KianyRiws
Ističe se
- Poruka
- 2.747
Deo banaka spreman da građanima smanji kamate na pozajmice po tekućem računu, koje su najveće u Evropi. Sniženje u Poštanskoj štedionici. Jedna velika strana banka obara zaradu sa 34 na 24 odsto.NEKE banke su ipak, spremne da smanje kamate na svoje usluge u dinarima, pre svega na dozvoljeni minus po tekućem računu koji je najskuplji u Evropi sa cenom od 24 do 45 odsto godišnje. Ovaj proizvod bankarima donosi veliku dobit i teško da će je se svi jednim delom odreći, ali su pojedini bankari ipak rešili da svojim klijentima ponude bolje uslove.Tako je posle usmene preporuke guvernera Narodne banke Srbije, jedna velika strana banka koja će ovih dana to i zvanično saopštiti, odlučila da dozvoljeni minus po tekućem računu smanji sa 34 na 24 odsto. Očekuje se da to učine i druge banke.Među njima je i Poštanska štedionica, koja namerava da u narednom periodu smanji kamate, kako na dozvoljeni minus tako i na gotovinske kredite. Kako kažu u ovoj banci, stekli su se uslovi da u ovoj godini kamatne stope na dinare polako krenu nadole.
-- Banke dobro zarađuju na pozajmici po tekućem računu i malo njih je spremno da se odrekne te zarade - kaže bankar iz jedne francuske banke. - Ipak, one koje su zaračunavale veoma visoke kamate treba da ih svedu na razumnu meru, a to je od 24 do 28 odsto godišnje. Građani pozajmicu treba da koriste povremeno, i u određenom iznosu, a ne da opterete celu zaradu ili čak i nekoliko plata.Iako mnogi smatraju da bi NBS trebalo da zahteva od banaka da smanje kamate na svoje usluge koje su, pre svega u dinarima veoma visoke, iz ove institucije ipak poručuju da to nije u njenoj moći.
- Prostor za uticaj NBS na nivo kamatnih stopa je relativno mali - kaže Jorgovanka Tabaković, guverner NBS. - Administrativno propisivanje prihvataljivih nivoa kamatnih stopa za pojedine bankarske proizvode nije nigde prihvaćeno kao standard ili obrazac opšteg ponašanja, čak ni tokom eskalacije međunarodne finansijske krize, upravo zbog toga što se administriranje tim cenama može vratiti kao bumerang preko restrikcije kreditne aktivnosti.
Zbog toga, kako ističe guverner, centralna banka je uvek delovala preporukama ukazujući da i visoke kamate mogu biti razlog apstinencije kreditno sposobnih građana i preduzeća. Odnos referentne kamate centralne banke i aktivnih kamata banaka je relevantan, ali ima često vrlo ograničen uticaj. Često je mnogo značajnije po kojim stopama se banke zadužuju na bankarskom tržištu.POVOLjNIJI KEŠ
BANKA Inteza je snizila kamatnu stopu na "intermeco keš kredit u dinarima", jedinstveni zajam na tržištu koji nudi mogućnost odlaganja plaćanja mesečne rate. Ovaj kreditni model biće do 30. aprila ove godine dostupan svim klijentima banke sa nominalnom kamatnom stopom od 19,89 odsto na godišnjem nivou. Kamatne stope korigovane su i za građane koji nisu klijenti banke.
Jedan od uslova koji su predati DOS-u u Budimpesti pred rusenje Milosevica 5.10.2000.bio je da se srpske banke ugase,a da na njihovo mesto dodju strane banke kojima se niko nece smeti mesati u rad.Tako su Dinkic i Djelic( koji uzgred receno vise nije tu ) uskratili nasim bankama mesto na nasem trzistu,a pod izgovorom da nase banke nemaju kapital kojim bi kreditirale domace preduzetnike i investitore,sto je bila notorna lazi i neistina.Tako su tim objasnjenjem dobro doprineli da sami vise ne kontrolisemo nase bankarsko trziste,jer stranim bankama i njihovoj poslovnoj politici bukvalno se niko nije mogao suprostaviti u vidu zdrave konkurencije,koja bi radila i izdrzavala samu sebe,a domacem stanovnistvu dala veci izbor pri odlucivanju izbora banke i usluga koje te banke nude.NBS se postavila tako sto je rekla da ce kontrolisati rad tih banaka,a to znaci da nije mogla spreciti ih da udare kamatne stope koje su udarile.Te stope su bile jako,jako nepogodne i po fizicka i po pravna lica u Srbiji.Najvaznije od svega jeste cinjenica da je sva zarada tih banaka odlazila zauvek napolje i to pogotovo u vreme kursa od 80 dinara za 1 euro.Uzimali su dinare koje su gradjani uplacivali kod njih,zamenjivali ih za devize,dinare tako vracali natrag u opticaj,a devize slali u svoje maticne zemlje.Koliko je bila velika njihova zarada od naplate najobicnijih usluga,kao sto je npr.placanje komunalnih racuna gradjana i firmi do gore spomenutih kamata na dozvoljeni minus-to samo oni znaju.Sve te zarade njihove-otisle su u nepovrat njima-strancima- i njihovim privredama.Sa nasim novcem,tj.tim ovde zaradjenim eurima;mogli su u svojim maticnim drzavama spustiti jos vise kamatne stope svojim firmama i gradj.licima i tako osnaziti svoju privrede i povecati potrosacku moc svojih gradjana.Ono sto je krajnje zabrinjavajuce u celoj ovoj tragicnoj i stupidnoj prici jeste sto niko ovde od drzavnih funkcionera nikada nije za ovaj zlocin prema vlastitom narodu i drzavi i odgovarao...niti hoce u buducnosti,koliko se da primetiti.
-- Banke dobro zarađuju na pozajmici po tekućem računu i malo njih je spremno da se odrekne te zarade - kaže bankar iz jedne francuske banke. - Ipak, one koje su zaračunavale veoma visoke kamate treba da ih svedu na razumnu meru, a to je od 24 do 28 odsto godišnje. Građani pozajmicu treba da koriste povremeno, i u određenom iznosu, a ne da opterete celu zaradu ili čak i nekoliko plata.Iako mnogi smatraju da bi NBS trebalo da zahteva od banaka da smanje kamate na svoje usluge koje su, pre svega u dinarima veoma visoke, iz ove institucije ipak poručuju da to nije u njenoj moći.
- Prostor za uticaj NBS na nivo kamatnih stopa je relativno mali - kaže Jorgovanka Tabaković, guverner NBS. - Administrativno propisivanje prihvataljivih nivoa kamatnih stopa za pojedine bankarske proizvode nije nigde prihvaćeno kao standard ili obrazac opšteg ponašanja, čak ni tokom eskalacije međunarodne finansijske krize, upravo zbog toga što se administriranje tim cenama može vratiti kao bumerang preko restrikcije kreditne aktivnosti.
Zbog toga, kako ističe guverner, centralna banka je uvek delovala preporukama ukazujući da i visoke kamate mogu biti razlog apstinencije kreditno sposobnih građana i preduzeća. Odnos referentne kamate centralne banke i aktivnih kamata banaka je relevantan, ali ima često vrlo ograničen uticaj. Često je mnogo značajnije po kojim stopama se banke zadužuju na bankarskom tržištu.POVOLjNIJI KEŠ
BANKA Inteza je snizila kamatnu stopu na "intermeco keš kredit u dinarima", jedinstveni zajam na tržištu koji nudi mogućnost odlaganja plaćanja mesečne rate. Ovaj kreditni model biće do 30. aprila ove godine dostupan svim klijentima banke sa nominalnom kamatnom stopom od 19,89 odsto na godišnjem nivou. Kamatne stope korigovane su i za građane koji nisu klijenti banke.
Jedan od uslova koji su predati DOS-u u Budimpesti pred rusenje Milosevica 5.10.2000.bio je da se srpske banke ugase,a da na njihovo mesto dodju strane banke kojima se niko nece smeti mesati u rad.Tako su Dinkic i Djelic( koji uzgred receno vise nije tu ) uskratili nasim bankama mesto na nasem trzistu,a pod izgovorom da nase banke nemaju kapital kojim bi kreditirale domace preduzetnike i investitore,sto je bila notorna lazi i neistina.Tako su tim objasnjenjem dobro doprineli da sami vise ne kontrolisemo nase bankarsko trziste,jer stranim bankama i njihovoj poslovnoj politici bukvalno se niko nije mogao suprostaviti u vidu zdrave konkurencije,koja bi radila i izdrzavala samu sebe,a domacem stanovnistvu dala veci izbor pri odlucivanju izbora banke i usluga koje te banke nude.NBS se postavila tako sto je rekla da ce kontrolisati rad tih banaka,a to znaci da nije mogla spreciti ih da udare kamatne stope koje su udarile.Te stope su bile jako,jako nepogodne i po fizicka i po pravna lica u Srbiji.Najvaznije od svega jeste cinjenica da je sva zarada tih banaka odlazila zauvek napolje i to pogotovo u vreme kursa od 80 dinara za 1 euro.Uzimali su dinare koje su gradjani uplacivali kod njih,zamenjivali ih za devize,dinare tako vracali natrag u opticaj,a devize slali u svoje maticne zemlje.Koliko je bila velika njihova zarada od naplate najobicnijih usluga,kao sto je npr.placanje komunalnih racuna gradjana i firmi do gore spomenutih kamata na dozvoljeni minus-to samo oni znaju.Sve te zarade njihove-otisle su u nepovrat njima-strancima- i njihovim privredama.Sa nasim novcem,tj.tim ovde zaradjenim eurima;mogli su u svojim maticnim drzavama spustiti jos vise kamatne stope svojim firmama i gradj.licima i tako osnaziti svoju privrede i povecati potrosacku moc svojih gradjana.Ono sto je krajnje zabrinjavajuce u celoj ovoj tragicnoj i stupidnoj prici jeste sto niko ovde od drzavnih funkcionera nikada nije za ovaj zlocin prema vlastitom narodu i drzavi i odgovarao...niti hoce u buducnosti,koliko se da primetiti.
Poslednja izmena:
24%, čak 45% godišnje??? 