Јесте ли икад...

...били емотивно растројени? Онако момачки, да баш не схватате ни куда ни шта ни како? Да мијењате расположења и одлуке као семафор боје? (претпоставка је да семафор ради, иначе је ово тотално бесмислено поређење)
Ако јесте, јесте ли у тим тренуцима жељели да вас слуша баш једна одређена особа? Јесте ли икад мислили да само та особа може да вам помогне? Јесте ли икад знали да ћете само тој особи вјеровати кад каже да ће све да буде ок, а да она то никад неће рећи него ће увијек да да неки користан савјет?

Јесте? Супер, знате о чему причам.

Е сад. Је ли вам се икад десило да вам је та особа другар на фејсу којег никад нисте упознали, са којим се већ годинама куцкате и који живи ,,стотине километара далеко од мене...ил' простим језиком са оне стране реке..."
 
...biti rastrojen
rastocen ili pogubljen
moguce i nesvoj
poznato je stanje
a,
narocito osobama
koje su emotivne
iskrene i nesebicne...
Tada je dovoljno da neko te nazove i upita
samo,-Kako si ? /...to je najljepse 'mjesto' u Ostrvo od mese S...
Savjeti nikad nikome nijesu pomogli
i ono ..bice to sve O.K...
Dobro je to sve
ali,
najbolje je da sve sazri kao sljiva jesenja u Buretu...
da secer udje gdje mu je i mjesto...
...tako misli faraonn Tumnopoteh I...:bye:
 

Back
Top