- Poruka
- 89.439
Male gradske priče, knjiga pirotske novinarke i publiciste Mirjane Igić
Knjiga o Pirotu koga više nema
Počelo je s deda Đokom Kučkadinom: Mirjana Igić
Pirot - Pirotski novinar i publicista Mirjana Igić objavila je ovih dana knjigu Male gradske priče". Izdavači knjige su Sveti Mina" i Rojal akademi iz Beograda, dok su recenzenti dr Ilija Nikolić, književnik Matija Bećković i profesor književnosti iz Pirota Nadežda Ćirić. Reč je o interesantnim pričama o starom Pirotu i Piroćancima koje je Igićeva objavljivala u pirotskom nedeljniku Sloboda od januara 1998. do polovine 2001. godine. U knjizi je 71 priča na više od 200 strana i 400 fotografija junaka, događaja i starog Pirota koje je Igićeva je prikupljala tri godine. Neke su donosili vlasnici, akteri događaja, a za nekima je tragala mesecima.
Zavičajno blago
"Sve je u tim pričama nezaboravno, zavičajno, no prava dragocenost ove izuzetno vredne knjige leži u arhaičnom jeziku kojim je napisana, narodnom jeziku kojim su se vekovima sporazumevali Piroćanci. Velika je zasluga Mirjane Igić što ih je napisala jednim izvorno čistim narodnim jezikom u nestajanju čime je otrgla od zaborava blago našeg nacionalnog obeležja", napisao je dr Ilija Nikolić u svojoj recenziji "Malih gradskih priča".
- Ova knjiga je delo svih vas, a ja sam samo ono što ste vi živeli i doživeli pretočila u reč - kaže Igićeva, ističući da je priče o Piroćancima dugo nosila u sebi, a čula ih ih je od svojih predaka, prvo od babe i dede, potom od roditelja, prijatelja, rođaka i na kraju vrsnih pripovedača koje je ili ona pronašla ili su oni našli nju.
Na promociji njene knjige, profesor književnosti iz Pirota, recenzent Nadežda Ćirić rekla je da sva bujica života ne bi bila ono što jeste da nije napisana jezikom pirotske čaršije, autentičnim govorom koji ima osobeni ton, zvuk i boju.
- Priče Mire Igić napisane su urbanom (gradskom) varijantom ovog govora. Taj govor koji se u Pirotu mogao čuti do šezdesetih godina prošlog veka, potisnut je jezičkim osobinama novih stanovnika posle velikih migracija sa sela u grad. I upravo je najveća vrednost ove knjige u tome što koristeći ovaj već uveliko izgubljen jezik, ostavlja potomstvu ne samo slike života pirotske čaršije prve polovine 20. veka nego i jezičku riznicu koja sadrži sve elemente jezika - rekla je Nadica Ćirić.
Profesor književnosti Momčilo Cvetković kaže da je oduševljen opremom knjige. - Korice nisu mogle biti lepše rešene. Ova knjiga je dragocena i zbog jezika koji se gubi. Druga dragocenost su priče koje je Mira zabeležila. Mi se kao stidimo maternjeg jezika. Prvo bi nastavnici trebalo da nauče pirotski govor, a potom da ga prenesu deci - kaže Cvetković.
Mirjana Igić kaže da su u knjizi autentične priče s kraja 19. i prve polovine 20 veka, a okosnicu čine priče, ljudi i događaju između dva svetska rata.
- Male gradske priče su nastajale godinama, a ideja da se pretoče u knjigu takođe je dugo sazrevala, pa je ta odiseja trajala od 1998. do ove godine. Kod mog supruga je dolazio poslom deda Đoka Kučkadin koji je pre velikog svetskog rata bio poljar. Voleo je da priča. Znao je sve o svakome. Pričao je vrlo zanimljivo. Počela sam da snimam njegova kazivanja. Kasnije su iz tih kazivanja nastale priče. Priče sam gradila od detalja, zadržavajući autentičnost kazivanja i junake, ali sam sebi davala i književnu slobodu u obradi i dodavala nove likove iz starog Pirota. To je bila moja obaveza prema Piroćancima koji su kao na raboš ostavili tragove u ovom gradu. To je bila obaveza i prema mojim precima koji vekovima žive u Pirotu. Pirot je na mene ostavio pečat trajnog vlasništva, a ja imam obavezu da ispunim amanet. I kako je sve prolazno, a samo je reč jača od vremena, bilo je logično da priče pretočim u knjigu - rekla je Mirjana Igić, dodajući da već priprema drugu knjigu malih gradskih priča.
Zoran Panić
Knjiga o Pirotu koga više nema
Počelo je s deda Đokom Kučkadinom: Mirjana Igić
Pirot - Pirotski novinar i publicista Mirjana Igić objavila je ovih dana knjigu Male gradske priče". Izdavači knjige su Sveti Mina" i Rojal akademi iz Beograda, dok su recenzenti dr Ilija Nikolić, književnik Matija Bećković i profesor književnosti iz Pirota Nadežda Ćirić. Reč je o interesantnim pričama o starom Pirotu i Piroćancima koje je Igićeva objavljivala u pirotskom nedeljniku Sloboda od januara 1998. do polovine 2001. godine. U knjizi je 71 priča na više od 200 strana i 400 fotografija junaka, događaja i starog Pirota koje je Igićeva je prikupljala tri godine. Neke su donosili vlasnici, akteri događaja, a za nekima je tragala mesecima.
Zavičajno blago
"Sve je u tim pričama nezaboravno, zavičajno, no prava dragocenost ove izuzetno vredne knjige leži u arhaičnom jeziku kojim je napisana, narodnom jeziku kojim su se vekovima sporazumevali Piroćanci. Velika je zasluga Mirjane Igić što ih je napisala jednim izvorno čistim narodnim jezikom u nestajanju čime je otrgla od zaborava blago našeg nacionalnog obeležja", napisao je dr Ilija Nikolić u svojoj recenziji "Malih gradskih priča".
- Ova knjiga je delo svih vas, a ja sam samo ono što ste vi živeli i doživeli pretočila u reč - kaže Igićeva, ističući da je priče o Piroćancima dugo nosila u sebi, a čula ih ih je od svojih predaka, prvo od babe i dede, potom od roditelja, prijatelja, rođaka i na kraju vrsnih pripovedača koje je ili ona pronašla ili su oni našli nju.
Na promociji njene knjige, profesor književnosti iz Pirota, recenzent Nadežda Ćirić rekla je da sva bujica života ne bi bila ono što jeste da nije napisana jezikom pirotske čaršije, autentičnim govorom koji ima osobeni ton, zvuk i boju.
- Priče Mire Igić napisane su urbanom (gradskom) varijantom ovog govora. Taj govor koji se u Pirotu mogao čuti do šezdesetih godina prošlog veka, potisnut je jezičkim osobinama novih stanovnika posle velikih migracija sa sela u grad. I upravo je najveća vrednost ove knjige u tome što koristeći ovaj već uveliko izgubljen jezik, ostavlja potomstvu ne samo slike života pirotske čaršije prve polovine 20. veka nego i jezičku riznicu koja sadrži sve elemente jezika - rekla je Nadica Ćirić.
Profesor književnosti Momčilo Cvetković kaže da je oduševljen opremom knjige. - Korice nisu mogle biti lepše rešene. Ova knjiga je dragocena i zbog jezika koji se gubi. Druga dragocenost su priče koje je Mira zabeležila. Mi se kao stidimo maternjeg jezika. Prvo bi nastavnici trebalo da nauče pirotski govor, a potom da ga prenesu deci - kaže Cvetković.
Mirjana Igić kaže da su u knjizi autentične priče s kraja 19. i prve polovine 20 veka, a okosnicu čine priče, ljudi i događaju između dva svetska rata.
- Male gradske priče su nastajale godinama, a ideja da se pretoče u knjigu takođe je dugo sazrevala, pa je ta odiseja trajala od 1998. do ove godine. Kod mog supruga je dolazio poslom deda Đoka Kučkadin koji je pre velikog svetskog rata bio poljar. Voleo je da priča. Znao je sve o svakome. Pričao je vrlo zanimljivo. Počela sam da snimam njegova kazivanja. Kasnije su iz tih kazivanja nastale priče. Priče sam gradila od detalja, zadržavajući autentičnost kazivanja i junake, ali sam sebi davala i književnu slobodu u obradi i dodavala nove likove iz starog Pirota. To je bila moja obaveza prema Piroćancima koji su kao na raboš ostavili tragove u ovom gradu. To je bila obaveza i prema mojim precima koji vekovima žive u Pirotu. Pirot je na mene ostavio pečat trajnog vlasništva, a ja imam obavezu da ispunim amanet. I kako je sve prolazno, a samo je reč jača od vremena, bilo je logično da priče pretočim u knjigu - rekla je Mirjana Igić, dodajući da već priprema drugu knjigu malih gradskih priča.
Zoran Panić
Oпреза никада није довољно.
