Moja majka je pre nekoliko god ostala udovica posle mnogo god braka ali je reklo bi se to nije mnogo pogodilo...uostalom je retko sta pogadja osim kad se radi o njoj licno i tu pokazuje nevidjenu sebicnost...nas dve cerke trudimo se da joj olaksamo penionerske dane posecujemo je, sestra vise jer zivi blizu a ja kad je to moguce...ali ona iako ima mnogo vise nego penzioneri koji zna se kako zive u Srbiji vecito je nezadovljna..pocev od svih bolesti koje su "bas eto nju zakacile" pa do toga da gladuje jer nema para do kraja meseca i jos milion izmisljotina koje plasira svakodnevno...ona zivi sama ali nije usamljena..komsiluk dolazi pije se kafa i ne moram da pricam koliko i ko ogovara..ali neka kazem nek je u drustvu nek ne ostaje sa svojim turobnim mislima jer to kad nastupi bolje da je covek ne slusa...prosto mi muka kad treba d aje zovem telefonom jer onda pocinje prebacivanje kao "dobro sam se setila" i sl..i sestra prolazi jos gore...nju je pocela da prekoreva sto ne pazi bolje na muza koji kad nema posla sigurno juri sojke a ona glupaca to ne vidi...e jos bi ja pisala sta nas sve snalazi al eto majka je jedna i stvarno mi je otuzno sto moram da iznesem sve njene negativne osobine da bi dobila bar neki realni odgovor sta da radimo s njom..ne interesuje je nista osim turskih serija a u pauzi je u dubokoj depresiji.zadnje sto mi je priredila je da prica i rodjacima i komsijama kako joj ja ne saljem pare mesecno bar nesto a druge cerke su mnogo savesnije...davala sam nego al to ko u dzak bez dna..trosi na gluposti ne gleda kad joj kusur vracaju i sl...sestra je zove da zivi kod nje ali ni da cuje...ne dam kaze ja nikom svoj mir..a nama je poremetila i san i zivot...
)
