Jedna pesma

Jednom,kada lezah usred nocne tame,
Kao les za lesom,kraj prodatog tela,
Kraj tog groznog stvora bol me obuzela
Zbog tuzne lepote,nedohvatne za me.

Duhom tada videh tebe,bice krasno,
Tvoj pogled pun drazi,gde umora nema,
I mrak tvoje kose,tog mirisnog slema
Kojega se setih ustreptavsi strasno.

Jer ja bih sa zarom ljubio ti telo
I od svezih nogu do vitica tamnih
Rasuo riznicu milovanja plamnih,

Samo kad bi tvoje hladno oko htelo
Bar jednom,uvece,o ti okrutnice,
Da zamagli suzom te svoje zenice!

 

[123loncar]