eh,evo je opet ta riđa jesen u mojoj glavi...i nekako se sve posloži tako lako kao da se razbistrilo i razdanilo nakon oljune noći..volim jesen, smiruje me i pokreće u meni bujice neobjanšnjivih emocija...misli mi šušte kao lišće pod nogama ,kao baršun nečijeg glasa dok mi pjeva romansu..da, jako volim jesen..sva miriše na dunje i krošnje breza...sva je mozaićna i stvarna, toliko primamljiva...opojna,kao mlado vino iz podruma mog oca...grle me šuštave krošnje i obavija kiša...a ja nekako znam da i ti voliš ovu jesen...
