobro vladati i da do isteka vremena za koje mu je izrečena kazna neće izvršiti novo krivično delo".
FHP: Pogrešna praksa
Pre Šolaje je u martu 2018. godine na uslovnu slobodu pušten i Saša Cvjetan, osuđen za isti zločin na 20 godina zatvora.
Kako navodi Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo (FHP), ta organizacija je još prošle godine ukazivala na "pogrešnu praksu" suda u Srbiji da osuđene za ratne zločine puštaju na prevremenu slobodu.
"Sud prilikom ocene da li neko zadovoljava kriterijume da bude pušten na uslovni otpust mora da uzme u obzir i druge okolnosti - za koje je delo osuđen, da li je priznao izvršenje krivičnog dela, kao i da li je na suđenju izrazio kajanje i saosećanje sa patnjom žrtava. U slučaju Miodraga Šolaje i Saše Cvjetana koji je ranije pušten na slobodu nije bilo ničega od ovih uslova. Šolaja je na suđenju tvrdio da nije kriv i da je za zločine u Podujevu čuo tek kasnije", kaže Žanić.
Priča o ličnoj tragediji
O svirepom ubistvu porodice Bogujevci Beograđani su mogli da se uvere u decembru 2013. godine, kada je organizovana izložba o tom zločinu. To je bio umetnički projekat Fatosa, Jehone i Sarande Bogujevci, koji su kao deca teško ranjeni u masakru u Podujevu.
Preživela deca iz porodice Bogujevci su svojevremeno svedočila na suđenju u Beogradu, a Jehone Bogujevci je, kako se navodi u presudi Šolaji, njega prepoznala kao jednog od učesnika zločina.
Saranda Bogujevci se ranije za RSE prisetila kako je izgledalo pojavljivanje na sudu.
"Bilo nam je veoma teško zato što smo morali da se vratimo u to vreme i da se suočimo sa ljudima koje smo videli u dvorištu. Bilo je veoma teško i to što niste mogli videti nikakve emocije kod ljudi koji su to učinili. Ali, kada smo počeli da razmišljamo o izložbi, osetili smo da je veoma važno da ispričamo našu priču i u Beogradu u nadi da se neće zaboraviti šta se dogodilo. Mi smo bili porodica, kao i svaka druga. Moja majka je imala snove za sve nas", rekla je Bogujevci.
Viši sud u Beogradu je u septembru prošle godine obavezao Republiku Srbiju da isplati naknadu nematerijalne štete od tri miliona i pedeset hiljada dinara sestrama Sarandi, Jehoni i Lirie Bogujevci.
Fond za humanitarno pravo tada je naveo da je sudski postupak trajao nedopustivo dugo, kao i da je dosuđeni iznos naknade štete neadekvatan u odnosu na teške povrede koje su sestre Bogujevci pretrpele u ovom zločinu.
Za ubistvo 19 albanskih civila, od toga 14 iz porodice Bogujevci i Durići, u Podujevu 1999. godine pred beogradskim sudom je osuđeno šest pripadnika Škorpiona na zatvorske kazne od 15 do 20 godina.
"Škorpioni" su zločin u Podujevu počinili kao jedinica koja se nalazila u sastavu Specijalne antiterorističke jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP).
"Škorpioni" su prvobitno nastali kao paravojna formacija na prostorima Hrvatske i Bosne i Hercegovine. U julu 1995. godine, u selu Trnovo u blizini Srebrenice,učestvovali su u streljanju šest bošnjačkih civila, među kojima i tri maloletnika, o čemu svedoče i snimci.
СРАМОТА!
