Radili smo mnogo celoga dana, i kada smo posao priveli kraju, uzeh je za ruke i pogledah blago.
- Zelis li draga, da odemo malo, do nasega mesta dragog, za koje znamo samo ti i ja, i gde vreme je stalo?
Na usnama joj zaigra smesak, a u ocima zablista sjaj, i ja znadoh iz odgovora nemog, da i ona zeli trenutak taj. Na brzinu, spremismo stvari nesto, i na motor seli, krenuli polako, na nase skrovito mesto. Voznja je bila suvise kratka, kad osetih grudi kojima me je dotakla. Struja je pocela izmedju nas da tece, i zagrljaj njen da me sve jace steze. Vetar oko nas, nije mogao znati, da ce iskre strasti, jos vise rasplamsati. Osecao sam iza sebe, njene drhtaje blage, nastale od zelje da voznja potraje. Ruke njene oko moga struka, blago me stisnu i od dodira tog, nezno uzdahnuh. Strast se u nama palila sve jace, kako nam se tela sve vise, i sve cesce, doticala.
Vec smo bili na pocetku bure, kad stigosmo u nase carstvo tisine. Rasirismo cebe, i pogledasmo se nezno, spojili usne i poljubili se strasno. Za nas je tada, ceo svet nestao, ostadosmo sami u zagrljaju strasti. Jecaji njeni, i uzdasi moji, zaglusise ptice, njihov cvrkut bajni. Ruke nam behu nemirne guje, sto po telima nasim, sve brze kruze, i donose slast do besvesti lepe, dok nasa srca od strasti trepere. Davasmo se tako jedno drugom strasno, veoma dugo, cas nezno, cas jako. Uzivanje nase bese beskrajno dugo, jer zazelesmo da vecno, usrecimo jedno drugo. Da davanje nase bude, iskreno i celo, i svaki nas pokret, strascu potstaknuto. Strast je iz nas, izbijala bujno, i sve jaci i jaci je bio, zagrljaj nas.
Vrhunac strasti, docekasmo skupa, u klupku ljubavi i zudnje nase, ostadosmo zagrljeni, kao dve srasle grane. Ljubismo se tako jos veoma dugo, srecni i zadovoljni, sto jedni drugo imamo. Sto i dan danas, nakon godina toliko, mi nase mesto, redovno posecujemo. I budemo sretni, kao prvoga dana, sto zelimo jedno drugo, da usrecimo i ostavimo bez daha.
- Zelis li draga, da odemo malo, do nasega mesta dragog, za koje znamo samo ti i ja, i gde vreme je stalo?
Na usnama joj zaigra smesak, a u ocima zablista sjaj, i ja znadoh iz odgovora nemog, da i ona zeli trenutak taj. Na brzinu, spremismo stvari nesto, i na motor seli, krenuli polako, na nase skrovito mesto. Voznja je bila suvise kratka, kad osetih grudi kojima me je dotakla. Struja je pocela izmedju nas da tece, i zagrljaj njen da me sve jace steze. Vetar oko nas, nije mogao znati, da ce iskre strasti, jos vise rasplamsati. Osecao sam iza sebe, njene drhtaje blage, nastale od zelje da voznja potraje. Ruke njene oko moga struka, blago me stisnu i od dodira tog, nezno uzdahnuh. Strast se u nama palila sve jace, kako nam se tela sve vise, i sve cesce, doticala.
Vec smo bili na pocetku bure, kad stigosmo u nase carstvo tisine. Rasirismo cebe, i pogledasmo se nezno, spojili usne i poljubili se strasno. Za nas je tada, ceo svet nestao, ostadosmo sami u zagrljaju strasti. Jecaji njeni, i uzdasi moji, zaglusise ptice, njihov cvrkut bajni. Ruke nam behu nemirne guje, sto po telima nasim, sve brze kruze, i donose slast do besvesti lepe, dok nasa srca od strasti trepere. Davasmo se tako jedno drugom strasno, veoma dugo, cas nezno, cas jako. Uzivanje nase bese beskrajno dugo, jer zazelesmo da vecno, usrecimo jedno drugo. Da davanje nase bude, iskreno i celo, i svaki nas pokret, strascu potstaknuto. Strast je iz nas, izbijala bujno, i sve jaci i jaci je bio, zagrljaj nas.
Vrhunac strasti, docekasmo skupa, u klupku ljubavi i zudnje nase, ostadosmo zagrljeni, kao dve srasle grane. Ljubismo se tako jos veoma dugo, srecni i zadovoljni, sto jedni drugo imamo. Sto i dan danas, nakon godina toliko, mi nase mesto, redovno posecujemo. I budemo sretni, kao prvoga dana, sto zelimo jedno drugo, da usrecimo i ostavimo bez daha.
