Jedna neobicna noc

Otvaram oci, ali kao da ih nisam ni otvorio, mrak je. Desnom rukom trazim telefon po krevetu da vidim koliko je sati, 4 je ujutro. Zedan sam. Umrtvljenim koracima ustajem, ne paleci svetlo krecem prema frizideru. U tom mraku hiljade misli mi prolaze kroz glavu, dominira jedna, moj san. Sanjao sam nju. Namrstenom facom se pitam sta taj san znaci, da li mi nesto govori. Hladan sok od visnje mi natapa osusene i ispucale usne. Te usne su pripadale njoj. Vracam se u sobu zajedno sa hladnom flasom. Sada sam se brze vratio. Ne, nema sansi da zaspim. Palim laptop. Svetlost iz njega mi zaslepljuje oci. Trljam ih. Otvaram notepad i zapisujem sve sto mi je proslo kroz glavu u tom mraku. Pustam nasu pesmu, mislim sada je samo moja. Dugo je nisam slusao, nisam smeo, ni sam ne znam zasto je sada slusam. Hvata me neopisiva jeza. Tek sada necu zaspati. U glavi mi je samo ona. Mislio sam da sam je[\b] zaboravio. Nazalost, nisam. Mozda je nikad necu zaboraviti. Mozda se opet sretnemo i mozda sve bude kao sto je bilo. Mozda tada moj muski ego nece pristati na to. Mozda tada necu osecati ovo isto sto sada osecam. Mozda cu tada imati ono sto mislim da zasluzujem, mozda cu imati neku drugu i bolju kraj sebe. Prisecam se svih predhodnih devojaka. Ne, nisam prema svakoj osecao ovo sto sada osecam. Stao sam na broju 13, njen omiljen broj, meni izgleda previse baksuzan. Tesim se time da je sledeci broj 14, broj koji me prati ceo zivot, broj koji mi je uvek donosio srecu. Ubrzanim treptanjem moj mozak pokusava da mi da do znanja da zeli da spava. Necu da spavam. Hocu da slusam ovu pesmu. Ustvari, ja ne znam sta hocu. Ja sam budala. Zasto, koji djavo, pisem ovo ? Idem da spavam. Nikada se necu probuditi. Ako ovo budem objavio negde, znaci da sam docekao nov dan.

 

[lejla.al.dbuni]

I dočekao si novi dan,Marko...

Lepo napisan tvoj prvi post...dobro nam došao !