Зар није лепше и тачније рећи „Трпељивост“, него „Толеранциа“. Наша реч „Трпељивост“, има особину да је имуна на злупотребу. Са „Толеранцијом“, није тако. Свако може да је узме за себе и да је користи као камџију и алат за поробљавање.
Зар није дубље, истинитије, тачније и топлије, рећи „Вера“, а не "Религија". "Вера" је наша, „Религија“ је позив на дебату. Вера је златно зрно смисла у блату, а „ Религија“ је систем.
Зар није пуније и јасније рећи „Добробит“, а не „Бенефит“. Ако баш треба да се буде прецизан, онда „Корист“. И топла „Доробит“ и сасвим конкретна „Корист“ су наше, а тај „ Бенефит“ је странац, долутао код нас на страном ветру,з разне подухвате, које зову пројекти. Дoлутао, а ничим није доказао добре намере.
Колико је мени лично лепша и дубља реч Општење, од оне познате Комуникација. А наш је и мање свечани " Разговор". Обичан а људски.
Колико су „Осећања“ општија и душевнија од „ Емоција“. Можда Осећања, не покривају све оно што и „Емоције“, а можда и не треба.
Увек су ме гонила „ Надахнућа“, лепше и поштеније, него „ Инспирације“. Надахнућа долазе од духа, а где духа има, мало шта друго нам је потребно.
Колико је сурово и бездушно оно „Партиципација“ и колико је од „Партиципације“ лепше „ „Суделовање“, или „Учествовање“. Суделовање је деловање у заједници, а учествовање је од речи Чест. Чест је од честица, које су значајне само у заједничком кретању у истом правцу. А ту је и „ Част“. И кад се дели, дели се на равне „ Части“.
Претерано коришћење страних речи, незива се „варваризам“. И за старе Грке, варвари су били сви они који нису говрили Грчки. У томе тада, није било ничег увредљивог нити је било икаквог потцењивања.
Ипак, има страних речи, које смо усвојили јако давно, и које су постале наше у пуном смислу. „Икона“ и „Литургија“. Оне су стране, а наше, и нико нам их више не може одузети. А немају ни замену. Језик је храм који нико разуман не руши. Храмове руше само безумни.
Зар није дубље, истинитије, тачније и топлије, рећи „Вера“, а не "Религија". "Вера" је наша, „Религија“ је позив на дебату. Вера је златно зрно смисла у блату, а „ Религија“ је систем.
Зар није пуније и јасније рећи „Добробит“, а не „Бенефит“. Ако баш треба да се буде прецизан, онда „Корист“. И топла „Доробит“ и сасвим конкретна „Корист“ су наше, а тај „ Бенефит“ је странац, долутао код нас на страном ветру,з разне подухвате, које зову пројекти. Дoлутао, а ничим није доказао добре намере.
Колико је мени лично лепша и дубља реч Општење, од оне познате Комуникација. А наш је и мање свечани " Разговор". Обичан а људски.
Колико су „Осећања“ општија и душевнија од „ Емоција“. Можда Осећања, не покривају све оно што и „Емоције“, а можда и не треба.
Увек су ме гонила „ Надахнућа“, лепше и поштеније, него „ Инспирације“. Надахнућа долазе од духа, а где духа има, мало шта друго нам је потребно.
Колико је сурово и бездушно оно „Партиципација“ и колико је од „Партиципације“ лепше „ „Суделовање“, или „Учествовање“. Суделовање је деловање у заједници, а учествовање је од речи Чест. Чест је од честица, које су значајне само у заједничком кретању у истом правцу. А ту је и „ Част“. И кад се дели, дели се на равне „ Части“.
Претерано коришћење страних речи, незива се „варваризам“. И за старе Грке, варвари су били сви они који нису говрили Грчки. У томе тада, није било ничег увредљивог нити је било икаквог потцењивања.
Ипак, има страних речи, које смо усвојили јако давно, и које су постале наше у пуном смислу. „Икона“ и „Литургија“. Оне су стране, а наше, и нико нам их више не може одузети. А немају ни замену. Језик је храм који нико разуман не руши. Храмове руше само безумни.
Poslednja izmena:
(tj.dal vam se svideo moj stihovni komentar u prethodnom vasem blogu.)
