Jer, tad sam bio mali...

[Još jedan iz sela]

Nešto sam razmišljao o odrastanju, prilikama u selu i gradu, šta je bolje, gore, lepše, lakše...
Mislim da odrastanje nije lako.
Gledao sam neke klince kako pikaju loptu u dvorištu moje škole, vidi se ko je prva vijolina i ko je zadnja rupa na svirali, kako se međusobno opohode i kako ih merkaju i doživljavaju curice sa tribina...
Neki ne dobijaju priliku da učestvuju uopšte, stalno su isti na terenu, dok god hoće, a možda je nekima sa tribina ograničen izlazak...
Hladno oko kamere osmotra teren sa zida škole, ali za nju ima mnogo mrtvih uglova...
Kažu da je i droga stigla u našu varošicu na kraju sveta kroz koji šetaju Crnci i Kinezi...
Pominju se neke curice koje se prodaju za 1000 din, mada ne mogu da verujem...
Lokalni moćnici povremeno zamaknu sa nekom curicom iz razorene porodice na mestu suvozača...
U nazovi diskoteci svakog vikenda ima krvavih glava...
Moj ćale je učinio veliku žrtvu kad je otišao iz svog sela, ali je to bilo za dobrobit nas...ovo selo je bar bliže varošici...mada, i to je pitanje, možda bi baš odrastanje u onom selu učinilo da mi odemo dalje, što pre...ipak, sumnjam.
Mene niko nije terao sa igrališta, uvek sam imao neku slobodnu livadu. Jeste da je nagib veliki i da sam više trčao za loptom, ali bar niko nije demonstrirao nadmoć nad mnome. Doduše, problem je bio i nedostatak saigrača.
Jeste da sam pešačio iz škole da bih kupio strip, ali bar mi nije džangrizavi starac psovao majku zato što pikam loptu ispred zgrade u veme popodnevnog odmora.
Gledao sam i neke filmove o odnosima među gradskim klincima i maltretiranju, mene niko nije slao za cigare, ni lupao čvrge, ni polivao vodom...
Jeste da sam glumio alpinistu i drvoseču, istraživača nedovršenih ili urušenih kuća, ali nikad se nisam ozbiljno povredio...
I, tako...
E, ako je vaše dete prosečno, mada naravno da za vas nije, šta mislite gde bi mu bilo lakše i lepše odrastanje - u gradu ili u selu, i ako vam nije teško, dajte obrazloženje.

 

[Vexy]

пу прва

 

[Џорџи]

realno ko nije bar raspuste proveo na selu nije sav svoj

 

[Vexy]

...па шта знам, и град и село имају предности и мане
ал некако се канда навикнеш, кад живиш негде дуже време
у селу је добро јер деца имају већу слободу за играње, то што си и ти лепо навео (то ми се много свиђа)
али већини деце је школа далеко, што није проблем ако има школски или било какав аутобус, већ деци која би морала да пешаче дуго по киши, снегу...
мислим да ја, уствари моја деца имају ту срећу да живимо у насељу, што ја доживљавам нешто као између града и села
што значи да имјау близу игралишта, дакле слободу за играње а и школа је близу, продавнице, киосци и све што нам треба је близу, аутобуска станица за град је такође близу...можда је то идеално решење

 

[Vexy]

realno ko nije bar raspuste proveo na selu nije sav svoj

оћеш да кажеш да није свестан шта је пропустио?

 

[Џорџи]

to je najmanji problem nego sto je vecina blago retardirana umesto u prirodi da odrastaju oni pored racunara gube smisao zivota

 

[Vexy]

to je najmanji problem nego sto je vecina blago retardirana umesto u prirodi da odrastaju oni pored racunara gube smisao zivota

па јесте, да знаш да си у праву
не само штопроводе за компјутером него су деца више унутра него напољу што мислим да никако није добро за децу, нароито предшколског узраста
баш се питам,, шта ли раде деца која живе близу главног пута, уз неку раскрсницу у гарсоњери на 13. спрату?
како ли родитељи испуњавају време детету предшколског узраста које живи у наведеним условима?
мислим да не бих могла да замислим такав живот за моју децу, уставри, могу ал мислим да би им било много тешко, у смислу досадно, тражили би напоље,није неко у стању да их стално води негде, нарочито ако су оба родитеља запослена а бабе и деде далеко

 

[november child]

to je najmanji problem nego sto je vecina blago retardirana umesto u prirodi da odrastaju oni pored racunara gube smisao zivota

..moze se i u selu odrastati pored rachunara..
..deci trebaju svesni i prisutni roditelji, obaveze i perspektiva iliti motivacija..
..deca u selu imaju prva dva..
..deca u gradu imaju najcheshce poslednja dva..
..zato deca iz sela beze u grad chim stasaju,
zato deca iz grada ne znaju da postave prioritete i lako zastrane..

 

[gost 159591]

Tek od pre godinu ili najvise dve volim selo, prirodu i tako to inace sam celi zivot bila neki drugi tip. Selo mi je predstavljalo samo neprijatan miris kuca, ljudi i zivotinja, blato, losu odecu i masnu hranu. U poslednje vreme cesto se uhvatim kako racunam koliko jos godna moram biti ovde dok deca zavrse skolovanje i povratim osiguranje pa da idem na selo. Muz, ja, dvadeset kosnica, moj planinski pas, polje zasadjeno mentom i majcinom dusicom, jutra pored reke, popodnevna kafa na terasi, domaci hleb, sir, med...

Moja deca su kao mali voleli otici kod muzeve ordbine na selo ali cim su krenuli u skolu to interesovanje se izgubilo. Sad pristanu biti tamo jedan dan u godini kad je kao neko porodicno slavlje. Promenice misljenje kad budu u nekim zrelim godinama.

 

[Џорџи]

tesko da ce sedeti pored racunara ako se ima nesto raditi i ako su svi napolju..tek stize internet po selima ali tek ce zaziveti..poenta je da se gradska deca plase zivotinja bukvalno sa 10 god kad se po prvi put sretnu s njima..bas danas 3 klinca mozda jedva punoletnta na adi beze od ose..i to nije zejebancija bas su se zesce usrali..pa je teraju papucama..onda su pecali ribe i nijedan ih nije smeo piputi..nogama su ih vracali u vodu

 

[Alisa u zemlji čuda]

Mogu samo da zahvalim Bogu što je mojoj deci pružio život u kući sa ogromnim dvorištem, a usred grada. Tako da su moja deca napolju 90% vremena koje provedu kod kuće. Doduše, ovog starijeg moram da teram napolje jer ga magično privlače blještave kutije, ali kad ga išutiram onda zaboravi na kutije i zaigra se napolju.
Više volim da odrastaju u gradu jer je tu socijalizacija na nivou i sve im je dostupno - vrtić, škola, fakultet, ogromna ponuda za posao...
Lakše je prilagoditi se selu ako si odrastao u gradu nego obrnuto. Mislim, ako neko uopšte poželi da iz grada ode na selo, ali to su uglavnom ljudi koji su otišli u penziju i imaju svo slobodno vreme ovog sveta. E za to je selo zakon.

 

[Џорџи]

Mogu samo da zahvalim Bogu što je mojoj deci pružio život u kući sa ogromnim dvorištem, a usred grada. Tako da su moja deca napolju 90% vremena koje provedu kod kuće. Doduše, ovog starijeg moram da teram napolje jer ga magično privlače blještave kutije, ali kad ga išutiram onda zaboravi na kutije i zaigra se napolju.
Više volim da odrastaju u gradu jer je tu socijalizacija na nivou i sve im je dostupno - vrtić, škola, fakultet, ogromna ponuda za posao...
Lakše je prilagoditi se selu ako si odrastao u gradu nego obrnuto. Mislim, ako neko uopšte poželi da iz grada ode na selo, ali to su uglavnom ljudi koji su otišli u penziju i imaju svo slobodno vreme ovog sveta. E za to je selo zakon.

nije pricao sam sa starijim ljudima kod avale su prodavali kucu..i njima su potrebni lekovi i nonstop pregledi..i ne mogu vise raditi oko kuce gde ima vise posla..a znas i sama da vecina sa sela dolazi u grad na studije i lako se prilagode..iz grada jos ne zam da je neko otisao na selo

 

[Zadovoljna domacica]

Ja imam da ispričam jednu anegdotu na ovu temu.

Moja drugarica, odrasla na selu, udala se i živi u gradu. Ima jednu ćerku od 10 godina, koja je prvi put ove godine provela ceo letnji raspust kod babe i dede na selu. Jednog vikenda dolazi moja drugarica, i sada njih dve sabiraju utiske od prethodne nedelje. I pita je mala: "Mama, ima li ikakve šanse da mi živimo na selu?" Ona joj kaže: " Paaaa, eto, nađi ovde nekog Sremca, pa se udaj, pa ćeš živeti na selu". A dete kaže: "Ama bre, neću da se udajem, pitam te, ima li šanse da detinjstvo provedem na selu."

 

[Alisa u zemlji čuda]

Ja znam mnoge koji odu na selo kad se penzionišu, a stanove u gradu ostave deci.
Za lekove mogu sesti u auto ili bus kad im zatrebaju, nije isto kad svako jutro treba ustajati i putovati iz sela u grad u školu ili na posao.
A to za odlazak na studije si u pravu, mada mi se više sviđa varijanta da moja deca žive sa svojim roditeljima dok studiraju, a ne po studentskim domovima kad već ne moraju.

 

[Još jedan iz sela]

Ja znam mnoge koji odu na selo kad se penzionišu, a stanove u gradu ostave deci.
Za lekove mogu sesti u auto ili bus kad im zatrebaju, nije isto kad svako jutro treba ustajati i putovati iz sela u grad u školu ili na posao.
A to za odlazak na studije si u pravu, mada mi se više sviđa varijanta da moja deca žive sa svojim roditeljima dok studiraju, a ne po studentskim domovima kad već ne moraju.

Život u Studenskom domu donosi značajna iskustva, lepa iskustva, mada mnogi misle da je to Fuuuuujjjjj

 

[Џорџи]

Ja znam mnoge koji odu na selo kad se penzionišu, a stanove u gradu ostave deci.
Za lekove mogu sesti u auto ili bus kad im zatrebaju, nije isto kad svako jutro treba ustajati i putovati iz sela u grad u školu ili na posao.
A to za odlazak na studije si u pravu, mada mi se više sviđa varijanta da moja deca žive sa svojim roditeljima dok studiraju, a ne po studentskim domovima kad već ne moraju.

slazem se al drugo je to kad odu u vikendice po odlasku u penziju i jos imaju podrsku u gradu dece koja im mogu uvek pritrcati i doneti sta treba..posle 70e je tesko ko voljan i poletan raditi oko kuce..nema bas blizu prodavnice..pa i da je samo po hleb otici

 

[Alisa u zemlji čuda]

Život u Studenskom domu donosi značajna iskustva, lepa iskustva, mada mnogi misle da je to Fuuuuujjjjj

Moguće, ne bih znala, ja sam celog života bila "zaštićeno" dete i do 28-me godine živela sa roditeljima.

slazem se al drugo je to kad odu u vikendice po odlasku u penziju i jos imaju podrsku u gradu dece koja im mogu uvek pritrcati i doneti sta treba..posle 70e je tesko ko voljan i poletan raditi oko kuce..nema bas blizu prodavnice..pa i da je samo po hleb otici

Slažem se i ja, ali to je njihov problem. Ja lično nikad ne bih otišla na selo jer bih se smorila od dosade. Meni treba akcija, interakcija i tako to.
Volim prirodu u svim oblicima, ali ne i da živim u nedođiji.
Verovatno je to samo stvar navike, nemam pojma.

Pretpostavljam da je za decu najbolje da rastu na selu, ali sa druge strane, ja sam gradsko dete i imam samo lepa iskustva iz detinjstva. Tako da ne mogu da napišem ni jedan razlog PROTIV odrastanja u gradu.

 

[Još jedan iz sela]

slazem se al drugo je to kad odu u vikendice po odlasku u penziju i jos imaju podrsku u gradu dece koja im mogu uvek pritrcati i doneti sta treba..posle 70e je tesko ko voljan i poletan raditi oko kuce..nema bas blizu prodavnice..pa i da je samo po hleb otici

Moj dobar prijatelj ima 76 godina i radi kao tridesetogodišnjak, dok mnogi tridesetogodišnjaci sede pred prodavnicama, piju pivo i kukaju na Boga i državu.

 

[Џорџи]

to je old school faca ne prave se odavno takvi

 

[Easy_Ride]

Ja sam odrastao u selu i jos zivim u selu Pamtim lepo detinstvo,nazalost bio sam maltretiran od strane nekih budala kad god su dolazili u mom selu iz inostranstva.Secam se bili su ''Mocni rendzeri'',''Nindza Kornjace'',''Tom i Dzeri'' ne kao danas ova sranja od crtaca...Imao sam svoju malu druzinu,igrao se u blatu...bilo je tesko u smislu finansija ali tad u to vreme sam bio premlad da bi ja razmisljao o tome.Sve u svemu lepo i toplo detinstvo i uvek zaplacem kad cujem deo teksta ''Topolske 18'' ''KAD IMALI SMO SAMO JEDNU CASU I JEDNU SOBU''
Nemalo se ali smo bili sretni .... huh

 

[Vexy]

Ja znam mnoge koji odu na selo kad se penzionišu, a stanove u gradu ostave deci.
Za lekove mogu sesti u auto ili bus kad im zatrebaju, nije isto kad svako jutro treba ustajati i putovati iz sela u grad u školu ili na posao.
A to za odlazak na studije si u pravu, mada mi se više sviđa varijanta da moja deca žive sa svojim roditeljima dok studiraju, a ne po studentskim domovima kad već ne moraju.

студирање у другом граду, било да се станује у дому или у стану са цџимерима је, по мом мишљењу идеална прилика за осамостаљивање
па чак и средњошколци који изнајме собу у граду имају идеалну шансу за то
не кажем да због тога треба дте силити да иде у други град у средњу школу, али не треба ни бежати од тога
нпр ако му се свиђа средња школа у другом граду или факултет
једино што је то финансијски мало теже

 

[Em.]

Život u Studenskom domu donosi značajna iskustva, lepa iskustva, mada mnogi misle da je to Fuuuuujjjjj

Živela sam u studentskim domovima tokom studija,i za mene je to bilo,u svakom smislu,samo pozitivno iskustvo.Istina je da sam imala cimerke kojima ništa ne mogu zameriti,iako smo i dane i noći provodile zajedno.
Da li je bolje studirati od kuće, ili se malo udaljiti od roditelja,najviše zavisi od toga kakva je atmosfera u porodici,i kakav je odnos roditelj-dete.

Ovde sam prvi put čula da ima studenata koji studiraju u istom gradu gde im živi porodica,pa se ipak presele u studentski dom.Neki od njih su izuzetno dobri studenti,i vole timski rad,.a neki jednostavno žele da se udalje od kuće.

 

[Sally_Solomon]

Vecina nas cini mi se kad-tad pozeli da se preseli u selo, da pobegne od grada, guzve, betona, haosa..ali sa druge strane, nisam bas sigurna da bih mogla da zivim na selu.
Previse mi smeta ono - svako svakog poznaje i zabada nos u tudja posla..a sto se dece tice, takodje ima i prednosti i mana.
A da deca sa sela na vise za kompom nego pikaju loptu po ceo dan i igraju trule kobile i slicno je teska predrasuda...tako da to nema veze sa zivotom.
Drugo je bilo ranije. Druga vremena.

Ja biram zivot u gradu, sa povremenim odlascima na vikendicu ili negde na selo kod rodjaka i slicno..

 

[BlackLeather]

pa odakle si ti
iz bogovađe?
premda bezbrižno
detinjstvo, da, nije lako nikome
tj. kad dođeš u neke godine shvatiš
da kako god okreneš neke mane je imao
oni sa sela možda čeznu da se nisu igrali na livadama i sakrivali po senicima nego ne znam gde
ovi iz grada imaju stres tog kaljenja na asfaltu i slično
i nemam pojma šta je bolje
kod nas vlada taj sindrom, mada ne uvek
da deca iz provincije više grcaju
i imaju veću ambiciju da se izdignu
dok se u gradu stavra iluzija da imaš
mogućnosti i neki renome po difoltu
okreni obrni iz svakoga okolnosti mogu da iznedre
najbolje i najgore, tu je važniji drugi uticaj od geografskog