Jeziva sličnost naših života...

  • Začetnik teme Začetnik teme Lexa
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
tija:
znam ja , imacu dvoje dece, pristojnog coveka uz sebe, i sve u svemu o.k. zivot. I neka mi zivot bude i "stereotipan" , kako ga neki nazvase, ali znam jedno, ja sam toliko buran zivot imala u prethodnih deset godina, ispunila skoro sve sto sam htela... i sad zelim jedan lep, fin , "dosadan" porodican zivot. :) Hm, dreka dece, to je ono sto bi mene odmaralo.
Kliknite za proširenje...
Iskreno...zrelo...to je to.

Anegdota sa jednog predavanja:
Prof: E sad bi mogli malo i da ne ratujemo za promenu.
Stud: Al bice nam dosadno onda. (sali se on)
Prof: Samo nek je nama dosadno.
 
anakin:
i nije mi jasna jedna stvar....zasto mislite da neko ko zalegne za obrazovanje i karijeru automatski ne zeli porodicu i decu?
Kliknite za proširenje...
Naravno da želi. Ili bar priča da želi, a radi na ostvarenju (stvaranju porodice).
Priče se ponavljaju, životi protiču, sad mi deluje da, JEZIVO, da ponovo prolazim kroz osnovnu školu, kao da se u međuvremenu ništa nije desilo.
Ovaj put bi ti mogla pročitati šta pišem malo pažljivije:
Lexa:
I jednog dana ću se, baš kao i toliki ljudi koje svaki dan gledam, okrenuti i shvatiti da je život prošao i da sad više nema smisla išta raditi...
Kliknite za proširenje...
Dakle, jednog dana. Lepo, baš lepo sam napisala.
I baš na mojoj mladosti gradim - pogled u budućnost, ovu depresivnu temu u kojoj se s vremena na vreme svako pronađe, ali ti momenti, po pravilu, ne traju, pa onda vide ovde odraz sopstvenih duhova, što se, svakako, nikome ne dopada.
A neko je pomenuo ljude od 50 godina koji se još uvek vole. To je divno, i to je moj ideal.
MOŽE LI SE I NA TOME RADITI???
Recimo da ste sami. Recimo da se ništa i ne nazire. Recimo da ste dvogledom posmatrali žrtvu, recimo da ste se venčali sa njom. Recimo da je "žrtva" postala alkos kroz 5 godina.
Ode idila.
 
:lol: jezivo!
naravno da niko ne zeli po prirodi svog bica da zivot provede sam i ne dozivi veliku ljubav-bullsh*it! :? (nevezano za brak ili decu) ali,jezivi primeri veza/brakova iz neposrednog okruzenja,licna iskustva i potroseno vreme i zivci sa sve nagomilanim nerazumevanjem,nejednakim sistemima vrednosti i blah...dovedu te u stanje da pozelis da zivis malo sebicniji zivot i da pocnes da uzimas umesto sto dajes...tj,onako kako je neko,mislim gazdarica,konstatovala:da zivis tako da ti se yebe sta ostali o tome misle! 8)
moje licno misljenje o sopstvenoj situaciji mi signalizira da cu za tih 5-10 godina biti sama...sto je daleko od toga da ne bih pozelela nekog "princa iz bajke",samo sto ne verujem da takav za mene postoji.niti mu se nadam.shodno tome-ne mogu ni da se razocaram.a razocarenja mi pun q! :x
 
Ufff...

A da razmišljate malo pozitivnije? Ovo je kvazi-iskustvo nekog ko još nije ni sam raskrstio sa tim pričama, i ko ne može da vam da uspešne primere kako se sve dobro završilo, ali evo par saveta (ovaj put savetujem):

1. Saslušajte šta vam drugi mogu reći, ali zapamtite da ih ne morate poslušati;

2. Ne očekujte previše od života, ljudi, ljubavi, ali budite spremni da prihvatite sve ono što vas zadesi. I da pružite, naravno;

3. Što se tiče usamljenosti:
Ne mislim, sretan sam
da postoji neko.
Ali sakriven
i da se čuva negde daleko.

4. Niko neće postati drugačijim tako lako. Sve naše i tuđe vrline i mane su oduvek tu, samo ih katkad ne sagledamo na vreme ili ih pogrešno tumačimo;

5. Niti uniformisana običnost niti isforsirana raznolikost nisu rešenja, već mogu samo predstavljati deo puta ka sagledavanju sebe, ili ćorsokak nečijeg života. To je na nama;

6. Ljudi će vam često nametati neko mišljenje ne zato što u njega veruju, već zato što nemaju svoje, a misle da treba da nešto kažu. Ali ako im otvoreno pokažete da vam do tog mišljenja nije stalo, naći će se uvređenim;

7. Dalje dopisujte sami...
 
Kako zamisljamo svoj zivot i zivotni cilj??
Pa sigurno..NIKAD isto....sada sigurno drugacije nego pre 5 god....a jos razlicitije nego pre 10 god....ne moze auto da bude -zivotni cilj- i ako sada olaniram da ga kupim.....to moze da bude samo -prevozno sredstvo- koje ce pomoci u zivotu...
On se vremenom menja...i to je neminovno...kao sto se zivot coveka menja i ima 3-4 faze....kada su totalno drugaciji pogledi na zivot..i kod muskarca i zene...
Ja sam od onih koje stvarno nemaju i nikad nisu imale cilj - udati se....Imala sam nekoliko prilika ...nisam....nije mi to bio cilj...(i nije bio -pravi-)...i bas sam zivela -punim plucima-....radila samo ono sto sam htela....ispunjavala samo sebi zelje i hirove.....zavrsila skolu i studije koje sam htela...vidjala se sa kim sam htela...dok sam htela....sve sto sam htela radila..ne obaziruci se na roditelje..komsiluk...i zaista smatram da sam znala zasto zivim..ni za cime ne zalim...ni zbog cega se ne kajem...O -udaji- i -deci- nisam uopste razmisljala kao o -cilju- vec kao o -posledici-....prave veze i ljubavi....Nije po meni resenje samo -udati se- ...(premda mnoge..cak i klinke..misle bas suprotno)...vec..oformiti sebe..postati -nesto-, postici -nesto-,biti zadovoljan i sobom i svojim zivotom......i zaustaviti se u jednom momentu ....ne zbog silnog kritikovaja roditelja i prijatelja (na temu-kada ces vise da se udas-ozenis)...vec zbog dve stvari..:
1.- naisao je ...pravi.....koji sa tobom zeli -sve-
i koji te nece sputavati u poslu, navikama.....
2.- ne treba ziveti bas ceo zivot sebicno (dovoljno je 30-ak godina)...i pruzati samo sebi razna zadovoljstva....treba se jos nekome -dati- u pravom smislu....pa ce ti biti i uzvraceno...tom coveku..koji te mozda u potpunosti zasluzuje..i toj deci....koja ce dati najveci smisao i svrhu..SVEGA...


Na zalost kao ja ne razmisljaju svi...(neki da i drago mi je sto ih i ovde ima)...mnogo znam parova koji su se uzeli zbog -trudna je- i -vreme mi je-....i ni ne gledaju sa kim....E to mi je strasno...ali je to nase okruzenje...ja tesko sa takvim ljudima mogu da komuniciram ...i da se druzim...ne prijaju mi....ali....to je bio -njihov cilj- ..koji ne opravdavam jer deca na kraju stradaju....Zbog ovih mojih stavova cesto ulazim u konflikt i sa roditeljima i -tim- okruzenjem....ali ..bas me briga..uporna sam i istrajna u tom razmisljanju....
 
DisMisaL:
Ufff...

A da razmišljate malo pozitivnije?
Kliknite za proširenje...


e kad to od tebe dolazi onda je stvarno poslednje vreme.

anakin je jedina normalna ovde, a mogla bi kmalo i da ode sad da svira. nervira me sto je kao glavna riba volela bih da zapravo uopste ne ume da svira

moj zivot se sveo na stan. volela bih da izgledam ko ova selma hajek i da se to desi kad se probudim. probudim se i vise nisam ova ja nego neka bolja
 
snoshaj efendija:
Prihvatam samo da zauvek ne postoji. Nadam se da cu svoj zivot provesti najbolje kako umem, sa zenom koju volim.Da cu gledati kako moje dete odrasta. Kako lici na mene. U njemu vidim produzetak svog bitisanja, ma kakvo ono bilo. U njegovom liku, pokretima, recima, ponekad vidim deo sebe. Sa njim prozivljavam ponovo svoje detinjstvo...
Jedini strah koji imam je da nadzivim moje najdraze. Da gledam kako odlaze oni koje volim a ja ostajem sam i zivim u uspomenama na njih.
Zelim da odem pre njih, ma gde to bilo.Negde gde mozda postoji nesto ili je vecita tama. Nebitno.
Kliknite za proširenje...
o ne :? mali efendija :?
 
vishe ga nikako ne zamishljam.sve sto je trebalo da bude nije bilo.ne verujem u prognoze,zivot je qrva koja ti smesta pajsere.

jeb...nikkog ne volim vise tako da mi je sve jedno dal li ce umreti pre mene ili ne.

zao mi je sto tako osecam.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top