... jer psi su emotivne *****...

[Only Beer]

Uh... Svaki put kada mi neko blizak kaze da voli svog partnera pitam: "A kako to znas?" Bila sam zaljubljena, osecala ogromnu strast, ali bas volela...

Kada se prica o ljubavi prema detetu nemam tu dilemu

Brate, nisi volela jos u ovom zivotu?

 

[Earring]

zaljubljenost se desi, a takodje i ljubav
mislim da je ono sto neko drugi probudi u nama ipak vise na nivou nesvesnog
ne donosimo svesno odluku e ja cu od sad da te volim, kao sto kazemo e od sutra cu manje da provodim vreme na kompu i vise setam
to su emocije koje ne podlezu pravilima koje racio nalaze
kada je emotivni zivot u pitanju, mozemo doneti odluku da li cemo s nekim i biti, ali to ne znaci i da cemo uticati na to da ga zavolimo ili prestanemo da volimo kada pozelimo
ima tu mnogo stvari izmedju dvoje ljudi koje uticu da se ljubav desi
volimo kako ta osoba razmislja, smejemo joj se, raduje nas, volimo nacin na koji prica, volimo osmeh, miris, pogled, drzanje.... sve ono sto jednu osobu cini jedinstvenom i neponovljivom
to je prosto hemija koja se desi i mislim da ne mozemo jasno reci - da ja sam htela da se zaljubim u njega

mada tu ima jos nesto
moguce je da se ljubav i razvije kada nekoga upoznas ili se s njim zblizis
ali to je sve i dalje stvar emocija i da li se sa tom osobom osecamo kao srodna dusa....

 

[sokvisnja]

Mislim da si pogrešno razumela moj post.... naravno da se ljubav desi ili ne desi, i da razum ne odlučuje ko će da nam se dopadne, u koga ćemo da se zaljubimo i koga ćemo, u krajnjoj liniji da volimo.
Na to se moj post nije ni odnosio.

Odnosio se na situaciju kada je ljubav već prisutna i kada postoji, razum i te kako odlučuje, i to u prvoj liniji da svoju ljubav čuva i neguje, pa:

1. neće prevariti, jer je prevara stvar odluke a ne stvar nagona - svima nam se može dići na nekog i svima nam se i diže povremeno, ali neki od nas odlučujemo da to ne sprovedemo u delo jer smo procenili da nam je važnije očuvanje ljubavi, dok neki drugi od nas odlučujemo

2. odlučujemo da ne posmatramo više samo sopstven interes, već da gledamo i zajednički interes - to je ona razlika između pojedinih ljubavi, "mi" koji smo tim, i "ti i ja",a ta razlika nije nešto što nužno proizilazi iz osećaja i jačine ljubavi, već i iz ega, centrizma i ostalih mana.

3. možda najvažnije, odlučujemo da prihvatimo partnera takav kakav je, i to činimo potpuno svesno trudeći se da ga ne oblikujemo spram sopstvenih želja, i odlučujemo da se trudimo oko partnera takvog kakav je i da negujemo to što sa njim imamo, pa i kad nastanu sranja, jer verujemo da je partner vredan našeg truda.

Što se tiče bolda, ne bih se složila. Glava i osećanja mogu i treba da budu u suglasju, i ljubav je pre svega racionalna kategorija jer, iako se ljubavna kapisla desila iracionalnim putem, ti dalje svesno nastavljaš da voliš nesavršeno biće, i to je vrlo racionalna odluka. Jedino ako si mislila na osećanje zaljubljenosti i razum.. u tom slučaju bih se složila i rekla da zaljubljenost kao iracionalna kategorija i ljubav kao iracionalno-racionalna kategorija nemaju mnogo toga zajedničkog... upravo je racio taj koji ih deli i koji daje istinski i trajni karakter ljubavi, za razliku od iluzije zaljubljenosti koja, ma koliko intenzivna bila, i dalje je samo iluzija.

Edit:
razum takođe igra ulogu i u prestanku ljubavi, što se najbolje očituje kod jednostranih ljubavi, jer ljubav nije bezuslovna.
I to je to saglasje razuma i osećanja, kada osećanje vapi, a razum šalje signal da usled izostanka ljubavi sa druge strane sve gubi smisao, i pomaže na taj način osećanju da se ugasi i oslobodi mesto za neku drugu ljubav.

Ne znam....mnogo toga sto si napisala ovde je nesto sto se tice ponasanja i pravljenja izbora koje vodi razum. Jedna stvar je veza, drugo je ljubav. Ti mozes odluciti da ne budes u vezi sa onim koga volis, iz nekih racionalnih razloga. Mozda zato sto ti je pretesko, mozda mislis da ti ta ljubav nece doneti dobro, ili sta god. Ali osecanje ce biti pristuno bez ozbira na tvoju odluku, i trajace sve dok ima svoj neki vek trajanja. Mozda ce potrajati ceo zivot, bez obzira na to kakve druge izbore budes pravio. Isto tako, mozes razumom doneti odluku da ostajes u vezi sa nekim prema kome ne osecas taj intenzitet osecanja, ali imas neke druge stvari. Sigurnost, komoditet, porodicu, novac,sta god.

Ja se ne secam stvarno tog momenta kada je iracionalno preslo u racionalno. Niti da sam ja tu donosila neke odluke. Ako sam bila verna, bila sam jer sam takva po prirodi a i intenzitet mojih osecanja je bio toliki da nisam osecala potrebu da budem sa nekim drugim. Sto se tice interesa, od momenta kad mi je doslo do mozga da sam se opasno navukla na njega, za mene smo mi uvek bili tim. A to prihvatanje, isto ide jako spontano, jer se toliko vezes za nekoga i toliko ti je lepo sa njim, da gutas i stvari i koje ti se ne svidjaju. Ali iskreno, ne toliko zbog odluke, vise zbog slabosti, jer kad volis, ti si ranjiv i slab na tu osobu.

Ovo sve sto si ti navela stoji, ali kao neka kategorija, kako sacuvati vezu ili brak i sta treba raditi. Ali nije usko povezano za osecanjima. Glava i osecanja bi idealno trebalo da budu u saglasju ili barem, sto je vise moguce, ali vrlo cesto nisu. Slazem se da neko svojim postupcima moze da ugasi i unistava ljubav, kao i sto moze da je poveca sa druge strane. Ali ne mislim da je ljubav racionalna kategorija iako ima racionalnog u sebi. Ali vecim delom, kad je prava ljubav, jeste iracionalna odnosno ne moze se objasniti razumom.

 

[ublehas]

Ljubav je samo jedna od mogućih nuspojava zajednički provedenog vremena. Kad se priča o ljubavi kao racionalnoj ili ne imam utisak da se zapravo priča o uslovima koji su doveli do druženja dvije osobe. Da li je do toga doveo splet okolnosti ili svjesna odluka.

 

[Say it right]

tako i ja, volim samo sebe ostali stoj ))

ne volim dovoljno izgleda

- - - - - - - - - -

Ja bih se ovde slozila sa Koto, mislim da nema nikakvih odluka po pitanju ljubavi. Ona se samo desi. Nekada se ljudi razumom brane, ali ih ljubav savlada. Nekada bi razumom voleli da vole osobu koja je pored njih ali ne vole.

Ne funkcionise to po tom principu. Uglavnom i volimo nesavrsene i cesto bi ljudi voleli da ne vole bas tu osobu koju vole, ali vole i ne mogu protiv toga. Nije to da se ti jednog dana probudis i kazes "e ja sam odlucila da te volim"....ne, ti volis pa volis ili ne volis pa ne volis...odluke i razum uticu na to samo sta ces ti uraditi sa svojim osecanjem. Ne mora razum da podrzi svako tvoje osecanje, ali razum ne moze ni da ukljuci a ni da iskljuci osecanje.

Ti mozes razumom da odlucis da ostanes sa nekim ili da prekines vezu, ali da zavolis, to ne mozes nikakvim razumom ni odlukom jer razum ima moc samo da prepozna da osecanje postoji, ali ne moze da prodre u razloge zasto je ono tu. Sve dok su ljubav i osecanja jaka, tu je uvek prisutna iracionalnost. Bas te ta iracionalnost i drzi da volis nekoga ko je nesavrsen. Cim osecanja i intenzitet opadnu, onda "volis" glavom. Pa imas sposobnost da razumnije postupas, da ne srljas, da drzis stvari po kontrolom.

ne volis nekog sto volis samo onda kada ti nije uzvraceno pa si razocaran
a osim toga kako se moze voleti neko npr ko te je povredio ili nije ispunio ocekivanja

 

[Cvetna]

Ne znam....mnogo toga sto si napisala ovde je nesto sto se tice ponasanja i pravljenja izbora koje vodi razum. Jedna stvar je veza, drugo je ljubav. Ti mozes odluciti da ne budes u vezi sa onim koga volis, iz nekih racionalnih razloga. Mozda zato sto ti je pretesko, mozda mislis da ti ta ljubav nece doneti dobro, ili sta god. Ali osecanje ce biti pristuno bez ozbira na tvoju odluku, i trajace sve dok ima svoj neki vek trajanja. Mozda ce potrajati ceo zivot, bez obzira na to kakve druge izbore budes pravio. Isto tako, mozes razumom doneti odluku da ostajes u vezi sa nekim prema kome ne osecas taj intenzitet osecanja, ali imas neke druge stvari. Sigurnost, komoditet, porodicu, novac,sta god.

Ja se ne secam stvarno tog momenta kada je iracionalno preslo u racionalno. Niti da sam ja tu donosila neke odluke. Ako sam bila verna, bila sam jer sam takva po prirodi a i intenzitet mojih osecanja je bio toliki da nisam osecala potrebu da budem sa nekim drugim. Sto se tice interesa, od momenta kad mi je doslo do mozga da sam se opasno navukla na njega, za mene smo mi uvek bili tim. A to prihvatanje, isto ide jako spontano, jer se toliko vezes za nekoga i toliko ti je lepo sa njim, da gutas i stvari i koje ti se ne svidjaju. Ali iskreno, ne toliko zbog odluke, vise zbog slabosti, jer kad volis, ti si ranjiv i slab na tu osobu.

Ovo sve sto si ti navela stoji, ali kao neka kategorija, kako sacuvati vezu ili brak i sta treba raditi. Ali nije usko povezano za osecanjima. Glava i osecanja bi idealno trebalo da budu u saglasju ili barem, sto je vise moguce, ali vrlo cesto nisu. Slazem se da neko svojim postupcima moze da ugasi i unistava ljubav, kao i sto moze da je poveca sa druge strane. Ali ne mislim da je ljubav racionalna kategorija iako ima racionalnog u sebi. Ali vecim delom, kad je prava ljubav, jeste iracionalna odnosno ne moze se objasniti razumom.

Ti vrlo lepo i romantično pišeš o ljubavi, no meni to što si napisala više liči na ljubav i ljubavni odnos na njegovom samom početku, na zanesenost i stapanje dve osobe koje se vole i kojima nije potrebno ništa van njih samih. A ljubav je mnogo više od toga.

No, iako se slažem da ljubav dolazi sama od sebe i da to nemamo skoro pa nikakav uticaj, ljubav nije nešto što je u potpunosti van nas i što nas kovitla ovako ili onako - jer bi u suprotnom trajala vrlo kratko i nestala bi onog momenta kada zanesenost splasne ili kada taj par pusti i običnu svakodnevicu u svoj život ili prosto kada naiđe na prve prepreke od kojih će osećaj stopljenosti biti manji ili čak trenutno nestati. A ljubav je ipak (relativno) trajna kategorija, jer pretpostavlja trajanje i u budućnosti - pod uslovom "da ne izgori u sadašnjosti, od te siline gutanja stvari koje ti se ne sviđaju a koje radiš zbog slabosti"

 

[sokvisnja]

Ti vrlo lepo i romantično pišeš o ljubavi, no meni to što si napisala više liči na ljubav i ljubavni odnos na njegovom samom početku, na zanesenost i stapanje dve osobe koje se vole i kojima nije potrebno ništa van njih samih. A ljubav je mnogo više od toga.

No, iako se slažem da ljubav dolazi sama od sebe i da to nemamo skoro pa nikakav uticaj, ljubav nije nešto što je u potpunosti van nas i što nas kovitla ovako ili onako - jer bi u suprotnom trajala vrlo kratko i nestala bi onog momenta kada zanesenost splasne ili kada taj par pusti i običnu svakodnevicu u svoj život ili prosto kada naiđe na prve prepreke od kojih će osećaj stopljenosti biti manji ili čak trenutno nestati. A ljubav je ipak (relativno) trajna kategorija, jer pretpostavlja trajanje i u budućnosti - pod uslovom "da ne izgori u sadašnjosti, od te siline gutanja stvari koje ti se ne sviđaju a koje radiš zbog slabosti"

Mislim da mi u sustini razmisljamo vrlo slicno, samo pisemo sa dva razlicita gledista. Na kraju, i ljubav i zivot i sve drugo na ovom svetu jeste kombinacija i materijalnog i duhovnog. Ne moze se ziveti samo od duha, potrebna je i materija. Tako je negde i u ljubavi, totalna iracionalnost vodi u destrukciju, ali isto tako i preterana racionalizacija moze odvesti coveka u nesrecu i neispunjenost. Kao i u svemu, treba naci meru, gde se mogu pomiriti osecaji i razum. Jer ne valja ni kad razum ide previse protiv osecanja a ni kad osecanja idu protiv razuma.

Primetila sam od ranije da lepo pises, tako da me ne cudi sto si psiholog

 

[Cvetna]

Primetila sam od ranije da lepo pises, tako da me ne cudi sto si psiholog

Jao, pa baš ti hvala.... istina je da sam ja uglavnom profesorica psihologije , no često sam i profesorica matematike i sociologije, po potrebi.
Čak mislim da sam jednom održala i neko predavanje iz antropologije, nešto vezano za seks