Јел стварно поранио Милорад?
Како да се сложимо кад смо толико различити? Ево, па и песма сама каже... Милорад обилази младе чобанке, а Милан креће у војску, па га прати село и вереница што га моли да јој не прође мимо тарабу (капију) а да се не јави. Па.. онај Мита што је бекрија, па онда Никола што га најурили из манастира (љубио тамо ђевојке, што се не сме), па онда Сејдефа, што воли да спава, па Мујо воркахолик, што бије чекићем и баца варнице, прави буку, и дању и ноћу и празником, па онда она Јелена, убаво врањско циганче, што је многим памет помутила, па Коштана, („баба на Цецу“) другарица у песми и пићу, па Митке жалобитан на младос''.... а онда кад прођу батаљони таки, онда тек долазимо до Милоша јунака, до Лазара Кнеза, до Василија монаха, до побожног Саве. Кући смо и ту смо дошли, где се нешто и може, кад дођемо до Саве. "Сава тихо тече", то је најтежа квалификација коју му народ изрече. „Превише си тих, бато.. појачај, појачај се мало...“ Е, ал' кад Сава почне да тече („па макар и тихо“), ту је и музичарима, сами отпeваше... "задње вече".... јер долази Савино тихо јутро. Е, у то јутро ваља поранити, црни Милораде... то ти се све и десило јер си јурио за чобанском сукњом а не за Савиним Богом.
Како да се сложимо кад смо толико различити? Ево, па и песма сама каже... Милорад обилази младе чобанке, а Милан креће у војску, па га прати село и вереница што га моли да јој не прође мимо тарабу (капију) а да се не јави. Па.. онај Мита што је бекрија, па онда Никола што га најурили из манастира (љубио тамо ђевојке, што се не сме), па онда Сејдефа, што воли да спава, па Мујо воркахолик, што бије чекићем и баца варнице, прави буку, и дању и ноћу и празником, па онда она Јелена, убаво врањско циганче, што је многим памет помутила, па Коштана, („баба на Цецу“) другарица у песми и пићу, па Митке жалобитан на младос''.... а онда кад прођу батаљони таки, онда тек долазимо до Милоша јунака, до Лазара Кнеза, до Василија монаха, до побожног Саве. Кући смо и ту смо дошли, где се нешто и може, кад дођемо до Саве. "Сава тихо тече", то је најтежа квалификација коју му народ изрече. „Превише си тих, бато.. појачај, појачај се мало...“ Е, ал' кад Сава почне да тече („па макар и тихо“), ту је и музичарима, сами отпeваше... "задње вече".... јер долази Савино тихо јутро. Е, у то јутро ваља поранити, црни Милораде... то ти се све и десило јер си јурио за чобанском сукњом а не за Савиним Богом.
Baš je hajvan neki 
