Jednom kada smo jeli najbolje viršle na svetu

[mijak]

Најбоље виршле су у Шведској а у сад нај сличније су код "A&H" у Бронксу.
Пре дср у Београду су биле популарне дебрецине, које су другачијег састојка, и баш одговарају уз пиво.

 

[a bre Milun]

Brkata prodavačaca, dva parčeta gnjecavog hleba, između viršla i onaj senf koji nikako više nisam mogla da pronađem da kupim . Ne znam zašto mi je to tada bilo najukusnija hrana na svetu ...

jer si tada zivela u Jugoslaviji ..........gde je sve bilo u superlativu. Takvu zemlju mrzeli su jedino ustase i cetnici i oni koji nikada nisu mogli da je pobede , amerikanci, nemci.

 

[pura moca]

kod nas imaju svuda njihovi proizvodi, u svim prodavnicama

te viršle rinfuzne na merenje se prodaju samo u njihovim prodavnicama, bar je tako u beogradu

 

[moonja..]

Uvek sam insistirao na Malim stepenicama da idemo na Kališ, da me ne teraju da jedem te viršle kod OKretnice trola.
Još sam imao druga iz zgrade, koji je bio napast, pa kad nas vode mame, onda on uzme dupli par viršli.
Bile su i kobasice.
To su bile kvalitetne virše, al ja sam mrzeo da jedem i sve što ima veze sa hranom mi je bilo mrsko.

 

[moonja..]

danas takve viršle prave Famis i Zlatiborac, nema boljih

Veze..a pogotovu Zlatiborac sa pogonom Maloj krsni ili tako nešto. Prevara od firme.

 

[moonja..]

Jesu bese ovi kiosci bili deo neke izlozbe u MoMA?

Aha, jesu, MSM da je to tamo i deo stalne postavke ind.dizajna.

 

[pura moca]

Veze..a pogotovu Zlatiborac sa pogonom Maloj krsni ili tako nešto. Prevara od firme.

a jepešga muki, znam. ali su te viršle neodoljivo ukusne i bole me brige da li ih prave od ušiju i repova.
ali viršle Famis koje su jako sličnog ukusa, kao te starinske, su vrlo kvalitetne i nema se bojiš kada ih ždereš

 

[moonja..]

a jepešga muki, znam. ali su te viršle neodoljivo ukusne i bole me brige da li ih prave od ušiju i repova.
ali viršle Famis koje su jako sličnog ukusa, kao te starinske, su vrlo kvalitetne i nema se bojiš kada ih ždereš

Ma, dobro, sad ko da sam ti rekao da jedeš ne znam šta. Čisto da znaš, eto sam se setio, išli moji tehnolozi, u Meljaku im je pogon. Sa Zlatiborom ima veze ko sa Garmišpaterkinhenom.
Kako voliš, prijatno u sv.sl.

 

[pura moca]

Ma, dobro, sad ko da sam ti rekao da jedeš ne znam šta. Čisto da znaš, eto sam se setio, išli moji tehnolozi, u Meljaku I'm je pogon. Sa Zlatiborom ima veze ko sa Garmišpaterkinhenom.

a pa naravno da niđe veze szlatiborom. što se tiče tih viršala koje se kupuju na kilo, mislim da ih zlatiborac ni ne proizvodi, nego neko to radi za njiha. bar je tako bilo do pre možda 4 godine. viršle za njih je pravio neki tip negde kod topole

 

[Обилић]

E pa sve ste napisali, ali ne rekoste koliko često se konzumirala ta prva ulična hrana ?

Moj kiosk u koji sam čeznutljivo gledao se nalazio kod Dunav stanice, pa ponekad dok me majka vodila u školu (oš Vlada Aksentijević) kupila bi mi par kobasica ... mmm ...
Ali zaista samo ponekad !

Bilo je to vreme kad se sve pravilo u domaćim uslovima. (Sećam se, kuma je čak i sapun sama pravila - fala bogu to smo preskočili).

E onda kad odemo na more, majka kaže "da se i ja odmorim" i sa uživanjem jede hranu u odmaralištu.

Tamo sam voleo "italijansku musaku", to vam je zapečene makarone sa sirom i jajima ... Danas niko ne zna šta je to, pa sam ponekad napravim, ali nije ko šezdesetih u Biogradu na moru, eh ...