- Poruka
- 390.390
Kamenje čije tajne do danas niko nije otkrio
Karahundž je drevno mesto za koje se veruje da je od Stounhendža starije najmanje 3.500, a od egipatskih piramida najmanje 3.000 godina.
Ovaj drevni kompleks zauzima oblast od preko 7 hektara i pruža posetiocima uvid u brojne neobične crteže koje su stvarale drevne civilizacije koje su naseljavale taj region pre nekoliko hiljada godina.
Glavna sličnost je u čudnim kružnim šablonima kamenja, ali u tome da arheolozi nemaju ni najmanju ideju čemu ovo kamenje služi.
Postoje brojne teorije o tome čemu je ovo drevno nalazište bilo namenjeno, a najprihvaćenija je ona po kojoj ono bilo astronomski ili ceremonijalni kompleks. Ipak, istraživači ništa ne mogu da kažu sa sigurnošću usled nedostatka istorijskih zapisa.
Jermenski Stounhendž, koji je stariji i od engleskog, sastoji se iz nekoliko grubo isklesanih kamenova poređanih u dva preklapajuća kruga.
Mnogi od njih u sebi imaju rupe, a istraživači su uočili sličnosti sa megalitskim stenama u drevnom Egiptu.
Ime Karahundž koje potiče od dve jermenske reči: kar (kamen) i hundž (zvuk), što u slobodnom prevodu može da znači "Kamenje koje govori".
To možda ima veze sa činjenicom da ovo kamenje "zviždi" kada duva vetar zbog rupa koje su izbušene pod raznim uglovima.
Najdetaljnije istraživanje ovog lokaliteta sproveli su Paris Heruni i Elma Parsamijan iz Bjurakan opservatorije. Heruni je zaključio da je ovo drevno nalazište "hram sa velikom i razvijenom opservatorijom, ali i univerzitet".
Heruni je predložio brojne zanimljive hipoteze i izjavio da neko kamenje iz Karahundža liči na najveću zvezdu sazvežđa Cignus-Deneb.
Neki su čak uporedili sličnosti između Karahundža i nalazišta Gobekli Tepe u modernoj Turskoj. Naučnik Vahradijan ukazuje na to da Gobekli Tepe i Karahundž prikazuju mapu noćnog neba i sazvežđa Cignus.
Kao da ovi detalji o drevnoj opservatoriji nisu dovoljno misteriozni, ima još detalja koji su prilično zanimljivi. Pored toga što u Karahundžu ima mnoštvo kamenja, na njima se nalaze zanimljivi urezani crteži.
Neka od čovekolikih bića predstavljenih na kamenju imaju izdužene glave i duguljaste oči, a takođe u rukama drže nešto što liči na artefakt sa točkovima.
(Webtribune)
Sad ne znam, nek me neko ispravi, da li su Litvanci ili Jermeni narod koji je najvise u svom jeziku uspeo da sacuva izvorni govor
Pobrkao sam, ali ti prostori cuvaju veoma stara i vrlo interesantna nalazista.