Jestive gljive u našem okruženju

[Jasna]

Prošle jeseni je u šumi pored moje kuće bilo preko dvadeset
vrsta pečuraka. Svakakvih boja i sitnih i krupnih. Al ja pojma
nemam čemu one služe.
Najsigurnije mi je da na pijaci kupim šampinjone ili bukovače.

Da li vi umete da raspoznajete jestive pečurke od ostalih?
Koliko realno vremena treba da se tako nešto nauči?

 

[Jasna]

Gljiva šumsko pile (Laetiporus sulphureus) jedna je od gljiva koje su jestive,
uglavnom se koriste za jelo dok su mlade i koja se kod nas može često pronaći
i spada u jednu od najpoznatijih gljiva na području Srbije. Šumsko pile je gljiva
koja raste listopadnim vrstama drveća i to najčešće parazitira na vrbi a možemo
je pronaći i na topoli, hrastu, bagremu, bukvi a retko se pojavljuje na četinarima
poputariša., tise ili bora. raste sa proleća i jeseni i u narodu je poznata kao
delikates. Nazivi pod kojima je ova gljiva još poznata su vrbovača, žuti hleb ili
vrbara. Ime je dobila po svojoj svetlo žutoj boji i ukusu nalik na piletinu. Šumsko
pile pretstavlja čestu vrsti i brojnije pšolodonosi tokom proleća nego li sa jeseni.

Ova vrsta gljive može dostići masu i do 20 kg. Gljivu je potrebno pre jela
termički obraditi, pvo je prokuvati a zatim možemo da je pohjemo. U videu
možete videti i kojom brzinom raste gljiva šumsko pile. Iako ukus gljive šumsko
pile većinu ljudi podseća na pileće meso ipak ima i onih kojima je ukus ipak bliži
ukusu krabe ili raka. Osim ljudi i mnoge divlje životinje konzumiraju šumsko pile,
poput jelena ili srne. Kada na nekom drvetu pronađete šumsko pile, nekoliko
godina će te ga pronalaziti na istom drvetu.

 

[Leonie Li]

Ја препоручујем да се за за гљиве отвори посебан поднаслов, па да се ова тема стави тамо.
Гљиве нису биљке, па им није ни место овде.
У последњих пар година сакупљам гљиве и стварно уживам у томе. Имам пуно да учим, јер сам тек почетник, а крешке не смеју да се десе.
Препоручује се да се учи уз некога ко бере, ако ниси 100 посто сигуран не береш и треба да знаш које су отровне. Окачићу у следећим постовима, шта сам брала.

 

[Leonie Li]

Бела млечни а.
Многи је неволе због љутог укуса. Када се одломци комадић, испушта млеко љуткастог укуса. Обично је чисте те листиће да доње стране шешира, пбаре је да би мало мање била љута и онда је прже на уљу са луком и јајима.

Треба имати на уму да је беле боје и бела пупавка која је отровна.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Lactarius_piperatus

 

[Leonie Li]

Вргањ
Одличан за спремање чорби и других јела. Ако га има више исечем на шнитове и сушим, После самеље и користим као зачин - додатак јелима.
https://sh.wikipedia.org/wiki/Vrganj

 

[Leonie Li]

Лисичара
https://sr.wikipedia.org/wiki/Lisičarka

 

[Leonie Li]

Јајчара или благва
https://sr.wikipedia.org/wiki/Јајчара
Врло укусна

 

[Leonie Li]

Ове четири сам научила уз људе који су их брали, а после сам проширила (уз литературу, праћење разних група на фејсу где су сакупљачи гљива ту има људи који у ситне детаље објасне шта треба гледати)на црну трубу, буковачу, гнојиштарку, слинавку (Suillus) које сам припремила.
Знам да препознам и шумско пиле (нашла сам га али нисам га понела) просењак или јежевица и преснац или сирогриз исто нашла али нисам конзумирала.

 

[podbarac]

Pečurke sunčanice u Glamoću .