Ja sam nekako iznad ili pored tekucih stvari... Jedinka, protiv sistema.Ne hvatam se u kostac sa banalnostima koje me okruzuju. Mozda bi mi, prijao vetar u ledja. Mozda. Ali ne znam da li bih umela tada da funkcionisem. Kada je sve dobro. Imam utisak da ovo vreme, u kom boravimo, ljudima donosi iskljucivo i samo silazenje. Gde je svaki stepenik , svaki korak sledeci, sve sporiji, tezi i veci. Ali sigurna sam , da se ni u kom drugom pravcu kao drustvo nismo uputili. Sve definitivnije idemo ka dole... I prija mi sto ne vidim sta me ceka, vec kao macka zmurim na pogled ka buducnosti....
