Nešto sam umislio da će mi život biti bolji i zdraviji ako budem ustao što ranije.I tako,sinoć legnem u krevet,pre toga naravno popijem šolju čaja od kamilice i dohvatim se knjige"Oluja sa sunca"od A.Klarka.Ni deset strana nisam pročitao a već sam bio na svom putu ka zvezdama.Ne sećam se šta sam sanjao,nije ni bitno,ali negde u podsvesti iz moje anestezije počela je da me budi pesma grupe"Eurythmics"-I saved the world today,koju sam pažljivo odabrao između oko 500 pesama na mom androidu.
Veče pre sam mislio da mi ta pesma bude zvezda vodilja za danas i da će me inspirisati da napravim nešto dobro a da to može stati u jedan dan.
E sad,ne znam da li sam se prevario ali prvo što sam uradio posle jutarnje higijene je bilo moje ritualno kuvanje kafe koja zamalo da mi iskipi.Stavio sam je na stočić moje male sobice,zapalio cigaretu i uključio TV,čisto da imam utisak da u ovom jutru nisam sam.A onda su počeli incidenti,da ne kažem ***nja.Prvo sam zakunjao posle pet minuta i cigareta mi je ispala iz ruke.Brzo sam skočio da ne napravim požar i prosuo sam kafu po stočiću
I odmah metla,krpa,đubravnik i to sve oko 6,20.Sve sam sredio i za inat sam ponovo stavio kafu ali ovaj put vodu u električni bokal a kafa je bila ona jeftina,Mokate 3u1 od deset dindži.Za to vreme još jedna cigareta,sedoh na fotelju i opet-kunjanje i opet mi je ispala iz ruke.Opet metla,opet đubravnik..Bokal je završio sa grejanjem vode,uzeo sam kafu i ovaj put nisam zakunjao ali već je prošlo 7 sati.Inače,moj biološki časovnik me svako jutro bez sata budi u intervalu od 7 do 7.15.
Setivši se toga zaključio sam-nema više buđenja u 6 sati,jer ću verovatno zapaliti stan.A nema ni trčanja,jer sam na početku četrdesetih godina.
Od sutra ujutro krećem u šetnju,bez kafe i nikotina,a imam i opravdanje-moju Čupku,predivnog četvorogodišnjeg mešanca.Vi koji ovo budete čitali izvinite na dosadi,za sad toliko,i biće toga još od mene.
Pozdravčina!
Veče pre sam mislio da mi ta pesma bude zvezda vodilja za danas i da će me inspirisati da napravim nešto dobro a da to može stati u jedan dan.
E sad,ne znam da li sam se prevario ali prvo što sam uradio posle jutarnje higijene je bilo moje ritualno kuvanje kafe koja zamalo da mi iskipi.Stavio sam je na stočić moje male sobice,zapalio cigaretu i uključio TV,čisto da imam utisak da u ovom jutru nisam sam.A onda su počeli incidenti,da ne kažem ***nja.Prvo sam zakunjao posle pet minuta i cigareta mi je ispala iz ruke.Brzo sam skočio da ne napravim požar i prosuo sam kafu po stočiću
I odmah metla,krpa,đubravnik i to sve oko 6,20.Sve sam sredio i za inat sam ponovo stavio kafu ali ovaj put vodu u električni bokal a kafa je bila ona jeftina,Mokate 3u1 od deset dindži.Za to vreme još jedna cigareta,sedoh na fotelju i opet-kunjanje i opet mi je ispala iz ruke.Opet metla,opet đubravnik..Bokal je završio sa grejanjem vode,uzeo sam kafu i ovaj put nisam zakunjao ali već je prošlo 7 sati.Inače,moj biološki časovnik me svako jutro bez sata budi u intervalu od 7 do 7.15.
Setivši se toga zaključio sam-nema više buđenja u 6 sati,jer ću verovatno zapaliti stan.A nema ni trčanja,jer sam na početku četrdesetih godina.
Od sutra ujutro krećem u šetnju,bez kafe i nikotina,a imam i opravdanje-moju Čupku,predivnog četvorogodišnjeg mešanca.Vi koji ovo budete čitali izvinite na dosadi,za sad toliko,i biće toga još od mene.
Pozdravčina!
