LastDay
Leptirica
- Poruka
- 5.574
Način mučenja i odnos prema zatvorenicima često su smatrani za merila civilizovanosti jednog društva.
Jer, baš kao i bilo koja druga čoveku svojstvena rabota koja zavisi od tehnologije, i mučenje se razvijalo kroz vekove.
Obično se smatra se da je u srednjem veku, sa izumom brojnih naprava, dovedeno do zaprepašćujućeg nivoa brutalnosti.
https://nationalgeographic.rs/istor...talnijih-srednjevekovnih-mucenja-i-smrti.html
Jedna od metoda mučenja i izvršenja smrtne kazne bilo je kuvanje živog čoveka u kotlu punom vode ili ulja.
Među "najpopularnijim" spravama za mučenje u srednjem veku bio je već vekovima poznat "zavareni bik" – mesingana životinja u prirodnoj veličini, šuplja iznutra.
U nju bi se ubacivao osuđenik na mučenje ili smrt (prethodno bi mu obično odsekli jezik), a onda bi se otvor dobro zatvarao i ispod bika bi se podložila vatra.
Dok se žrtva polako pekla, njeno vrištanje u agoniji, zahvaljujući sistemu cevi postavljenih unutar bika, zvučalo bi kao urlikanje životinje kojoj dim kulja iz usta.
Legenda kaže da je zavarenog bika izmislio Grk Perilus za svog vladara, tiranina Falarisa, i ovako mu opisao spravu:
"Krici će do vas dolaziti kroz cevi kao najnežnije, najpatetičnije i najmelodičnije urlikanje."
"Zavareni bik"
Kuvanje i pečenje ljudi postalo je "popularno" u srednjem veku zbog težnje mučitelja da ne prolivaju krv nevinih ljudi.
Među "čistijim" metodama bilo je lomljenje prstiju šrafovima za palčeve.
Od toga ljudi nisu umirali, ali su doživljavali nepodnošljive bolove: njihov palac mučitelji bi postavljali među metalne šipke, a onda bi ih pritiskali odozgo drvenom letvom.
Na relativno sličnom principu zasniva se i postolje za mučenje: četvrtasti ram koji je na svojim krajevima imao valjke i za njih zavezane kanape.
Žrtvu bi položili na postolje, a ruke i noge bi joj vezali za kanape. Kada bi valjci počeli da se okreću, kanap bi im povlačio i tegljio ekstremitete – sve dok im se ne dislociraju zglobovi ili potpuno iščupaju ruke i noge.
Tegljenje ekstremiteta često se radilo vešanjem za ruke, ali i "četvrtinanjem" pomoću konja, tako što bi se ruke i noge mučenika vezale za četiri konja i razvlačile na četiri strane.
https://nationalgeographic.rs/istor...eca-odakle-vodi-poreklo-ova-smrtna-kazna.html
Bez puštanja krvi mučilo se i "viljuškom za jeretika" – ovaj oštar metalni predmet, nalik viljušci, vezivan je kanapom oko vrata žrtve i nameštan tako da je oštar vrh bode tačno na prelazu između vrata i brade, a suprotna ivica bode u grudi.
Žrtva je mogla tek plitko da diše ili eventualno kaže nekoliko reči.
Preko životinje bi onda stavili metalnu kantu i tako ga zarobili na žrtvinom telu. Potom bi se palila vatra na vrhu kante.
Opisi kažu da bi se uspaničene životinje zatim borile da izađu, a kako im je bilo nemoguće da naprave otvor u metalnoj ili gvozdenoj kanti,
mahnito bi zabadali kandže u telo žrtve.
Jer, baš kao i bilo koja druga čoveku svojstvena rabota koja zavisi od tehnologije, i mučenje se razvijalo kroz vekove.
Obično se smatra se da je u srednjem veku, sa izumom brojnih naprava, dovedeno do zaprepašćujućeg nivoa brutalnosti.
https://nationalgeographic.rs/istor...talnijih-srednjevekovnih-mucenja-i-smrti.html
Jedna od metoda mučenja i izvršenja smrtne kazne bilo je kuvanje živog čoveka u kotlu punom vode ili ulja.
Među "najpopularnijim" spravama za mučenje u srednjem veku bio je već vekovima poznat "zavareni bik" – mesingana životinja u prirodnoj veličini, šuplja iznutra.
U nju bi se ubacivao osuđenik na mučenje ili smrt (prethodno bi mu obično odsekli jezik), a onda bi se otvor dobro zatvarao i ispod bika bi se podložila vatra.
Dok se žrtva polako pekla, njeno vrištanje u agoniji, zahvaljujući sistemu cevi postavljenih unutar bika, zvučalo bi kao urlikanje životinje kojoj dim kulja iz usta.
Legenda kaže da je zavarenog bika izmislio Grk Perilus za svog vladara, tiranina Falarisa, i ovako mu opisao spravu:
"Krici će do vas dolaziti kroz cevi kao najnežnije, najpatetičnije i najmelodičnije urlikanje."
Kuvanje i pečenje ljudi postalo je "popularno" u srednjem veku zbog težnje mučitelja da ne prolivaju krv nevinih ljudi.
Među "čistijim" metodama bilo je lomljenje prstiju šrafovima za palčeve.
Od toga ljudi nisu umirali, ali su doživljavali nepodnošljive bolove: njihov palac mučitelji bi postavljali među metalne šipke, a onda bi ih pritiskali odozgo drvenom letvom.
Na relativno sličnom principu zasniva se i postolje za mučenje: četvrtasti ram koji je na svojim krajevima imao valjke i za njih zavezane kanape.
Žrtvu bi položili na postolje, a ruke i noge bi joj vezali za kanape. Kada bi valjci počeli da se okreću, kanap bi im povlačio i tegljio ekstremitete – sve dok im se ne dislociraju zglobovi ili potpuno iščupaju ruke i noge.
Tegljenje ekstremiteta često se radilo vešanjem za ruke, ali i "četvrtinanjem" pomoću konja, tako što bi se ruke i noge mučenika vezale za četiri konja i razvlačile na četiri strane.
https://nationalgeographic.rs/istor...eca-odakle-vodi-poreklo-ova-smrtna-kazna.html
Bez puštanja krvi mučilo se i "viljuškom za jeretika" – ovaj oštar metalni predmet, nalik viljušci, vezivan je kanapom oko vrata žrtve i nameštan tako da je oštar vrh bode tačno na prelazu između vrata i brade, a suprotna ivica bode u grudi.
Žrtva je mogla tek plitko da diše ili eventualno kaže nekoliko reči.
Mučenje pacovima
Tokom ovog oblika mučenja, osoba bi ležala na leđima vezana za sto, a zatim bi joj pacova stavili na grudi.Preko životinje bi onda stavili metalnu kantu i tako ga zarobili na žrtvinom telu. Potom bi se palila vatra na vrhu kante.
Opisi kažu da bi se uspaničene životinje zatim borile da izađu, a kako im je bilo nemoguće da naprave otvor u metalnoj ili gvozdenoj kanti,
mahnito bi zabadali kandže u telo žrtve.
