Jesu li psi i mačke inteligentne životinje i ko tu prednjači

[Moje ime je Đurđija.]

Često se ljubitelji pasa i mačaka raspravljaju između sebe koje su od ovih životinja inteligentnije, pa stoga nije loše da najpre razlučimo šta je to uopšte inteligencija, a šta ona nije.

• Reč “inteligencija” vodi poreklo od latinske reči “inteligere”, što u prevodu znači shvatiti, razumeti.
• Pod pojmom inteligencije smatra se skup različitih, pojedinačnih, nezavisnih intelektualnih sposobnosti.
• Teoretičari se slažu da inteligencija predstavlja potencijal, ali ne i potpuno razvijenu sposobnost.
• Mnogi teoretičari smatraju da inteligencija predstavlja kombinaciju urođenih karakteristika nervnog sistema i razvojne inteligencije, koje se oblikuju iskustvom i učenjem.
• Inteligencija predstavlja mentalnu osobinu koju čini nekoliko različitih sposobnosti: učenje iz iskustva, prilagođavanje novim situacijama i njihovo razumevanje, kao i sposobnost da se u novim okolnostima primene prethodno stečena znanja, te da snalaženje u njima bude brzo i učinkovito.
• Inteligencija podrazumeva i sposobnost razumevanja i korišćenja apstraktnih pojmova i ideja, odnosno apstraktno mišljenje, te mogućnost brzog i lakog učenja i savladavanja zadatih problema.

Po definiciji “Rečnika srpskog jezika” Matice Srpske: inteligencija je “sposobnost brzog shvatanja i razumevanja, umna obdarenost, bistrina, razum”.

Inteligencija je sposobnost snalaženja u novim okolnostima u kojima ne pomaže stereotipno nagonsko ponašanje.

Inteligencija angažuje drugačije delove mozga i procese u telu, u odnosu na nagone.. i zato je inteligenciju od nagona potrebno razlikovati. Nagone ima svako živo biće, a inteligenciju nema. Potrebna je određena razvijenost mozga za nju. Međutim, kada je reč o psima i mačkama - nesumnjivo je da obe te vrste imaju i inteligenciju.

Ostaje još da se vidi koja je od njih inteligentnija.. tj. ima veću sposobnost razumevanja, učenja i snalaženja u novim situacijama.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Pas, kao što znamo, može biti obučen za obavljanje različitih zadataka, kao što su čuvanje, lov, pronalaženje tragova, sakrivenih ili zatrpannih ljudi, narkotika, eksploziva, terapijski rad, vođenje slepih ljudi, lečenje autistične dece i mnoge druge zadatke. Za razliku od njih, mačke te složene zadatke ne uspevaju da nauče, ili makar ne u meri u kojoj to uspevaju psi, pa se odgovor već tu sam naslućuje.

Mačke su solitarne životinje, ne žive u grupama, i love same. Gipkije su građe, brže su i tiše od pasa. Takođe, plen koji one love je obično mnogo sitniji od njih. Sve to ih čini boljim i uspešnijim lovcima od pasa (imaju veći procenat uspešnih ulova u odnosu na pokušaje). Psi imaju drugačiju konstituciju tela i nokte koji nisu kontraktilini (ne mogu da se uvuku), te nisu ni gipki ni tihi kao mačke, pa su samim tim i lošiji lovci. Stoga, oni često love plen koji krupniji od njih i sve to zajedno ih je tokom evolucije osposobilo da žive i love u grupama (čoporima). Ali i od ovog pravila postoje izuzeci; postoje vrste pasa koji žive i love sami (npr. lisice).. i postoje vrste mačaka koje žive i love u gurpama (npr. lavovi). No, sve ovo spada u biološke, fizičke i nagonske karakteristike životinje, životinje su tome učene od strane roditelja i dešava im se u njima poznatim sredinama. Izvoditi komprativne zaključke o inteligenciji jednih spram drugih u takvim uslovima nije ispravno.

Da bi izmerili nečiju inteligenciju komparativno, potrebno je da životinje stavimo u iste i za njih nove/neobične uslove.. i da im damo zadatke sa kojima se ranije nisu susreli i nisu bili obučavani za njih od strane svojih roditelja i srodnika. Naučnici su upravo takve studije i radili.. i u većini njih psi su pokazali bolje rezultate nego mačke.

Pre nego što navedem primere tih komparativnih studija između pasa i mačaka, evo jedne studije koja se bavila testiranjem inteligencije i kognitivnih sposbnosti samo mačaka:

Naučna studija "Exploring the cognitive ability of pet cats" (koga više zanima: objavljena je u naučnom časopisu "Scientific Reports" u februaru 2020., autori studije su Kristyn R. Vitale Shreve, Lindsay Mehrkam, Monique A.R. Udell).
U ovoj studiji su istraživani različiti aspekti kognitivnih sposobnosti domaćih mačaka. Cilj je bio istražiti njihovu sposobnost da reše probleme koji su zahtevali prilagođavanje i fleksibilnost. Rezultati su pokazali da su mačke bile sposobne da reše ove probleme i da su bile u stanju da prilagode svoje ponašanje kako bi dobile nagradu. Studija ukazuje na to da mačke imaju sposobnost učenja i mogu biti trenirane na sličan način kao i psi.

Ovu studiju navodim samo kao primer za ono što smo pričali u temi o problematičnom ponašanju mačaka i njihovoj sposobnosti i motivaciji da se prilagode čoveku (mnogi ljudi tvrde kako je za mačke to nemoguće, što naravno nije istina.. sve što je potrebno je, ispravno životinji pristupiti).

A u nastavku, evo i nekih interesatnih naučnih studija koje su se bavile komparativnim istraživanjem inteligencije kod mačaka i pasa:

 

[Moje ime je Đurđija.]

Studija "A comparative approach to dogs and cats reveals significant differences in their spatial navigation abilities"
(Objavljena je u naučnom časopisu "Scientific Reports" u martu 2017. Autori studije su: Sarah-Elizabeth Byosiere, Emily E. Bray, Monique A.R. Udell.)

U ovoj studiji, istraživači su koristili testove u kojima su psi i mačke imali zadatak da pronalaze hranu u lavirintu. Istraživači su pratili vreme koje su psi i mačke proveli pronalazeći hranu, kao i strategije koje su koristili u pronalaženju hrane. Rezultati su pokazali da su psi bili brži u pronalaženju hrane od mačaka i da su koristili više različitih strategija u pronalaženju hrane od njih.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Studija "Cats (Felis catus) Showed Lower Memory Performance in a Spatial Delayed Non-Matching-to-Sample Task Than Dogs (Canis familiaris)"
(Objavljena je u naučnom časopisu "Animal Cognition" u septembru 2017. godine. Autori studije su Saho Takagi, Kazuo Fujita i Toshikazu Hasegawa.)

U ovoj studiji, istraživači su koristili test koji se zove "odloženo (ne)uparivanje uzoraka" kako bi uporedili sposobnosti mačaka i pasa da upamte pozicije i međusobno upoređuju različite objekte u prostoru. Rezultati studije ukazuju na to da psi imaju bolje kognitivne sposobnosti u rešavanju zadataka prostorne memorije u poređenju s mačkama. Mačke su pokazale niži nivo memorije i kraće vreme zadržavanja informacija o poziciji objekata u prostoru. Ovi nalazi sugerišu da su psi razvili naprednije kognitivne sposobnosti u prostornoj memoriji u poređenju s mačkama.

 

[Mr.Atom]

Često se ljubitelji pasa i mačaka raspravljaju između sebe koje su od ovih životinja inteligentnije, pa stoga nije loše da najpre razlučimo šta je to uopšte inteligencija, a šta ona nije.

• Reč “inteligencija” vodi poreklo od latinske reči “inteligere”, što u prevodu znači shvatiti, razumeti.
• Pod pojmom inteligencije smatra se skup različitih, pojedinačnih, nezavisnih intelektualnih sposobnosti.
• Teoretičari se slažu da inteligencija predstavlja potencijal, ali ne i potpuno razvijenu sposobnost.
• Mnogi teoretičari smatraju da inteligencija predstavlja kombinaciju urođenih karakteristika nervnog sistema i razvojne inteligencije, koje se oblikuju iskustvom i učenjem.
• Inteligencija predstavlja mentalnu osobinu koju čini nekoliko različitih sposobnosti: učenje iz iskustva, prilagođavanje novim situacijama i njihovo razumevanje, kao i sposobnost da se u novim okolnostima primene prethodno stečena znanja, te da snalaženje u njima bude brzo i učinkovito.
• Inteligencija podrazumeva i sposobnost razumevanja i korišćenja apstraktnih pojmova i ideja, odnosno apstraktno mišljenje, te mogućnost brzog i lakog učenja i savladavanja zadatih problema.

Po definiciji “Rečnika srpskog jezika” Matice Srpske: inteligencija je “sposobnost brzog shvatanja i razumevanja, umna obdarenost, bistrina, razum”.

Inteligencija je sposobnost snalaženja u novim okolnostima u kojima ne pomaže stereotipno nagonsko ponašanje.

Inteligencija angažuje drugačije delove mozga i procese u telu, u odnosu na nagone.. i zato je inteligenciju od nagona potrebno razlikovati. Nagone ima svako živo biće, a inteligenciju nema. Potrebna je određena razvijenost mozga za nju. Međutim, kada je reč o psima i mačkama - nesumnjivo je da obe te vrste imaju i inteligenciju.

Ostaje još da se vidi koja je od njih inteligentnija.. tj. ima veću sposobnost razumevanja, učenja i snalaženja u novim situacijama.

Kao i ljudi. Neke jesu neke nisu.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Studija "Dogs (Canis familiaris) and cats (Felis catus) human-directed gazing behavior in the unsolvable task paradigm".
(Objavljena je u naučnom časopisu "Journal of Comparative Psychology" u oktobru 2016. godine. Autori studije su Péter Pongrácz, Ádám Miklósi, Ferenc Kubinyi i József Topál.)

Cilj ove studije bio je proceniti sposobnost pasa i mačaka da procene ljude na osnovu njihovih akcija. Istraživači su koristili test u kojem su životinje morale da odaberu između dva suda, jednog koji je sadržavao hranu i drugog koji je bio prazan, dok su ljudi stajali u pozadini i gledali ih.

Rezultati su pokazali da su psi bili bolji u proceni ljudi na osnovu njihovih akcija nego mačke. Psi su pokazali veću sklonost da gledaju u ljude i koriste njihovu gestikulaciju kao signal za rešavanje problema, dok su mačke bile manje sklone da gledaju u ljude i da koriste njihovu gestikulaciju. Ovi nalazi ukazuju na to da psi imaju razvijeniju sposobnost procene ljudi na temelju njihovih akcija u poređenju s mačkama.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Kao i ljudi. Neke jesu neke nisu.

Tačno tako, Mr.Atom..

Priložiću na kraju i nekoliko lepih i zanimljivih videa.. (meni su se bar svideli, nadam se da će i vama).. gde se vidi baš to, kako su jedinke u okviru jedne vrste međusobno različite..

 

[Lule]

Psi su inteligentniji definitivno, ali mace su lujke totalne.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Studija "Differences in human-directed gazing behaviour between dogs and cats in an unsolvable task".
(Objavljena je u naučnom časopisu "Animal Behaviour" u augustu 2015. Autori studije su Márta Gácsi, Péter Pongrácz, Ádám Miklósi, Tamás Faragó i Dóra Virányi.)

Ova studija se bavila poređenjem sposobnosti pasa i mačaka da traže pomoć od ljudi kada ne mogu sami da reše problem. Autori su koristili test u kojem su životinje morale da otvore kutiju da bi došle do hrane. Rezultati su pokazali da su psi bili uspešniji u traženju pomoći od ljudi nego mačke.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Studija "Dogs (Canis familiaris) comprehend human communicative cues but fail to communicate with humans in a cooperative task"
(Objavljena je u naučnom časopisu "Behavioural Processes" u aprilu 2015. godine. Autori ove studije su Gabriella Lakatos, Borbála Turcsán, Ádám Miklósi i Márta Gácsi.)

Cilj ove studije bio je uporediti sposobnosti pasa i mačaka u saradnji s ljudima u rešavanju problema. Istraživači su koristili test u kojem su životinje morale povući uže zajedno s ljudima kako bi došle do hrane.

Rezultati su pokazali da su psi bili uspešniji od mačaka u saradnji s ljudima u ovom zadatku. Međutim, uprkos tome što su psi pokazali sposobnost razumevanja ljudskih komunikacijskih znakova, nisu bili skloni podjednako komunicirati s ljudima u rešavanju zadatka. Ovi rezultati sugerišu da su psi više nego mačke orijentisani ka saradnji sa ljudima, ali da mogu biti selektivni u tome sa kojim će ljudima sarađivati.

(Neće ni pas jednako ići sa svakim čovekom.. uvek je kvelitet energije i komunikacije između životinje i čoveka ključ..)

 

[Moje ime je Đurđija.]

Studija "Cats (Felis silvestris catus) Show No Avoidance of Unpleasant Music: A Test of Cognitive Dissonance".
(Objavljena u naučnom časopisu "Applied Animal Behaviour Science" 2015. godine. Autori ove studije su Laurel J. Braitman, Kristyn R. Vitale i Charles T. Snowdon.)

Ova studija se bavi istraživanjem reakcija mačaka i pasa na neugodnu muziku. Rezultati su pokazali da mačke nisu izbegavale neugodne muzike kao što su to činili psi. Ova studija je značajna jer ukazuje na razlike u senzornim/čulnim procesima i reakcijama između mačaka i pasa, što može biti korisno za razumevanje njihovog ponašanja i njihove dobrobiti.

(Eto, i tu se razbija još jedan mit.. iako je uvreženo shvatanje da su psi tolerantnije životinje nego mačke, ovo je očiti primer da to nisu uvek i pod svim uslovima.)

 

[Moje ime je Đurđija.]

Studija "Dogs (Canis lupus familiaris) are prosocial even toward unfamiliar humans".
(Objavljena je 2017. godine u naučnom časopisu "Animal Behaviour" (Vol. 126, pp. 181-191). Autori ove studije su Akiko Takaoka, Kazuo Fujita i Tatsushi Onaka sa Instituta za psihologiju na Sveučilištu u Kyotu u Japanu.)

Studija je ispitivala sposobnost pasa da pomažu ljudima s kojima se nikad pre nisu susreli. Rezultati su pokazali da psi imaju tendenciju da pomažu ljudima, čak i u situacijama u kojima im oni nisu poznati i kada nema očigledne nagrade za njihovo ponašanje.

Ovu studiju navodim jer pokazuje da psi kao vrsta imaju tu neku naklonost prema ljudima kao vrsti.. i da iza tog njihovog ponašanja ne stoji nužno nagrada.
(Sličnu naklonost prema nama pokazuju i delfini, što je još čudnije, jer sa njima čak ne delimo ni istu životnu sredinu.. priroda je po nekim pitanjima baš tako neobična i čudesna.. zar ne!? )

Ona nije uključivala mačke.. ali mačke nisu nastrojene pomaganju ljudima, tako da je jasno ko bi tu dao bolji rezultat. One nisu nastrojene pomaganju ni svojoj vrsti.. svojevremeno sam čitala da je rađena studija (čije precizne podatke sada nisam uspela da nađem) u kojoj je istraživana sposobnost pasa i mačaka da pomognu drugim jedinkama iste vrste da dođu do hrane. Bilo je potrebno da pritiskom na pedalu oslobode drugoj životinji prolaz do nje. Rezultati su pokazali da su psi bolji u pomaganju jedinkama svoje vrste nego mačke.. (a što i nije čudno, zbog svojih socijalnih sposobnosti, koje opet zahtevaju razvijenost posebnih delova mozga).

 

[Moje ime je Đurđija.]

Evo i par lepih videa, gde jedan (očito divan!) vlasnik pasa i mačaka osmišljava zabavne izazove za svoje životinje.. i kroz njih prati njihova ponašanja..
Meni se baš dopalo..

Naravno, takva merenja nisu objektivna, jer im on pomaže.. ali se ipak neke stvari lepo mogu videti - ko kako reaguje i ko je čemu prirodno vičniji..

 

[Moje ime je Đurđija.]

 

[Moje ime je Đurđija.]

 

[Moje ime je Đurđija.]

 

[Moje ime je Đurđija.]

 

[Lule]

A lik je ekstra duhovit.

 

[Moje ime je Đurđija.]

A lik je ekstra duhovit.

Jeste.. Svaka mu čast!! I na idejama i na volji da ih sprovodi..
Te životinje sigurno uživaju uz njega..

 

[Samsonight]

Iako sam zaljubljenik u životinje i čitav živi svet oko nas, nekako mi je bilo smešno, a i sam duhovnik je namerno napravio "geg" kad je rekao nešto kao:
"Neko će Jevanđelje čitati i mački... sasvim legitimno, a sad... mačka u sebi sve vreme misli da joj se da malo od te ribe, pa će ona svojim putem..."
Voleti Božija stvorenja je jedno, a drugo je očekivati da su mačka ili pas kadri da nam budu u pravom smislu reči prijatelji.
Neka su pametni, slatki, dragi, neka su naučili trikove da nas bukvalno hakuju, pročitaju, neka rade sve kako volimo, pa neka je i sigurno da su nas zavoleli... ali to nije merljivo sa ljudskom inteligencijom.
Ako se inteligencija prevodi kao vrsta potencijala, naravno da je sve, ali baš sve živo oko nas, uključujući i bilje, ima u izobilju!
Starati se o životinjama je lep i dobar gest, i osećamo se dobro kad su nam ljubimci zdravi, lepi, siti i negovani, ali...
jedno je živeti sa mačkama/psima/pticama i sl;, a drugo živeti sa ljudima.
Čula sam nebrojano puta: "Sa psom/mačkom se razumem bolje nego sa ljudima."
E, to je trenutak kad... ne mogu u tome da više saučestvujem.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Čula sam nebrojano puta: "Sa psom/mačkom se razumem bolje nego sa ljudima."
E, to je trenutak kad... ne mogu u tome da više saučestvujem.

To je zato što postoje i drugi nivoi razumevanja i spoznaja sveta.. koji nisu nužno čulni i intelektualni.. (neki bi ti možda rekli, da su čak i puno moćniji od tih čulno-intelektualnih.. a po kojima smo mnogo srodniji sa svetom i drugim bićima oko nas).. Ali to je za neku drugu temu..

U svakom slučaju, divan ti je taj komentar.. i baš mnogo lepo si ga rekla..

 

[sir patula]

Mačke su inteligentnije. Sebičnije, lukavije, ne znaju za gospodara. Mačke su mnogo sličnije homosapiensu.

Pas je pokorna i ponizna poturica i kao takav ne može da bude 'najbolji prijatelj' homosapiensu.

 

[Samsonight]

To je zato što postoje i drugi nivoi razumevanja i spoznaja sveta.. koji nisu nužno čulni i intelektualni.. (neki bi ti možda rekli, da su čak i puno moćniji od tih čulno-intelektualnih.. a po kojima smo mnogo srodniji sa svetom i drugim bićima oko nas).. Ali to je za neku drugu temu..

U svakom slučaju, divan ti je taj komentar.. i baš mnogo lepo si ga rekla..

Pa, npr., kad obilazim svoje životinje, npr. domaće, progovorim po koju i one reaguju nakon nekog vremena, prosto se naviknemo jedni na druge. Sad, stvar moje mašte je da li su mi odgovorile, ili samo rade šta mogu... ali, meni kao čoveku je jednostavno da mislim na nivou neke kokoške koja me viđa svaki dan i zna šta od mene može da očekuje, ali kokoška teško da može da smisli šta mi je namera kad se sledeći put javim.
Nisam nikad kokošku zaklala, ali, eto prostora za iznenađenje!
Tako i moja mačka, koju sam udomila od veličine šačice, zna da od mene zavisi. Moj Leo ne zna za druge mame, izvore hrane ili staraoce-samo mene kad vidi, zna da ima opciju da jede nešto lepo i opciju zanimanja oko njega.
To je mačka. Moj je problem što toj životinji pripisujem neke ljudske osobine.

 

[sasasta]

kao i ljudi tako su i zivotinje razlicite inteligencije

neke su pametnije od glupih ljudi , tako da mislim da im je iq , ljudskim merenjem, od 20-60

 

[KraNp]

Ја волим затупасте псе. Не волим оне што су као идиот. Шта му год кажеш он уради. Нпр. волим пит булове јер су својеглави. Зна да је јачи од тебе и нема разлога да те слуша. Премда ја псе и мачке волим због псећих и мачијих гегова који ме насмеју а не због интелигенције. Премда је и она пожељна али не нужно.