Moj dragi dečače,
Ovo je poklon tebi, pismo umesto prve igračke.
Potom će uslediti formule, roboti, mali zeleni vojnici, lopte i bicikle, ali pre svega toga ti želim nešto reći.
U vreme kada pišem ove redove, ja sam studentkinja književnosti, stara dvadeset i tri godine i četiri meseca.
Ne znam šta nose novi dani, ali vrlo dobro znam šta su odneli oni prošli. Mnogo suza i odglumljenih osmeha. Teško je disati pod maskom srećne osobe kada je tuga ta koju zapravo osećaš.
Neću ti kazati: „Skini je!“
Savetujem te: „Ne stavljaj je nikad!“
To nije život kakvim treba da živiš. Ni ti, ni ja, niti bilo ko drugi.
Kada pronađeš sreću u nekome ili nečemu, nemoj se/je previše (pre)ispitivati.
Život je prekratak da preko njega večito stoji strogi, sumnjivi znak pitanja.
Mnogo lepše je da ga definiše visoki, radosni znak uzika!
Neću te pitati: „Nije li?“
Garantovaću ti: „To je jedina ispravna stvar!“
Bićeš srećan kada budeš dao koš, bićeš srećan kada zatreseš mrežicu na golu.
Bićeš srećan kada bez pomoćnih točkića budeš našravio krug, bićeš srećan kada dobiješ prvu peticu.
Ali najsrećniji ćeš biti kada naučiš da među pogrešnim devojkama vidiš onu pravu, da među mnogo svetlih tačaka spaziš onu najsjajniju. Ljubav je jedina koja pokreće svet. Ona na njega donosi anđele poput tebe.
Najsrećniji ćeš biti kada shvatiš da si bogat kada na prste jedne ruke možeš nabrojati prave prijatelje, makar svi oni zauzeli (neću napisati “samo”) jedan kažiprst. I to je dovoljno.
Najsrećniji ćeš biti kada praznih džepova budeš šetao gradom, u starom paru patika, ali omiljenom. Kada budeš punim plućima udisao trenutke i ne budeš poznavnanje ljudi merio kazaljkama na satu.
A ja, ja ću biti najsrećnija da te vidim srećnog, na način na koji je u ovo ludo, neiskreno vreme, skoro svako drugi zaboravio da bude. Živeti laž je gore nego spavati zauvek.
Sanjaj, ali se budi da ostvaruješ te snove.
Volim te.
Ovo je poklon tebi, pismo umesto prve igračke.
Potom će uslediti formule, roboti, mali zeleni vojnici, lopte i bicikle, ali pre svega toga ti želim nešto reći.
U vreme kada pišem ove redove, ja sam studentkinja književnosti, stara dvadeset i tri godine i četiri meseca.
Ne znam šta nose novi dani, ali vrlo dobro znam šta su odneli oni prošli. Mnogo suza i odglumljenih osmeha. Teško je disati pod maskom srećne osobe kada je tuga ta koju zapravo osećaš.
Neću ti kazati: „Skini je!“
Savetujem te: „Ne stavljaj je nikad!“
To nije život kakvim treba da živiš. Ni ti, ni ja, niti bilo ko drugi.
Kada pronađeš sreću u nekome ili nečemu, nemoj se/je previše (pre)ispitivati.
Život je prekratak da preko njega večito stoji strogi, sumnjivi znak pitanja.
Mnogo lepše je da ga definiše visoki, radosni znak uzika!
Neću te pitati: „Nije li?“
Garantovaću ti: „To je jedina ispravna stvar!“
Bićeš srećan kada budeš dao koš, bićeš srećan kada zatreseš mrežicu na golu.
Bićeš srećan kada bez pomoćnih točkića budeš našravio krug, bićeš srećan kada dobiješ prvu peticu.
Ali najsrećniji ćeš biti kada naučiš da među pogrešnim devojkama vidiš onu pravu, da među mnogo svetlih tačaka spaziš onu najsjajniju. Ljubav je jedina koja pokreće svet. Ona na njega donosi anđele poput tebe.
Najsrećniji ćeš biti kada shvatiš da si bogat kada na prste jedne ruke možeš nabrojati prave prijatelje, makar svi oni zauzeli (neću napisati “samo”) jedan kažiprst. I to je dovoljno.
Najsrećniji ćeš biti kada praznih džepova budeš šetao gradom, u starom paru patika, ali omiljenom. Kada budeš punim plućima udisao trenutke i ne budeš poznavnanje ljudi merio kazaljkama na satu.
A ja, ja ću biti najsrećnija da te vidim srećnog, na način na koji je u ovo ludo, neiskreno vreme, skoro svako drugi zaboravio da bude. Živeti laž je gore nego spavati zauvek.
Sanjaj, ali se budi da ostvaruješ te snove.
Volim te.
свиђа ми се како си причу написала и стил размишљања, пиши даље 
