Jezici

[Young_blood]

Želela bih da naučim još jedan jezik,sem engleskog i nemačkog.Predomišljam se između ruskog,francuskog,italijanksog,španksog....Koji ima najlakšu gramatiku?Koji je jezik'' korišćeniji'' na Balkanu,odnosno u Srbiji???

 

[Poznavalac stvari]

Руски, а има исту граматику(7 падежа, промене именица по врстама. промене и формирање бројева..., мноштво сличних речи, правопис није баш фонетски, али је далеко ближи српском од, нпр, француског итд.).
А, да и продор руског капитала на Балкан и уопште Европу, Русија има највећи апсолутни суфицит од свих држава света.

 

[CVRC MILOJKO]

Samo onaj koji ti se svidja.

 

[peja_s]

Руски, а има исту граматику(7 падежа, промене именица по врстама. промене и формирање бројева..., мноштво сличних речи, правопис није баш фонетски, али је далеко ближи српском од, нпр, француског итд.).
А, да и продор руског капитала на Балкан и уопште Европу, Русија има највећи апсолутни суфицит од свих држава света.

Граматика није иста, нема 7 падежа, те промјене су другачије, многе сличне ријечи имају потпуно другачије значење, а правопис није баш једноставан. Е што се осталог тиче, заиста би вриједило научити руски, код нас су тражени преводиоци.

 

[Елизавета Ладыгина]

Naravno da mozes uciti samo onaj jezik koji se tebi licno svidja, onaj koji ne izaziva averziju.
Ocigledno je da ruski je najblizi srpskome po svojoj strukturi, a gramatika je mnogo laksa od srpske, mozda ces imati problema sa pravopisom, ali ako si "savladala" nemacki nece ti biti bas toliko tesko.
Sto se ostalih tice, meni se cini da ima smisla uciti jezike kojе se govore u sto vise zemljama, dakle italijanski иде шумом (ali je mnogo mnogo leeep)))
A izmedju francuskog i spanskog, ja bih izabrala francuski, jer je on ima puno slicnosti sa engleskim, i za mene je lepsi od spanskog.

 

[peja_s]

Некад се мора учити неки језик и ако ти се не свиђа.

 

[Елизавета Ладыгина]

Некад се мора учити неки језик и ако ти се не свиђа.

i proces se zove silovanje duse, pa i mozga))))

 

[Isus33]

Ja u 31-oj godini poceo uciti francuski iz zadovoljstva a u 35-oj ruski iz potrebe. Ipak sam ruski mnogo bolje naucio jer ga vise slusam i govorim.

 

[Young_blood]

Meni su rekli da je ruski jako,jako tezak.A i verujem im,ima 7 PADEZA.Horor...Da li ima jos neki jezik,sem engleskog,koji nema padeze???

 

[Isus33]

Francuski nema padeze. A to sto ruski ima padeze nije nikakva otezavajuca okolnost jer je gramatika slicna nasoj. Ako znas padeze na srpskom lako ce ti biti i sa ruskim padezima.

 

[Елизавета Ладыгина]

Meni su rekli da je ruski jako,jako tezak.A i verujem im,ima 7 PADEZA.Horor...Da li ima jos neki jezik,sem engleskog,koji nema padeze???

Ja sam Ruskinja i ja ti kazem, ruski NEMA 7 padeza, ima 6, izgubili smo vokativ, tako da imamo samo 6, i nije tesko ih nauciti jer su slicni vasima.
Sto se tice padeza u drugim jezicima, koliko ja znam ima ih i u francuskom i u engleskom, samo sto izgledaju malo drugacijie: reci ne menjaju svoju strukturu, padezi se izrazavaju predlozima i t.d.
P.S. ruski je stvarno tezak)))

 

[Isus33]

Ja sam Ruskinja i ja ti kazem, ruski NEMA 7 padeza, ima 6, izgubili smo vokativ, tako da imamo samo 6, i nije tesko ih nauciti jer su slicni vasima.
Sto se tice padeza u drugim jezicima, koliko ja znam ima ih i u francuskom i u engleskom, samo sto izgledaju malo drugacijie: reci ne menjaju svoju strukturu, padezi se izrazavaju predlozima i t.d.
P.S. ruski je stvarno tezak)))

U francuskom se imenicama dodaju rijeci tipa u, iz, na, od, kroz i na taj nacin recenica mijenja smisao dok sama rijec ostaje ista, dok padezi u nasem smislu nepostoje kao sto ne postoji ni srednji rod. A sto se tice ruskog jezika koga sada ucim cini mi se da gramatika nije teska jer je u mnogome slicna srpskoj. Za mene je veci problem izgovarati glasove kao sto su щ ы i umeksavanja nekih glasova.

 

[Елизавета Ладыгина]

U francuskom se imenicama dodaju rijeci tipa u, iz, na, od, kroz i na taj nacin recenica mijenja smisao dok sama rijec ostaje ista, dok padezi u nasem smislu nepostoje kao sto ne postoji ni srednji rod. A sto se tice ruskog jezika koga sada ucim cini mi se da gramatika nije teska jer je u mnogome slicna srpskoj. Za mene je veci problem izgovarati glasove kao sto su щ ы i umeksavanja nekih glasova.

koliko mi je poznato речи типа "у, из, на, кроз..." се зову предлози
pa da, ruska gramatika je slicna srpskoj, a meni se cini da i mnogo laksa od nje (nemamo aorist, drugi futur; okoncanja perfekta u mnozini su ista za zenski, srednji i muski rod - они пришлИ (они(е,а) су дошлИ, дошлЕ, дошлА - nema veze muskarci, zene, ili vanzemaljci), isto tako sa okoncanjama prideva).
U srpskom takodje postoji zvuk "Ы" (врх, трг, прст, црн, крв и т. д.) треба ти мало свакодневне праксе,
за "Щ" mogu ti reci da je jako tesko ga nauciti strancima, ali sve je moguce, ako imas zelju)))

 

[Isus33]

Ja sam Ruskinja i ja ti kazem, ruski NEMA 7 padeza, ima 6, izgubili smo vokativ, tako da imamo samo 6, i nije tesko ih nauciti jer su slicni vasima.
Sto se tice padeza u drugim jezicima, koliko ja znam ima ih i u francuskom i u engleskom, samo sto izgledaju malo drugacijie: reci ne menjaju svoju strukturu, padezi se izrazavaju predlozima i t.d.
P.S. ruski je stvarno tezak)))

Mozete li mi objasniti to u vezi vokativa. Nepostoji ovakav kakav je u srpskom jeziku ali postoji ono skracivanje imena kada nekoga zovemo. Na primjer kada zovemo neku Natasu kazemo Natas ili Valentinu kazemo Valj. To mi nije bas jasno, nelogicno mi.

 

[Елизавета Ладыгина]

Званично не постоjи никакав вокатив у руском jезику. Од нормалног вокатива остали су само такозване "звательные формы" као на пример: Боже, Господи... које се користе у говорном језику. У песмима из, рецимо, 19 века и раније, можете пронаћи и нешто попут "старче, дево" и слично.
"Наташ" и "Валь" уместо "Наташа" и "Валя" су форми онога што се зове "новозвательный падеж" који се не уклапа у нормалан граматички систем и постоји само у неформалној комуникацији. Напросто не изговарате (ако реч има "а,я" на крају) последњи самогланик кад некога зовете по имену, или просто зовете: Мама -> Mam, Папа - Пап, Ваня - Вань, Таня - Тань, Лена - Лен)
Као што видите то су углавном скраћена имена, не може се рећи, например, "Валери" уместо "Валерия", или "Александр" уместо "Александра", зато што то је бесмислица, али се може рећи "Лер" уместо "Лера" (скраћено име од Валерия), Саш- Саша (независно од пола). Али овако се обраћати, може се само блиским људима, којих добро познајете.

 

[Елизавета Ладыгина]

treba da ne izgivarate "Я" je na kraju samo posle mekih suglasnika, tada na kraju se pojavljuje Ь (Петя - Петь, Сеня - Сень, Оля - Оль, Коля - Коль, Федя - Федь)

 

[Isus33]

Ja jos nemogu razluciti kada nekoga mogu zvati po imenu, kada tim skracenim imenom a kada moram upotrebljavati ime i ocestvo. Zato uglavnom izbjegavam oslovljavanje po imenu.

I jos mi nije jasno cemu sluzi znak ъ kada ne primjetim da se izgovor nesto mijenja stajao taj znak ili ne. Necujem nikakvu zvukovnu promjenu.

 

[Елизавета Ладыгина]

Po imenu i ocestvu, morate zvati nekoga koga ne poznajete dobro, koji je stariji od vas, kojega po prvi put sreli u zivotu.
Morate se tako obracati prema kolegama na poslu, pri tome morate ovoj osobi govoriti Vi. Na primer, recimo, ja imam 20 godina, radim sa ljudima koji su stariji od mene, koji su negde u 40-oj, 50-oj i vise, (pa cak i 30-oj) oni mogu mi govoriti "Liza" (nije mi neprijatno, mogu to da dozvolim, ali zavisi od osobe ), a ja mogu se obracati njima samo sa Vi, i samo po imenu i ocestvu. To znaci da ja pokazujem svoje postovanje prema njima. Ukratko, ime i ocestvo, upotrebljavaju se kad vi niste sa odredjenom osobom u bliskim odnosima ali vam je poznato njegovo I i O).

 

[Isus33]

Znaci oslovljavanje po imenu i ocestvu se koristi u prilikama gdje se kod nas koristi persiranje. To je jasno. Prije nego sam dosao u Rusiju mislio sam da je ovdje atmosfera kao u romanima Dostojevskog, da svako svakoga (pa i clanovi uze familije medju sobom) oslovljava po imenu i ocestvu i persira, da svi piju caj iz samovara, da malo-malo pa imaju "nastupe" i tako dalje. U sustini sve je normalnije i spokojnije u medjuljudskim odnosima. Znavi da se nesto promijenilo u zadnjih 150 ljeta i to na bolje.

 

[Nodi-wolf]

Resila ja da ucim svedski-onako sama...
Zakucala sam kod izgovora samoglasnika,
(znaci kod prve prakticne lekcije)...
Da li neko zna gde bih na internetu mogla da cujem njihov izgovor samoglasnika,
bilo bi mi tako lakse, nego ovako "namesti jezik malo blize nepcima a dalje od usana, povuci uglove usana unazad i reci dugo eeee i sl. gluposti"..?

 

[Елизавета Ладыгина]

Ja jos nemogu razluciti kada nekoga mogu zvati po imenu, kada tim skracenim imenom a kada moram upotrebljavati ime i ocestvo. Zato uglavnom izbjegavam oslovljavanje po imenu.

I jos mi nije jasno cemu sluzi znak ъ kada ne primjetim da se izgovor nesto mijenja stajao taj znak ili ne. Necujem nikakvu zvukovnu promjenu.

Skraceno ime (bez a i ja na kraju) mozete uopste ne upotrebljavati. Primetila sam da cesce koristim obicno skraceno ime (Петя, Вася, Маша а не Петь, Вась, Маш). Mozete da zovete svojih prijatelja i dobrih poznanika jednostavo ovim obicnim skracenim. Nema tu nikakve greske, jer ovaj novozvateljij padez nije gramaticko pravilo, vec govorna uporaba.

 

[Елизавета Ладыгина]

Ja jos nemogu razluciti kada nekoga mogu zvati po imenu, kada tim skracenim imenom a kada moram upotrebljavati ime i ocestvo. Zato uglavnom izbjegavam oslovljavanje po imenu.

I jos mi nije jasno cemu sluzi znak ъ kada ne primjetim da se izgovor nesto mijenja stajao taj znak ili ne. Necujem nikakvu zvukovnu promjenu.

Mislim da znaci i zvuci u ruskome jeziku uopste nisu povezani Nije to srpski gde je sve elementarno. Nisam bas dobro razumela sto vi imate u vidu. Da li ste mislili na сЪезд, вЪезд, подЪезд, обЪявление? Ako jeste, onda to je ono sto se zove разделительный знак koji odvoja suglasnik od samoglasnika (kao u srpskom J) Na primer kad bi se pisalo сезд onda bi se citalo "sezd", a s ovim Ъ cita se "sjezd".

 

[Елизавета Ладыгина]

Resila ja da ucim svedski-onako sama...
Zakucala sam kod izgovora samoglasnika,
(znaci kod prve prakticne lekcije)...
Da li neko zna gde bih na internetu mogla da cujem njihov izgovor samoglasnika,
bilo bi mi tako lakse, nego ovako "namesti jezik malo blize nepcima a dalje od usana, povuci uglove usana unazad i reci dugo eeee i sl. gluposti"..?

Mozda tu http://www.goethe-verlag.com/book2/index.htm
ili tu http://www.multikulti.ru/Swedish/info/Swedish_info_329.html

 

[Isus33]

Mislim da znaci i zvuci u ruskome jeziku uopste nisu povezani Nije to srpski gde je sve elementarno. Nisam bas dobro razumela sto vi imate u vidu. Da li ste mislili na сЪезд, вЪезд, подЪезд, обЪявление? Ako jeste, onda to je ono sto se zove разделительный знак koji odvoja suglasnik od samoglasnika (kao u srpskom J) Na primer kad bi se pisalo сезд onda bi se citalo "sezd", a s ovim Ъ cita se "sjezd".

Da, mislio sam na te rijeci u kojima se upotrebljava taj tvrdi znak. Medjutim i dalje mi nije jasna njegova stvarna funkcija jer koliko znam u ruskom jeziku se svako "e" cita kao "je" pa stajao taj tvrdi znak ispred njega ili ne, dok se samo rusko "Э" citao kao nase "e" samo malo otvorenije. Zar nije tako?

 

[Елизавета Ладыгина]

Da, mislio sam na te rijeci u kojima se upotrebljava taj tvrdi znak. Medjutim i dalje mi nije jasna njegova stvarna funkcija jer koliko znam u ruskom jeziku se svako "e" cita kao "je" pa stajao taj tvrdi znak ispred njega ili ne, dok se samo rusko "Э" citao kao nase "e" samo malo otvorenije. Zar nije tako?

Не, није баш тако, српско JE није руско Е. Руско слово Е има неколико звуковних значења:
1)на почетку речи - Й + Е (JE)
2)после сугласника (осим Ж Ш и Ц и понеких речи страног порекла: тест, секс, жест, темп и т.д. ту се чита као Э) оно указује на његово умекшање, али, например, реч МЕСТО се не чита као MJESTO, звук је мало другачији као да М се спаја са Е, а у речи МЈЕСТО, М се одваја од Е помоћу Ј.
3) После Ж Ш и Ц, кад је Е акцентовано оно се чита као Э.