gost 391595
Buduća legenda
- Poruka
- 35.177
Ovih dana se digla velika prašina u (prvenstveno levim liberalnim) medijima oko Joker-a.
Jedni smatraju da je film masovna tragedija u čekanju, drugi u njemu vide breeding ground incelskih ideologija, treći krizu modernog maskuliniteta, a četvrti smatraju da levica mrzi Joker-a jer je Joker levica: nihilista, ogorčen i neostvaren čovek koji krivi sistem za svoj neuspeh.
Joker svakako ima element klasnog sukoba ("eat the rich"), ali to nije glavna ideja, već ukazivanja na posledice koje se dese kada mi kao društvo i zajednica ispustimo i zaboravimo jedni druge.
Ja bih rekla da je film definitivno dodirnuo neku žicu, jer odavno u javnosti nije bilo veće polarizacije oko nekog filma.
Šta mislite, da li se Joker-ova tragedija ogleda u nepreuzimanju odgovornosti za lične nedostatke, ili širem drušvenom kontekstu?
(ne zaboravimo da, iako je reč o imaginarnom gradu Gotam, reč je i o '80-im godinama prošlog veka, u Americi poznatim po reganovskoj politici deregulacije, i jednom novom društvenom moralu koji je ponovo odgovornost prebacivao na individuu).
I ako idemo još dublje, do psihologije, čuči li u svakom od nas, pod odgovarajućim uslovima, po jedan Joker, i da li ga se možda zbog toga mediji plaše, jer u njemu naslućuju istinu hobsovskog prirodnog stanja?
Jedni smatraju da je film masovna tragedija u čekanju, drugi u njemu vide breeding ground incelskih ideologija, treći krizu modernog maskuliniteta, a četvrti smatraju da levica mrzi Joker-a jer je Joker levica: nihilista, ogorčen i neostvaren čovek koji krivi sistem za svoj neuspeh.
Joker svakako ima element klasnog sukoba ("eat the rich"), ali to nije glavna ideja, već ukazivanja na posledice koje se dese kada mi kao društvo i zajednica ispustimo i zaboravimo jedni druge.
Ja bih rekla da je film definitivno dodirnuo neku žicu, jer odavno u javnosti nije bilo veće polarizacije oko nekog filma.
Šta mislite, da li se Joker-ova tragedija ogleda u nepreuzimanju odgovornosti za lične nedostatke, ili širem drušvenom kontekstu?
(ne zaboravimo da, iako je reč o imaginarnom gradu Gotam, reč je i o '80-im godinama prošlog veka, u Americi poznatim po reganovskoj politici deregulacije, i jednom novom društvenom moralu koji je ponovo odgovornost prebacivao na individuu).
I ako idemo još dublje, do psihologije, čuči li u svakom od nas, pod odgovarajućim uslovima, po jedan Joker, i da li ga se možda zbog toga mediji plaše, jer u njemu naslućuju istinu hobsovskog prirodnog stanja?
Dakle, imamo dva izbora, dva nacina za resenje: panican, i upucen...Zato se i kaze da mnoge maske padaju...ipak, nije receno na koji od ova dva nacina se to desava, sto je zapravo kljucno. Maska, kao dekorativan element, krije u sebi obecanje sifrovanog, ali bliskog vremena koje nije stvarno, jer se jos nije desilo...Obecanje je uvek stvar buducnosti, ali to ne mora da znaci da ce ta i takva buducnost doci i ostvariti se. Iz tog razloga, posebno upecatljiva je maska Klovna, jer obecava vecitu srecu, radost, smeh i uzbudjenje. Deca vole klovnove jer nisu opterecena buducnoscu, i misle da je nacrtan osmeh trajno obelezje osobe koja ga nosi i siri kao piktogram u statici vremena. Ali deca rastu, cuvajuci dete u sebi, ili ga zrtvujuci pogresnim odlukama koje ga vode u ponor loseg buduceg izbora...Ovde je prilika da maska Klovna - kao Maska - prvi put dobije negativnu i zlokobnu konotaciju, jer ce poceti da simbolise slepilo hodanja ka Fantazmi Infantilne Srece, bez obzira na posledice po sebe i drugoga...Mnoge bitange i nesrecnici ovoga sveta tako su zavedeni, ukrivo odrasli, vodjeni i noseni ovim falsh, samoudovoljackim, skoro satanistickim idealom, zavrsavajuci na najgroznijim mestima, na najlosije nacine, da im nije jasno gde su i pogresili... Sa druge strane, zahvaljujuci spasonosnoj svesti da je maska istovremeno i ogledalo, u ocima klovna mozemo videti i odraz stvarnog, postojeceg neba pod kojim Zivimo, umesto da stagniramo u egzistencionalnom strahu - Sto Klovn Stivena Kinga kao opsti njegov sublimat zapravo i predstavlja - sumu svih strahova koje moramo ostaviti iza sebe da nas ne koce i ne proganjaju u zivotu. Klovn nas privlaci kao misterija, ali nasa je moc da nas istovremeno ne odbije vec - uputi na ono suprotno od njemu svedenog znacenja "nacrtane radosti" - na Pravu radost, pravi Zivot koji je nas pravi habitat i nasa iskrena i istinska, prava buducnost koju svaki cas otkrivamo kao novu svezu, umesto vec iscrtanu i izrezbarenu u vidu obecanja - na licu Klovna. Tek odbijeni od Klovna, urodnjeni u zivot , saznajemo sta je zivot, sta smo mi, ko smo i sta mozemo biti. I strasno cudoviste iz svemira je porazeno u lepoti zbilje.
). To je pocetak i kraj, lice i nalicje crnog novcica, ili sudbine shvacene na tragican nacin...sa Klovnom kao jedinom vodiljom, jedinim svetlim svetlom u tami. 
Sve ovo opisano sada zvuci kao Mebijusova petlja, ali kao i u tom slucaju, resenje svih problema, uz Klovna kao njegovog amblema, nalazi se u sirem pogledu na na ovaj fenomen... s jedne strane portetisan u njegovom mladom zacetku, s druge u njegovoj prezreloj formi, lisenoj ispravne ljudske nade 
