- Poruka
- 395.010
Jesen počinje danas, 22. septembra u 20.19 časova, saopštilo je Astronomsko društvo "Ruđer Bošković".
Na dan početka jeseni, sunce u Beogradu izlazi u 6.25 časova, a zalazi u 18.35 časova, što znači da će obdanica trajati 12.10 časova, a noć 11.50 časova. U isto vreme će za stanovnike na južnoj Zemljinoj polulopti početi proleće.
Jesenja ravnodnevica stiže na severnu hemisferu u ponedeljak, ali moramo sačekati još nekoliko dana da se izjednače dužine dana i noći.
Trenutak je obeležen jesenjom ravnodnevicom, što je trenutak kada sunce prelazi nebeski ekvator, krećući se ka jugu, a dani postaju kraći od noći. Tačan trenutak kada se ovo dešava je 20.19 po našem vremenu 22. septembra i uzrokovano je kretanjem Zemlje duž njene orbite, postepeno naginjući severnu hemisferu od Sunca.
Naziv ravnodnevica potiče od latinskog aequus, što znači jednako i nox, što znači noć. Otuda se kaže da je ravnodnevica kada su dan i noć iste dužine, što bi bilo tačno da Zemlja nema atmosferu.
Efekat vazduha koji udišemo jeste da savija svetlost sa Sunca, tako da zapravo vidimo našu matičnu zvezdu na horizontu pre nego što je zaista izašla, a zatim ponovo odmah nakon što zađe. Ovo daje nekoliko dodatnih minuta dnevne svetlosti tokom ravnodnevice.
Na dan početka jeseni, sunce u Beogradu izlazi u 6.25 časova, a zalazi u 18.35 časova, što znači da će obdanica trajati 12.10 časova, a noć 11.50 časova. U isto vreme će za stanovnike na južnoj Zemljinoj polulopti početi proleće.
Jesenja ravnodnevica stiže na severnu hemisferu u ponedeljak, ali moramo sačekati još nekoliko dana da se izjednače dužine dana i noći.
Trenutak je obeležen jesenjom ravnodnevicom, što je trenutak kada sunce prelazi nebeski ekvator, krećući se ka jugu, a dani postaju kraći od noći. Tačan trenutak kada se ovo dešava je 20.19 po našem vremenu 22. septembra i uzrokovano je kretanjem Zemlje duž njene orbite, postepeno naginjući severnu hemisferu od Sunca.
Naziv ravnodnevica potiče od latinskog aequus, što znači jednako i nox, što znači noć. Otuda se kaže da je ravnodnevica kada su dan i noć iste dužine, što bi bilo tačno da Zemlja nema atmosferu.
Efekat vazduha koji udišemo jeste da savija svetlost sa Sunca, tako da zapravo vidimo našu matičnu zvezdu na horizontu pre nego što je zaista izašla, a zatim ponovo odmah nakon što zađe. Ovo daje nekoliko dodatnih minuta dnevne svetlosti tokom ravnodnevice.
