Jedna pesma-puno osecanja!

Ti,medjutim,dises,u nocnoj tisini,
do zvezda,sto kazuju put suncu u tvoj san.
Ti slusas svog srca lupu,u dubini,
sto udara,ko stenom,u mracni Kalemegdan.
Tebi su nasi boli sitni mravi.
Ti biser suza nasih bacas u prah.
Ali se nad njima,posle,Tvoja zora zaplavi,
u koju se mlad i veseo zagledah.
A kad umorno srce moje ucuti,da spi,
uzglavlje meko ces mi,u snu,biti Ti.