JOS 4 DANA..........A ONDA..DAN POSLE????

[eremita]

Ево шта прави Дон Мило:

...Улудо кажеш "један народ" јер се не осећају сви тако. Рецимо синоћ је на више места у граду дошло до туче и неких инцидената (спаљена је црногорска застава) између Срба и оних који се осећају као Црногорци. Еуфорији никад краја и сви смо преуморни од притисака и уцена, а ових дана сам под утиском да власт неће презати ни од чега да би добили сувереност. Требамо схватити да је много њих одрасло и стасало за гласање слушајући најружније поруге против Срба и Србије, и који сматрају да су Срби криви за све што им није по вољи. Но, то је њихов проблем који ескалира ових дана вероватно због несигурности (сви грађани ЦГ су уз рачун за телефон добили и писмо с потписом Мила Ђукановића (декларацију грађанима) - овлаш сам погледала то за мене јеретичко штиво у коме се велича независност и наводе разлози (читај небулозе) зашто да гласамо за сувереност, те сам стекла утисак да им гори под ногама јер ми премијер никада до сада није писао хех .

13.мај2006.

 

[al bundy]

Ma oni odlaze za 5 dana to je svima jasno a ovdasnji dusebriznici na celu sa Kostunicim ,tatom Tadicem ,Matijom ,Jocicem ,Bulatovicem i ostalim sljamom nek se onda isele dole kod Rista Sotone da zajedno brane "ugrozeno srbstvo".Taman cemo onda i mi imati ekolosku drzavu :razz:

 

[eremita]

Ma oni odlaze za 5 dana to je svima jasno a ovdasnji dusebriznici na celu sa Kostunicim ,tatom Tadicem ,Matijom ,Jocicem ,Bulatovicem i ostalim sljamom nek se onda isele dole kod Rista Sotone da zajedno brane "ugrozeno srbstvo".Taman cemo onda i mi imati ekolosku drzavu :razz:

Овај текст шаљем Ти уместо одговора (јер мој одговор не би био по правилнику)


Crnogorski Đukanistan

U jednoj kafani Srbina pitaju da li bi radije nezavisnu Crnu Goru ili ujedinjenu državu koju čine Srbija i Crna Gora. On odgovara: „Ja bih još jedno pivo.”

POLITIKA
11. maj 2006.

DEJVID BAJNDER ZA „POLITIKU”

Sjedinjene Države za vreme Klintona pružale su podršku Milovim separatističkim ambicijama. – Bušova administracija nešto je uzdržanija

Ujedinjene nacije imaju 191 članicu. Četiri od njih, koje su bile sastavni deo jugoslovenske federacije, priključile su se posle 1991.
Ne bi trebalo da bude iznenađenje ukoliko se tokom narednih godina članstvo ove organizacije poveća na 200, pri čemu će neke od najnovijih pridošlica takođe proisteći iz zbrke koja je napravljena od Jugoslavije.

Da li će Crna Gora biti sledeća? (Hoće li za njom krenuti Kosovo? Sandžak? Vojvodina? Kotorski zaliv? Tuzi?) Smejete se.
Ipak, ušli smo u novu eru atomizacije gde UN prednjače u rastu, a za njima, malo sporije, slede Evropska unija i Severnoatlantski savez. Sve tri grupacije bave se legalizacijom podela delova ranijih, većih državnih entiteta.
Crna Gora (690.000 stanovnika) kao nova mini-država? Ako ništa drugo, mogla bi da se pohvali tri puta većim brojem stanovnika od onoga koji živi u Vanuatuu, koji je u UN ušao 1981, ali i deset puta većim od državljana Andore, koja se priključila 1993.

Meren na skali svetskih događaja, referendum o nezavisnosti Crne Gore, zakazan za 21. maj, mogao bi da odgovara nečemu između uzdaha i štucanja. Ali, za one koji nešto znaju i više im je stalo do Balkana, reč je o nečemu mnogo važnijem.
Sve ovo zato što Crna Gora predstavlja osnovni deo srpskog kulturnog prostora. Crnogorski prinčevi iz dinastije Petrović–Njegoš svoju vezanost za Srbiju naveliko su isticali od 1697. pa nadalje. Dvojica najistaknutijih savremenih pisaca shvatila su ovu povezanost. Milovan Đilas je 1993. rekao (meni, a siguran sam i drugima): „Crnogorci su u osnovi Srbi.” Aprila ove godine, Matija Bećković, Đilasov prijatelj, okarakterisao je referendum kao „najveću uvredu nacionalne svesti Crne Gore”.

Tokom proteklih 15 godina Crnom Gorom je vladao, kako se nekada govorilo, minorni despot (upotreba ove reči smatra se zastarelom). Danas takvu osobu nazivamo prevarantom. Ovakva karakterizacija posledica je optužnica za umešanost u međunarodnu trgovinu cigaretama podignutih u sudovima tri zemlje, u kojima je Milo Đukanović označen kao aktivni učesnik.
Međutim, šverc cigareta samo je deo crnogorske mračne strane. Za vreme Đukanovića u trgovinu belim robljem bili su umešani zvaničnici njegove vlade, dok su preko njegove teritorije prelazili tranzitni putevi za trgovinu drogama i oružjem. Pre samo dve godine opozicioni novinar Duško Jovanović ubijen je, a njegov ubica i dalje je na slobodi.

Zabrinuti zbog visokih zahteva Evropske unije u vezi sa pobedom na referendumu – 55 odsto glasova – Đukanovićevi saborci u martu su otkriveni u pokušaju kupovine glasova.
U izvesnoj meri Sjedinjene Države za vreme Klintonove administracije pomogle su napretku Đukanovićeve karijere. Previdele su njegovu prošlost, kada je bio štićenik Slobodana Miloševića, kada su u kritičnim trenucima za vreme jugoslovenskog građanskog rata pružale podršku njegovim separatističkim ambicijama.

Đukanović ovde i dalje ima uticajne ljude koji ga zastupaju, među njima Miča Mekonela, republikanca iz Kentakija, države duvana koji je jedan od najmoćnijih ljudi u Senatu; Mortona Abramovica iz Fondacije Senčeri i Januša Bugajskog iz Centra za strateške i međunarodne studije. (Sva trojica takođe su i glasni pobornici albanskih zahteva u Vašingtonu.)

Bušova administracija nešto je uzdržanija od prethodne kada je reč o Đukanoviću. Ovo se pokazalo u aprilu kada su četiri člana crnogorske opozicije srdačno primljena u Nacionalnom savetu za bezbednost i Stejt departmentu, uprkos zbrci u pripremama do poslednjeg trenutka.

Ima bizarnih suprotnosti u ovom egzistencijalnom trenutku nekadašnje planinske kraljevine – od uzvišenosti do osumnjičenih zločinaca. Ovo je možda bilo predočeno u suprotstavljenim subjektima dva glavna literarna dela princa–vladike Petra Petrovića Njegoša – „Gorski vijenac” i „Lažni car Šćepan Mali”.

Na primer, neka istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su glasači u Crnoj Gori podeljeni po pitanju nezavisnosti. Ali, 300.000 Crnogoraca koji žive u Srbiji nemaju dozvolu da glasaju na referendumu. To znači da bi mala manjina etničkih Albanaca, Bosanaca i muslimana mogla da preokrene ishod u korist nezavisnosti.

Anketa sprovedena sredinom aprila na temu podgoričke vlade pokazala je da će 55,9 procenata ispitanika u Crnoj Gori na referendumu glasati za nezavisnost. Ovo podseća na beogradski vic smišljen na ovu temu:
U jednoj kafani Srbina pitaju da li bi radije nezavisnu Crnu Goru ili ujedinjenu državu koju čine Srbija i Crna Gora. On odgovara: „Ja bih još jedno pivo.”

Ova dva ispitivanja mogla bi da budu metafora referenduma: ispitivanje javnog mnjenja koje se gotovo svakodnevno ritualno sprovodi u samozvanim demokratijama gotovo kao zamena za stvarne izbore u odnosu na vic o izborima.

Tim povodom, razmislimo o tome kako bi se Milo Đukanović nosio sa crnogorskim ostacima srpske kulture u slučaju da pobedi na referendumu. Mogao bi zemlju da nazove Đukanistan.

Autor je dugogodišnji dopisnik „Njujork tajmsa” iz Beograda

 

[al bundy]

Kako neki ljudi ne mogu da shvate gde je srpski naod odvela ta prica o ugrozenosti Srba na Kosovu ,Bosni ,Crnoj Gori itd. -dobili smo sve Srbe u jednoj drzavi nikad manjoj.Jos analizira dva udbasa Djilasa koji je ubio rodjenog brata jer nije bio kmunista i Matiju koji je bio udbaski podvodac i saradnik koji je pod starost postao veliki Srbin.