Da li mislite da ste srećna osoba?
Da li je sreća smisao života? "Rodi me majko srećnog, pa me u djubre baci". Da li smo unaprijed predodredjeni da budemo srećni u životu ili smo svojim pristupom i načinom života naučili i tako spoznali pravu sreću?
Kako da znamo da li smo srećni? Mnogi koji uistinu i jesu, to pitanje sebi ne postavljaju niti im pada na pqmet. Valjda, ako smo zadovoljni životom, ako smo kao osoba ispunjeni nekim unutarnjim mirom, blagostanjem, ako smo bezbrižni i ako smo pronašli ljubav svog života, onda sa punim pravom možemio reći da smo srećna osoba.. ili barem nešto od toga.
Da li vas male stvari čine srećnim ili vas teško šta može učiniti srećnom i zadovoljnom osobom?
Ipak.. budimo srećni što dišemo, što smo zdravi i živi, što imamo hljeb na stolu.. zašto ne bi bili srećni ako smo dobra i poštena osoba?
Da li je sreća životni izbor? Da li sreću možemo naći i pored svih nekih okolnosti koje nas pritiskaju, more..?
Jel ti beše lajkovao/la onoj nesretnici koja mi je rekla "što čitaš ono što ti se ne sviđa" kad sam pitala za pojašnjenje teme? Molim odgovor. Može i na pp. Zaključan je, ali kao mod imaš pristup. Hvala.
Apropo teme. Sreća nije smisao života, ako od sreće praviš svetu kravu i očeuješ da ćeš samo sretan u životu biti, a ako nisi, onda propast sveta.
Ljudi inače prave svetu kravu od sreće, pogotovo na način na koji to holivud predstavlja. Zato su odgojene generacije danas koje oma oće da se bese ako ne ide sve kako žele. To je ne samo van svake pameti, već i zlo i pokareno. I, da, mislim da se radi namerno, da se namerno takve gluposti promovišu. Jer, da nije namerno, onda bi svaki teoretičar zavere imao platformu, ali kako su ukinuli, ne znam, Aleksa Džonsa - a nisu raznorazne Ane Bučević ili još pogubnije individue koje insistiraju na sreći kao jedinom smislu i cilju života?
Normalan (mrzim tu reč, normalan) čovek može očekivati da u životu bude zadovoljan i smiren, na miru sam sa sobom, i ČAK JE I TO većini nedostupno. Ali je barem realno izvodljivo. Večita sreća je neizvodljiva, i ko god je očekuje, da je stalno oseća, u najbojem će slučaju završiti u dubokoj depresiji.
S tim u vezi, sreća kao sreća ne može i nije životni izbor. Prvo zato što bi najpre valjalo odrediti ša se pod "srećom" podrazmeva. Ako se misli na holivudski prikaz, onda se tome ne ne može već NE SME težiti, obzirom da je neizvodljivo i loše ćete završiti.
Ako je definicja "sreće" drukčija, onda možemo razgovarati o kakvoj se definiciji radi i na osnovu nje diskutovati.
